KUP EVROPSKIH ŠAMPIONA

Ako je sezonu ranije rezultat Cibone možda i bio neočekivan, u ovu 1985-86 Zagrepčani su ušli kao jedni od glavnih favorita. Kostur tima je ostao isti, oslabljen u odnosu na prošlu sezonu zbog odlaska kapitena Knege u Španiju i Ace Petrovića u JNA, ali pojačan velikom zvezdom u usponu Dankom Cvijetičaninom koji je posle dosta peripetija stigao iz Partizana. Naravno, lider tima je i dalje Dražen Petrović, u tom trenutku, bez sumnje, najbolji igrač Evrope.

Bez obzira što su branioci titule, zagrebački tim je startovao od prvog kola kvalifikacija. Turski Galatasaraj nije bio u stanju da pruži ozbiljniji otpor pa je Cibona slavila u oba meča. U Istanbulu je bilo 110-97 a u Zagrebu 121-106. Drugi meč treba pamtiti samo po tome što je Dražen postigao svoj lični rekord od 47 poena u evropskim kupovima.

Ni u drugom kolu igrači Cibone se nisu previše preznojali. Austrijski tim Klojsternburg uprkos svojoj borbenosti nije uspevao da namuči igrače našeg šampiona. U Beču je ostvarena lagana pobeda sa 98-83 ležernom igrom tokom oba poluvremena. Revanš je bio prilika da trener Željko Pavličević ukaže šansu igračima sa klupe. Kao ilustraciju napomenimo da je tako Ivo Nakić postigao više poena od Dražena Petrović, 12 naspram 9, za sigurnih 85-70.

Na startu odmah velika pobeda na domaćem parketu 90-86 protiv Makabija, i dokaz da na međunarodnoj sceni mogu i bez Knege i Ace Petrovića. Bio je to pravi pakao u Velikoj ledenoj hali Doma sportova u kojoj se oko 12.000 bučnih navijača oglašavalo bez prestanka pozdravljajući uspele poteze svojih ljubimaca. Zvižduci su bili namenjeni samo sudiji Kotlebi koji se još odranije zamerio navijačima Cibone. Domaći tim je bio u konstantnom vođstvu, u jednom trenutku i sa 12 poena prednosti, no Izraelci nisu dozvoljavali da Cibona prelomi meč. Dražen Petrović je izluđivao svoje čuvare i postizao poene iz svih mogućih i nemogućih pozicija. Meč je završio sa 44 poena i potpuno nadmašio svog rivala sa druge strane, vrsnog strelaca Dorona Đamšija koji je postigao 23 poena.

Svaka utakmica u tom vremenu bila je pravi košarkaški spektakl. Dvorana Doma sportova je uvek prepuna, 12.000 je cifra o kojoj današnji košarkaši Cibone mogu samo da sanjaju, a rivali su najbolji klubovi Evrope. I Simak iz Milana sa svojim zvezdama Majklom Dantonijem, Dinom Meneginom i ostalima bio je nemoćan pred razigranim Zagrepčanima. Iako su gosti dobro otvorili meč i poveli sa deset poena prednosti, nezadrživi Dražen Petrović brzo je preokrenuo tok meča. Cibona igra kao u transu nošena burnim navijanjem 12.000 navijača. Prednost se polako povećavala i na odmor se otišlo sa 10 poena prednosti. Iako su na početku drugog dela igrači Simaka smanjili prednost na samo tri poena Dražen je pogodio dve fenomenalne trojke iz teških pozicija i domaćin se ponovo odlepio. Meč je završen u egzibicionoj igri Cibone pa su domaći navijači na kraju skandirali: „Mapet šou, Mapet šou“.

Svakoj seriji dođe kraj pa i ovoj Ciboninih pobeda. U sudaru neporaženih u Kaunasu šampion SSSR-a Žalgiris slavio je sa 94-91 posle dramatičnog finiša u kome su Zagrepčani pretili do poslednje sekunde. Tokom prvog poluvremena domaći sastav je bio u stalnom vođstvu ali to nije bila prevelika razlika. Kada je u samom finišu prvog dela najbolji igrač domaćih Arvidas Sabonis, do tada najefilasniji na parketu sa 20 poena, izašao zbog pete lične greške, učinilo se da će Cibona lako preokrenuti u drugom delu. Ali, u nastavku je glavnu ulogu preuzeo Kurtinaitis i vodio svoj tim do pobede. Na samom kraju „cibosi“ su imali nekoliko pokušaja za tri poena i izjednačenje ali lopta nije htela u koš.

Arvidas Sabonis i Dražen Petrović

Ono što je propušteno u Kaunasu urađeno je u Madridu. Sad već redovna mušterija, najtrofejniji klub u Evropi savladan je ubedljivo sa 108-91. Bilo je to veče Dražena Petrovića i drugova koji su Špancima održali čas iz moderne košarke. Jasno je da je Cibona pronašla recept za Madriđane jer su ih u prethodnoj sezoni savladali sva tri puta a u dotadašnjih devet susreta dobili su ih pet puta. Na početku meča Dražen je bio odlično čuvan pa nije forsirao šut već je više razigravao saigrače što je najbolje iskoristio Danko Cvijetičanin. Ulaskom Franje Arapovića Cibona je dobila i kontrolu skoka pa se na odmor otišlo sa 11 poena prednosti za goste. Kada je u nastavku meča Dražen Petrović preuzeo sve konce Madriđanima nije bilo spasa. Uz egzibicionu igru i mnogo odličnih asistencija svojim saigračima Dražen Petrović je postigao 49 poena.

Ako smo pomislili da je ovo maksimum koji možemo da vidimo od “košarkaškog Mocarta” bili smo u velikoj zabludi. Jer ono što je pokazao protiv Limoža spada u najveće individualne partije koje je pokazao neki košarkaš. Francuski tim je bio najslabiji tim u grupi i 12.000 navijača koji su opet ispunili Dom sportova očekivali su još jednu egzibicionu partiju i ubedljivu pobedu. Kako to obično biva kad na parket izađeš previše samouveren to ti se obije o glavu. Kada je u 13. minutu Limož poveo sa 16 poena prednosti sledila su se srca svih prisutnih u dvorani. U prvom delu smo prisusustvovali pravoj šuterskoj klinici gde su svi pogađali što ilustruje rezultat 62-60 za gostujući tim. Najzaslužniji za tako malo vođstvo Francuza je Dražen Petrović koji je u prvom delu postigao 38 poena i čak 8 trojki. Od toga je vezao sedam uzastopnih trojki bez promašaja. U nastavku smo gledali prilično tvrdu, oštru, na momente čak i vrlo prljavu igru u kojem se naš sastav ipak bolje snašao i slavio sa 116-106. Dražen je stao na 51 poenu a od toga 10 trojki. Načinjen je veliki korak ka finalu u Budimpešti.

Poraz u Tel Avivu nije bio neko iznenađenje jer se radi o kvalitetnom sastavu, a i igranje pred 10.000 vatrenih navijača je velika prednost za domaćina. Bez obzira na sve naš i evropski šampion se odlično držao da samog kraja utakmice. Osim odličnih šutera Berkoviča i Đamšija prevagu je ovoga puta odneo američki centarski par Megi i Džonson koji je potpuno nadigao centre Cibone Branka Vukićevića i Franju Arapovića. Otud ni još jedna odlična partija Dražena Petrovića Ii njegovih 41 poen i sedam trojki nisu pomogli da se izbegne poraz od 102-105.

Potpuno pomračenje i najlošija partija sezone desila se u Milanu. Poraz prvaka Evrope je bio potpuno zaslužen jer nijednog trenutka Zagrepčani nisu uspeli da pronađu pravu protivigru kojom bi se suprotstavili raspoloženim igračima italijanskog prvaka koji su dominirali u odbrani i napadu. Zatajilo je glavno Cibonino oružje – šut sa distance i poraz je bio neminovan. Zagrepačka ekspedicija je imala neke peripetije na putu pa su došli u Milano tek nekoliko sati pred utakmicu. Majkl Dantoni je odlično čuvao Petrovića i u 14. minutu već je bilo 16 poena prednosti za domaći sastav. Najslabiji učinak Dražena u sezoni od samo 16 poena najviše je doprineo ubedljivom porazu od 66-90. Šansa za finale je i dalje postojala ali su bile potrebne sve pobede do kraja.

U jednom paklenom ambijentu košarkaši Cibone savladali su šampiona Sovjetskog Saveza sa 99-90 i tako se približili budimpeštanskom finalu. Puna dva časa pre početka meča dvorana je bila prepuna, 13.000 navijača je napravilo veličanstvenu atmosferu. Šampioni Evrope predvođeni Petrovićem razleteli su se parketom u prvih 20 minuta puneći koš zbunjenih protivnika u čijim redovima se nije previše isticao ni najbolji igrač Evrope Arvidas Sabonis. Semafor je u 17. minutu pokazivao najveću razliku od dvadeset poena (54-34). U nastavku su probuđeni Sabonis i konstantno dobri Jovajša smanjili prednost na najmanjih sedam u 35. minutu. A onda je u samom finišu raspoloženi Dražen Petrović svojom četvrtom trojkom rešio pitanje pobednika.

Zvuči pomalo nestvarno ali je najava meča zaista takva bila… Ciboni dolazi njihova redovana mušterija – slavni Real iz Madrida. I zaista, dobili su ih četiri puta zaredom u zvaničnim utakmicama a dobiće ih i – peti put! Dvorana je bila prepuna puna dva časa pre početka susreta ove po mnogo čemu odlučujuće utakmice. Redari su na jedvite jade pronašli mesto za predsednika grada Zagreba koji je u halu došao “svega” 40 minuta ranije. To samo ilustruje kakva je nazapamćena gužva bila u Domu sportova. Tih 13.000 navijača Cibone strepelo je kao nikad za pobedu jer u prvom poluvremenu domaći tim nije ličio na sebe pa se na odmor otišlo sa šest poena prednosti za goste. Petorka Petrović, Cvjetičanin, Ušić, Čutura, Vukićević u nastavku meča odličnom igrom u odbrani i solidnom u napadu preokreće rezultat. U dvorani je pravi pakao jer su svi svesni da su njihovi ljubimci na domak super-finala.  Na kraju je bilo 88-81 i nastalo je veliko slavlje u dvorani.

Mihovih Nakić (Cibona) i Vejn Robinson (Real)

Da ne bi zavisili od drugih rezultata Ciboni je bila neophodna pobeda u Limožu. I Zagrepčani su je ostvarili.  Francuzi su bili fokusirani na Dražena Petrovića, što su iskoristili Mihovil Nakić sa čak pet trojki i Sven Ušić sa četiri. Uzalud je limena glazba pozdravljala svaki koš domaćina, uzalud je njihov trener crtao po tabli na tajmautima, spasa im nije bilo. Sigurnih 106-95 bili su dovoljni za osvajanje prvog mesta u grupi i plasman u još jedno finale. Ispostaviće se da će im rival biti sjajni litvanski tim Žalgiris iz Kaunasa.

Budimpešta je bila preplavljena autobusima i automobilima sa jugoslovenskim registracijama. Već od ranih jutarnjih sati na svakom ćošku navijači Cibone. Svuda se moglo čuti ono “Heja, heja, cibosi…”, pa i “Ju-go-sla-vija, Ju-go-sla-vija…”. U hali potpuno ista situacija, među 10.000 gledalaca mala grupa simpatizera “šumara” iz Viljnusa, sve ostalo su bili navijači Cibone. Počelo je nepovoljno po naš tim, Arapović je odmah dobio dve lične greške, Dražen je prve poene postigao u devetom minutu ali srećom ni Litvanci nisu bili u elementu. U finišu prvog dela Dražen sa dve trojke pravi razliku i na odmor se odlazi na sedam poena prednosti. U nastavku Cibona održava prednost sve do ključnog 32. minuta kada živci popuštaju najboljem igraču Žalgirisa. Sabonis pokušava da se obračuna sa Mihovilom Nakićem, udara ga i zbog toga biva isključen. Posle toga naši košarkaši su zaigrali još angažovaniji i na kraju slave sa zasluženih 94-82. Titula prvaka Evrope je odbranjena.

Trenutak kad je Sabonis napravio 5. ličnu

CIBONA: M. Nakić (13/108), Anzulović, Bečić (3/16), Čutura (15/196), Pavličević (6/25), I. Nakić (2/22), D. Petrović (15/553), Rizman, Cvijetičanin (14/226), Ušić (15/212), Vukićević (10/53), Arapović (12/72), Šoštarec (1/2).

KUP POBEDNIKA KUPOVA

Jugoplastika stvara veliki tim mada teško da je neko u tom trenutku mogao da pretpostavi koliko zaista veliki. Zoran Slavnić pruža šansu mladima Perasoviću, Rađi, Kukoću, Videki i oni će je iskoristiti. U tom trenutku su još premladi da ponesu kompletan teret igranja evropskih utakmica pa će pravi rezultati uslediti tek u sledećim sezonama.

Počelo je utakmicom u Sofiji protiv CSKA. Desio se minimalan poraz od 84-85 što je ipak najavljivalo dobre vesti posle revanša. Perasović sa 22 poena je bio najistaknutiji u sastavu “žutih”. U Splitu Jugoplastika je lakše nego što se očekivalo došla do drugog kola KPK. Obilato je premašila prednost Bugara iz prvog meča i slavila sa 99-87. Blistali su Perasović sa 33 i Poljak sa 31 poenom.

U drugom kolu košarkaši Jugoplastike su bez većih poteškoća naneli visok poraz ekipi iz Izraela. Iako je ime zvučno – Makabi – radilo o timu iz Haife, a ne o slavnom imenjaku iz Tel Aviva. Bila je to ekipa skromnih mogućnosti koju su Splićani ubedljivo savladali sa 114-78 i sve je bilo rešeno već posle prvog meča. Revanš je bio prilika da i mlađi igrači dobiju šansu pa je i Toni Kukoč postigao prvi poen u evropskim klupskim takmičenjima, posle će ih biti još mnogo.  Jugoplastika je ostvarila minimalnu pobedu 87-86.

Toni Kukoč

Prvi rival u grupi bio je nepoznati tim iz Beča koji ni u jednom  trenutku nije bio dorastao rival domaćinu. Rezultat 114-78 najbolje odslikava dešavanja na terenu pa su veliku minutažu dobili najmlađi igrači.

Tek u šestoj utakmici ove sezone usledio je prvi ozbiljan ispit za tim Jugoplastike. I sjajno su se držali protiv odličnog tima Barselone, ali je na kraju iskustvo i kvalitet presudilo. U 12. minutu su Splićani prvi put poveli, u 17. su imali su i devet poena prednosti ali se na poluvreme otišlo sa samo četiri poena viška. I u nastavku meča “žuti” su se odlično držali, u 30. minutu rezultat je bio 72-63 ali onda Barselona pravi seriju 16-0 i potpuno preokreće meč. U 36. minutu domaći stižu na samo poen zaostatka ali onda San Epifanio i Sibilio rutinski privode meč kraju i donose pobedu katalonskoj ekipi 99-90.

Loše odigrano prvo poluvreme koštalo je poraza Splićane u Pezaru. Domaći su mnogo bolje ušli u utakmicu, razigrali su se Manjifiko i Silvester i na odmor se otišlo sa ubedljivim vođstvom Skavolinija 59-41. “Žuti” su se trgli u drugom delu, prednjačio je Perasović sa 28 poena ali su na kraju ipak pretrpeli poraz 97-101.

Sledeće gostovanje u Beču je rutinski odrađeno. Šansu su dobili i oni najmlađi, posebno se istakao Nenad Videka sa 15 poena. Ubedljiva pobeda 122-82 je ohrabrila, ali su najvažniji mečevi tek sledili.

Pošto je u prethodnom kolu Skavolini na svom parketu savladao Barselonu, Jugoplastici je bila neophodna pobeda u Kataloniji kako bi obezbedila plasman u polufinale. A to je bio vraški težak zadatak. Splićani su se odlično držali tokom celog prvog poluvremena a onda su u samom finišu popustili i omogućili Barseloni da serijom 12-0 ode na odmor sa velikih 57-44. Ni u nastavku nije bilo ništa bolje pa kad su domaći poveli sa 22 poena prednosti činilo se da našem predstavniku preti prava katastrofa. Čestim izmenama Slavnić uspeva da poremeti igru Barselone pa sa nekoliko trojki Dukana i Vučice prednost domaćih je smanjena na samo šest poena. No, presuđuje iskustvo domaćih a i blaga naklonost sudija pa španski tim pobeđuje sa 103-98.

Iako utakmica nije imala takmičarski značaj Jugoplastika se časno oprostila od evropslog takmičenja ubedljivom pobedom na Skavolinijem 108-91. Priliku da zaigraju dobili su svi igrači i oni su svoju šansu iskoristili. Ispostaviće se da će na kraju u finalu zaigrati upravo Barselona i Skavolini pa možemo reći da Splićani nisu imali ni sreće u žrebu. Bez obzira na ispadanje ostavili su dobar utisak.

JUGOPLASTIKA: Videka (3/27), Perasović (10/263), Bevanda (1/5), Kukoč (5/27), Sobin (10/125), Poljak (10/176), Burić (8/28), Dukan (9/140), Radović (6/33), Alanović (1/1), Rađa (9/74), Vučica (10/109), Stipaničev (1/2).

KUP RADIVOJA KORAĆA

Još jedna loša sezona naših klubova u takmičenju za “zlatnu levicu”.

Bosna je preskočila kvalifikacije i startovala od grupne faze. Gostovanje francuskom Šalonu bila je, čini se, najbolja prilika za pobedu u gostima. Utakmica je celim svojim tokom bila izjednačena pa je tako i završena 86-86. U produžetku su zbog pet ličnih grešaka izašli Mutapčić, Primorac i Benaček pa je poraz 95-106 bio neminovan.

U Rimu protiv Bankorome već je mnogo teže bilo osvojiti bodove. Sarajlije su se odlično držale u prvom delu pa je domaćin na odmor otišao sa minimalnih 46-44. U nastavku je domaćin bio bolji, malo su ih i sudije pogurale (odnos slobodnih bacanja 32 prema 16 za Rimljane) i pobeda Italijana 91-77. Najbolji kod gostiju je bio najiskusniji Predrag Benaček sa 23 poena.

Pobeda protiv Hapoela iz Tel Aviva u maloj dvorani Skenderije pred 1.000 gledalaca bio je imperativ. Samo na početku susreta izraelski tim je bio ravnopravan suparnik, a u većem delu meča Sarajlije su dominirale. Na kraju je bilo 105-89 uz odličnu partiju Teomana Alibegovića koji je postigao 20 poena. Dva Amerikanca u dresu Hapoela su veći deo meča proveli u verbalnim duelima sa gledaocima. Sve je kulminiralo tučom ali je brzom intervencijom milicije sve smireno.

Francuski tim Šalon se pokazao kao “tvrd orah” i u revanšu u Sarajevu. Do kraja je to bila tvrda i neizvesna utakmica u kojoj je Bosna pobedila sa 97-92 i na taj način se revanširala za poraz u prvom meču. Najefikasniji u domaćem timu su bili Benaček sa 22 i Mario Primorac sa 20 poena.

Prvi deo susreta protiv Bankorome protekao je u ravnopravnoj igri, a minimalnu rezultatsku prednost su imali gosti. U nastavku iskusni italijanski igrači su zaigrali još bolje i stekli prednost od 14 poena. Nakon toga je proradila levica Predraga Benačeka koji je serijom trojki uspeo da uspostavi rezultatsku ravnotežu. Do kraja su domaći imali više nerava i uspeli da privedu kraju utakmicu u svoju korist 100-96.

Meč u Tel Avivu je bio “biti ili ne biti”. Pobednik ovog duela biće učesnik polufinala. U Izjednačenoj borbi do samog kraja Pini Geršon je nadmudrio Svetislava Pešića i njegov tim je slavio sa 110-107. Zanimljivo da su najbolji strelci u oba tima Majkl Lardži i Predrag Benaček postigli po 46 poena, ali je izraelski tim nastavio takmičenje a Bosnin put se ovde završio.

BOSNA: Dobraš (2/10), Benaček (6/172), Alibegović (5/49), Lukenda (2/23), Primorac (6/79), Mutapčić (4/59), Bilalović (6/58), Avdić (3/15), Radulović (5/40), Radan (4/15), Mitrović (6/61).

Ovogodišnje učešće Zadra biće upamćeno za vjek vjekova. Ne zato što je ekipa napravila neki fantastičan rezultat, čak naprotiv, već zato što je jedan igrač uradio nešto što pre njega nije nikome uspelo u evropskim takmičenjima, a pokazaće se da da ga ni kasnije niko nije nadmašio.

U prvom kolu suparnik je bio tim Hapoela sa Kipra, potpuno nedorastao protivnik koji je trebao da posluži za lakši trening košarkašima Zadra. Rezultat na poluvremenu 60-12 za domaći tim vrlo je očigledno pokazao kolika je razlika u klasi. Priliku su dobili i mlađi igrači koji su doprineli da krajnji rezultat bude 121-40. Da se ne bi pravili nepotrebni troškovi odlučeno je da revanš bude odigran već sutra u Zadru. Pošto se nije postavljalo pitanje prolaska u drugo kolo trebalo je pronaći nekakvu motivaciju za igrače. I za motiv za koji su se odlučili uticao je ni manje ni više nego – Dražen Petrović. Naime, samo pet dana pre ovog meča u prvenstvenom duelu Dražen je postigao rekordnih 112 poena. Senku na njegov podvig bacao je podatak da je za rivale imao juniore Olimpije, što mu je u velikoj meri olakšalo posao. Pa kad može Dražen što ne bi i neko naš, pomisliše Zadrani, i na kraju kocka je pala na mladog Zdenka Babića. Taktika je bila da Babić uglavnom ostaje na protivničkoj polovini pa otuda i 116 poena koji su postigli gosti sa Kipra. No, to nije bilo važno, bitno je da mladi Zadranin postigne što više poena. U prvom poluvremnu je postigao 82 poena uz šest trojki. U nastavku je malo “popustio” postigao je još 62 poena i samo dve “trojke”. Ukupno je postigao 144 poena šutirajući slobodna bacanja 24/26 za konačni rezultat 192-116. Zdenko Babić nije baš napravio seniorsku karijeru kakva se očekivala od njega, ali je zahavaljujući ovom podvigu ušao u košarkašku istoriju.

Zdenko Babić

Sve ono posle palo je u senku ovog poduhvata. Zadrani su u drugom kolu sa dve pobede eliminisali Panionios iz Atine i plasirali se u četvrtfinalnu grupu. Tu su ostvarili samo dve pobede i završili kao treći u grupi.

ZADAR: Pahlić (8/37), Čiklić (5/59), Popović (8/89), Mlađan (7/117), Matulović (8/133), Babić (6/229), Blažević (7/55), Vranković (7/62), Petranović (8/101), Šarlija (2/16), Obad (9/77), Hrabrov (3/34), Borčić (1/2).

Partizan je bio u međufazi od odlaska Kiće i Praje i dolaska Divca I Paspalja. Ni u domaćoj ligi, a ni u Evropi, nisu mogli da očekuju bolje rezultate. U prvom kolu su lako sa dve ubedljive pobede eliminisali ekipu iz Luksemburga.

U drugom kolu rival je bio Šarlotenburg iz Berlina pa je i on eliminisan sa dve ubedljive pobede. Kao kuriozitet da spomenemo da je po novinskim izveštajima na revanš meču u Beogradu utakmici prisustvovalo 150 gledalaca, a zvaničan izveštaj govori o 68 prodatih ulaznica pa je prihod bio 40 puta manji od rashoda.

Čak ni slavni Oskar Šmit nije bio dovoljan magnet za navijače Partizana da privuče više od 2.000 gledalaca u Palatu sportova. I propustili su priliku da prisustvuju ne toliko kvalitetnom koliko uzbudljivom i neizvesnom duelu gde se vodio pravi revolveraški obračun dvojice fantastičnih strelaca, Petera Vilfana (40 p) s jedne i Oskara Šmita (39 p) sa druge strane. U zadnjih trideset sekundi ušlo se sa nerešenim rezultatom da bi odlučujuću trojku postigao… nikada nećete pogoditi…  osamnaestogodišnji Aleksandar Saša Đorđević. Trener gostiju iz Kazerte Bogdan Tanjević bio je ogorčen na suđenje jer nisu dovoljno štitili Šmita pa on nije izveo nijedno slobodno bacanje.

Kada su u sledeća dva kola ostvarene dve pobede, ubedljiva Granolersa u Beogradu i još važnija protiv Orteza u Francuskoj činilo se da je prolaz u polufinale obezbeđen.

No, u Kazerti je usledio debakl od domaćeg tima 81-102 i šanse za osvajanje prvog mesta svedene su na minimum. Usamljeni Savović i Vilfan su bili nedovoljni da bi se pružio ozbiljniji otpor domaćinu.

A posle poraza od Granolersa u Španiji kome je to bila jedina pobeda u grupi sve lađe su potonule. Opet je Peter Vilfan bio jedina lasta u crno-belom jatu koja je visoko poletela ali niko drugi nije mogao da je isprati.

I rastanak sa domaćom publikom je bio neslavan. Hroničari kažu 569 prodatih ulaznica (a ukupno 1.500) došlo je na rastanak od evropske sezone Partizana. U nekom trenutku se činilo da bi crno-beli mogli nešto više ali im je ovo, izgleda, bio maksimum. Poraz od Orteza 94-105 i treće mesto u grupi sa tri pobede i tri poraza.

PARTIZAN: Obradović (9/72), Zorkić (8/136), Đorđević (7/53), Ilić (4/10), Živanović (10/22), Grbović (10/111), Savović (10/152), Marić (10/117), Vilfan (10/259), Stefanović (5/7), Dragutinović (6/11), Koprivica (10/57), Lazović (1/5).

Najbliža prolasku u polufinale bila je Crvena zvezda. Dva startna poraza na gostovanjima Asvelu i Varezeu bila su u velikoj meri i očekivana. I dok je poraz od deset poena u Vilerbanu bio prihvatljiv i dostižan dotle je onih minus 18 u Varezeu bio prilično problematičan. A to će se na kraju i ispostaviti kao fatalno. Na trećem uzastopnom gostovanju protiv najslabijeg tima u grupi Breogana pobeda je bila imperativ. Boljom igrom u drugom poluvremenu igrači Crvene zvezde su slomili otpor domaćina i slavili sa 102-91.

Protiv vodećeg tima u francuskom prvenstvu Asvela ostvarena je željena ubedljiva pobeda 105-83 čime je nadoknađen manjak iz prvog meča. Oko 1.500 prisutnih gledalaca prisustvovalo je odličnoj partiji svojih ljubimaca gde se posebno istakao Stevan Karadžić sa 28 poena i pet trojki.

Meč u dvorani “Pionir” pred 3.500 gledalaca protiv Divarezea obeležile su velike oscilacije u igri i rezultatu. U 24. minutu domaći su imali prednost od 16 poena a u 39. samo tri. Moguće da je umor uticao na takve uspone i padove, pogotovo onih najboljih Radovića i Stefanovića. Konačnih 90-83 pokazaće se kao nedovoljni jer će tri ekipe završiti sa istim brojem bodova ali će Divareze imati najbolji koš količnik i plasiraće se u polufinale. Tako će poslednja utakmica protiv Breogana imati revijalni karakter, crveno-beli će slaviti sa 117-94 a priliku da svoj talenat pokažu imaće Zoran Sretenović i Nebojša Ilić.

C. ZVEZDA: Sretenović (2/14), Ilić (3/44), Nikolić (2/18), Milivojša (2/16), Janković (5/38), Karadžić (5/76), Bogosavljev (6/105), Radović (5/77), Petović (2/15), Miličević (4/62), Aleksić (1/22), Stefanović (6/97).

Nastaviće se

Photo: FIBA, X