Dejan Radonjić, trener Crvene zvezde koji je, može se slobodno reći, prošao put pakla, od trenera koji nije ulivao poverenje većini navijača, preko toga da su ga smenjivali posle svakog poraza, do stručnjaka za koga su navijači preko društvenih medija tražili da produži saradnju sa Crvenom zvezdom. Radonjić je čovek koji se borio maksimalno i bio apsolutno posvećen košarci i Crvenoj zvezdi, išao je korak po korak i strpljivo gradio ono što je i zamislio, uz naravno pomoć svojih saradnika i uprave kluba koja je čvrsto stajala iza njega.

Rastao je zajedno sa ekipom, učio iz svojih grešaka, ali se nije predavao nijednog trenutka, verovao je u momke, davao im podršku i kada im nije išlo, a oni su mu to uzvratili na najbolji nogući način. Dva puta proglašavan za trenera godine u ABA ligi, dobitnik specijalnog priznanja SD Crvena zvezda. Čvrsto je stajao iza svoje trenerske filozofije i na kraju uradio ono što niko nije nikada pre njega u istoriji Crvene zvezde.

Za tri i po godine, koliko je na Zvezdinoj klupi, osvojio je 6 trofeja. Kup Koraća u sezoni 2013-14, potom triplu krunu (Kup Radivoja Koraća, ABA ligu i prvenstvo Srbijeu sezoni 2014-15) , da bi u tek završenoj sezoni 2015-16 dodao još dva trofeja u svojoj sada već bogatoj riznici: odbranjena ABA liga i prvenstvo Srbije.

Doveo je Crvenu zvezdu do polufinala Evrokupa, a ove sezone u Evroligi došao do četvrtfinala gde je izgubio od budućeg prvaka Evrope CSKA iz Moskve. Mnogi evropski timovi su ga jako dobro zapamtili, uveo je Zvezdu po prvi put u Top16 fazu Evrolige, ostvario sa svojim momcima više pobeda u Evroligi za tri godine nego što je Zvezda imala u istoriji do njegovog dolaska.

Oborio je rekord po broju pobeda kad je večna lista trenera Zvezde u pitanju (172 trijumfa), s tendencijom da u narednoj sezoni taj skor i poveća. Tek je treći trener koji je izbacio Partizan iz plejofa, otkako je taj sistem takmičenja uveden 1981. Pre njega su to uspeli samo Ranko Žeravica i Vladislav Lale Lučić. On je trener pod čijim je vođstvom Zvezda odbranila po prvi put trofej Kup Radivoja Koraća, a vratio je titulu pravaka države na Mali Kalemegdan posle 17 godina čekanja. Pod njegovim vođstvom po prvi put Zvezda osvaja regionalnu ligu, a potom u drugoj sezoni potvrđuje primat najbolje ekipe na ovim prostorima.

Ostvario je pozitivan skor u odnosu na trenera Partizana Duška Vujoševića, što nijednom treneru Zvezde pre njega nije pošlo za rukom. Pod njegovom dirigentskom palicom su pali evropski velikani Panatinaikos, Makabi, Real, Himki, Efes, a neki se provukli poput Barselone i Olimpijakosa. Pravi gospodin na klupi Crvene zvezde u svakom smislu te reči.

Iz godine u godinu mladi igrači koji stasavaju pod njegovim nadzorom postaju veliki igrači, dok stranci nakon igranja u Zvezdi postižu višemilionske ugovore u Evropi poput Milera, Cirbesa, Dženkinsa. Nikola Kalinić je otišao u Fenerbahče (ovogodišnji finalista Evrolige) za milion evra obeštećenja, Bobi Marjanović u NBA u San Antonio, Kvinsi Miler i Maik Cirbes u Makabi, Čarls Dženkins u Emporio Armani, Jaka Blažič u Kuću Laboral (ovogodišnji učesnik F4), Stefan Jović postao je najbolji asistent u Evroligi (19 asistencija)… A mladi Marko Gudurić u svojoj prvoj ozbiljnoj seniorskoj sezoni postao igrač koji će u narednom periodu postati košarkaška zvezda u pravom smislu te reči.

Lane, nakon osvojene triple krune sa Zvezdom, produžio je ugovor na još dve godine. I pored nekih neplaniranih stvari na početku tek završene sezone – povreda ključnih igrača, pojačanja koja nisu ispunila očekivanja, dva velika poraza na početku Evrolige – sve je to Dejan Radonjić stoički podneo i zajedno sa svojim stručnim štabom i ekipom muški izneo i na kraju izašao kao apsolutni pobednik. Osvojena dva trofeja, top 8 Evrolige, rezultati koji su prevazišli sva očekivanja.

Iz godine u godinu je osuđen da na početku sezone pravi novi tim, i ne libi se toga već naprotiv zasuče rukave i uđe u rudnik i marljivo radi, brusi neizbrušene dijamante i šalje ih u orbitu da zasijaju visoko na košarkaškom nebu. Kada su ga mnogi posle turbulentnog početka upravo završene sezone po ko zna koji put smenjivali, Dejan Radonjić im je samo poručio: “Vidimo se u junu na Malom Kalemegdanu da proslavimo titulu“

Što je Dejo obećao, to je i uradio.

Svojim predanim radom i rezultatima, kao i trofejima, izborio je sebi mesto u istoriji Zvezde i to sasvim zasluženo. Hvala ti Dejane!

Photo: MN press