O legendama muške košarke znamo gotovo sve, i o njima znaju gotovo svi. Bilo da igraju u Evropi ili u NBA ligi, svaki klinac iz kraja će vam napamet izdeklamovati sve najveće uspehe i poduhvate Džordana, Medžika, Larija Birda, Šakila, Kobija, Dražena, Kukoča, Bodiroge, Saleta i ostalih. I tu nema šta da se doda. Ali, kada je reč o isto tako velikim i legendarnim košarkašicama, osvajačicama svega mogućeg na svetu, tu su stvari malo drugačije. Ne tako veliki broj ljudi uopšte i prati sva ta dešavanja na ženskoj košarkaškoj sceni, a kamoli da zna koliko su i zašto neke od tih košarkašica stekle status legendi.

Jedna od tih istinskih veličina, i jedna od najvećih koju je svet imao, upravo je ovih dana otišla u zasluženu legendu ili, ako se malo poigramo s njenim prezimenom, odletela u nju. Sju Bird je odigrala svoju poslednju prvenstvenu utakmicu u meču u kojoj je ekipa čiji je član, Sijetl Storm, poražena od tima Las Vegas Ejsis, rezultatom 97-92, u četvrtoj utakmici WNBA polufinala, čime je karijera ove sjajne košarkašice i zvanično završena.

Izabrana je kao prvi pik na WNBA draftu 2002. godine. Bird je je tokom karijere duge 21 godinu četiri puta bila WNBA šampinka, 13 puta WNBA Ol star, proglašena je za najbolju WNBA asistentkinju svih vremena i drži rekord po broju pobeda u WNBA – 333. Sa reprezentacijom SAD, za koju je igrala sve do svoje 41. godine, osvojila je pet zlatnih medalja na Olimpijskom igrama 2004, 2008, 2012, 2016. i 2020, četiri puta je bila prvakinja sveta – 2002, 2010, 2014. i 2018, i jednom bronzana 2006. Celu svoju profesionalnu karijeru provela je u jednom timu – Sijetl Stormu. Zbog svega ovoga, Sju Bird je ostavila neizbrisiv trag u srcima navijača i poklonika ženske košarke širom sveta. U istoriji WNBA, Sju Bird zaslužila je počasno mesto kao jedna od najboljih organizatorki igre svih vremena, i kao jedna od pionirki ove igre koja je pomogla da se otvori put za razvoj i rast Lige. Postala je nesumnjiva ikona individualnog i timskog uspeha.

Sve ovo su zvanični podaci i omaž jednoj istinskoj legendi kakva je Sju Bird. A sad nešto lično. Koš magazin ne bi bio to što jeste da nije svojevrmeno imao i ekskluzivni intervju sa Sju. Beograd je bio domaćin kvalifikacionog olimpijskog turnira za odlazak u Tokio, i potpisnik ovih redova je bio jedan od retkih koji je imao zakazan zvaničan intervju sa legendom košarke nakon završetka večernjeg treninga reprezentacije SAD u hali “Aleksandar Nikolić”. Iako je već bilo blizu 23 časa, Sju je bila nasmejana, vedrog raspoloženja i izuzetno profesionalna za pomenuti intervju koji možete pročitati u arhivi Koš magazina.

Prilično opuštena, nenametljiva, nećemo da kažemo skromna ali bez trunke prepotentnosti, odgovarla je skoro punih pola sata na razna pitanja o evropskoj, svetskoj, srpskoj košarci, o našim igračicama, o svom košarkaškom putu. Na pitanje da li se oseća kao legenda, jer njeni rezultati to pokazuju, i da li je sanjala to kao dete, odgovorila je:

– Pa… ne. Kad budem završila svoju karijeru razmišljaću o svim tim dostignućima. Sada osećam da imam još toga što treba da uradim. Da ste me to pitali recimo pre 20 godina, da ste rekli da ćemo sedeti ovako i da ću ja slušati svo ovo vaše nabrajnje mojih uspeha, rekla bih da ste ludi. To me čini i dalje motivisanom da i dalje radim i treniram. Nikada nisam sanjala o ovome, snovi su da se sanjaju ali ja sam uvek osećala da treba nešto da dokazujem i to je moj mentalitet.

O neobičnoj pojavi u svetu košarke, da čitav jedan igrački vek provede u jednom klubu, rekla je:

– Sijetl se pokazao kao savršeno mesto za mene i kad gledam ono što imam na terenu, ali i van njega. Kad govorimo o onome na terenu, što je vtlo bitno, susrela sam se odmah sa Loren Džekson, legendom WNBA lige i svetske košarke, odmah smo se našle i postale sjajan tandem. Tako su krenuli uspesi tima i ja sam bila potpuno zadovoljna s tim. Posle dve, tri godine sam se zaljubila i u sam grad Sijetl i to je stvorilo savršenu kombinaciju za mene. Sreću na terenu i van njega. U mojoj trećoj sezoni osvojili smo titulu prvaka NBA pa smo čekale šest godina na drugu ali smo uspele, pa osam godina na treću ali smo opet uspele i mislim da sam izuzetno počastvovana prilikom da celu svoju karijeru provedem u jednom gradu i u jednom klubu.

Kad sam je pitao o našoj košarci i našim igračicama protiv kojih, a i sa kojima je imala prilike da igra u Rusiji (jer je u pauzma WNBA igrala za Spartak i bila četiri puta prvakinja Evrope), imala je samo reči hvale i veliko poštovanje za njih i za naš odnos prema košarci:

– Igrala sam sa Sonjom i Jelenom u Spartaku. Igrala sam protiv Ane mnogo puta, sećam se kada je prvi put došla u Rusiju. Pratim srpske igračice, zaista sam često igrala sa njima i protiv njih. Jedno je sigurno, sve one znaju da igraju odličnu košarku. Ne znam šta to radite sa vašom decom ali sve su veoma vešte u baratanju s loptom, sve su jake u igri jedan na jedan. Vi stalno iznova i iznova proizvodite nove igračice.

Imala je i poruku za kraj, koja nam se jako dopala, za sve mlade igračice koje kreću da se bave ovomo magičnom igrom:

– Dok si mlad, najvažnije da ti bude uvek zabavno. Ako radiš kako treba, ako se mnogo trudiš, mnogo treniraš i postaneš profesionalac jednog dana, tada budi ozbiljan u tome. Ne budi ozbiljan dok si još mali. Ovo se zove igra, i zove se tako sa razlogom. Pokušaj da uživaš u njoj.

Sju Bird je svakako uživala cele svoje karijere u košarci, a i mi, gledajući je kako igra.

Photo: Twitter