KUP EVROPSKIH ŠAMPIONA

Sistem takmičenja u najelitnijem takmičenju je sezone 1987-88 doživeo promenu. Posle kvalifikacionog dela u grupnoj fazi, umesto dotadašnjih šest, učestvovaće osam timova. Nakon odigranih 14 kola četiri prvoplasirane ekipe igraće završni turnir.

Čast da prvi zaigra u novom formatu pripala je beogradskom Partizanu, neočekivanom šampionu iz prošle sezone. Mladi tim crno-belih u takmičenje je ušao sa skromnim ambicijama ali i sa željom da se predstavi u što boljem svetlu.

U osmini finala suparnik je bio šampion Mađarske koji je lako eliminisan sa dve ubedljive pobede. Na gostovanju slavilo se sa 130-94, a u revanšu 101-71, sasvim dobro zagrevanje za mečeve u mini-ligi koja je sledila.

Tek 1.500 gledalaca koje se skupilo u hali „Pionir“ na startu grupne faze protiv Našue iz Den Boša najbolje je pokazivalo da ni među navijačima Partizana ne postoji preterana euforija kada je u pitanju učešće u Kupu šampiona. Bio je to susret sa puno oscilacija, dosta uzleta i još više padova. U svojoj najboljoj partiji u dresu Partizana Žarko Paspalj je postigao 43 poena, i najzaslužniji je za pobedu od 101-94. Trener Vujošević je bio pomalo razočaran slabom posetom, ali se nadao da će pobedama privući navijače u dvoranu.

Sastav Trejsera iz Milana, suparnik u drugom kolu, je bio uglavnom sastavljen od veterana, ali su Majk Dantoni, Dino Menegin a pogotovo Bob Makadu pokazali crno-belima da nisu još za staro gvožđe. Jedini koji je uspevao da im donekle parira bio je Goran Grbović (34 p) ali se poraz od 83-93 nije mogao izbeći.

Goran Grbović

Francuski prvak Ortez je u Beograd došao sa samo osam košarkaša, ali rešen da skupo proda kožu. Potpuno su dominirali u prvom delu, postigli 56 poena, uključujući pet trojki, i potpuno nadskočili domaći tim. Prednost gostiju od šest poena je mogla posle svega viđenog domaće činiti zadovoljnijim nego francuski tim. U nastavku meča Partizan u snažnom naletu stiže do 73-64, a onda gosti prave seriju od 9-0. Tek u 36. minutu Đorđević trojkom oslobađa svoj tim ogromnog pritiska, i uz pomoć Grbovića i Nakića Partizan ostvaruje tešku ali izuzetno važnu pobedu 94-89. Ovaj put je predsednik Dragan Kićanović izrazio zadovoljstvo zbog pobede, ali i ogorčenje zbog slabog odziva publike koje je i ovog puta bilo tek 1.500. Očigledno je navijačima Partizana bila potrebna jedna velika pobeda koja bi rasplamsala vatru u njihovim srcima i navela ih da dođu u dvoranu u većem broju i bodre svoj klub.

I onda se ta “velika” pobeda desila tamo gde se možda najmanje očekivala. Protiv strašne Barselone sa njenim vedetama San Epifaniom, Odijem Norisom, Sibiliom, Solzabalom, Himenezom. Morala je Barsa da potpiše kapitulaciju pred razigranom Partizanovom mladosti. U izvanrednoj igri Beograđani su nadmašili sami sebe i zasluženo savladali višestrukog prvaka Španije 88-84. Tokom čitavog meča vođena je izjednačena borba, da bi pred kraj susreta igrači našeg šampiona preuzeli vođstvo koje nisu ispuštali do samog kraja. Za ovaj podvig najviše zasluga ima kapiten Goran Grbović (31 p) kome su izvanredno asistirali Miroslav Pecarski i Vlade Divac.

I onda nastupa prava euforija. Protiv Arisa bila je ludnica dotad neviđena na beogradskim košarkaškim terenima… Kako je u Halu sportova stalo 8.000 navijača ostaće večita misterija. A kako se u dvorani našlo 4.000 Grka brzo se saznalo. Aris je otkupio 500 ulaznica za svoje navijače ali su i tapkaroši odradili svoj deo posla. Hala se žutila od žutih boja balona, dresova i zastava gostujućeg tima pa se sticao utisak da se meč igra u Solunu. Ogorčeni navijači Partizana besneli su na predsednika kluba Kićanovića i trenera Vujoševića smatrajući ih odgovornim zašto je toliko navijača gostujućeg tima ušlo u dvoranu. Milicioneri su pokušavali da uspostave kakav takav red, ali su od svega uspeli samo da spreče da uskovitlana masa upadne na teren. I u takvoj atmosferi kao da su se gosti bolje snašli. Ubitačni tandem gostiju Galis – Janakis bio je nezaustavljiv u prvom delu pa je na odmor Aris otišao sa vođstvom 56-55. Trener Joanidis se ponašao kao da je u kafani. Dve kutije cigareta je držao na zapisničkom stolu jer je pušio kao Turčin. U drugom delu prednost prelazi ipak na stranu našeg šampiona. Dvoranom se prolama “Jugoslavija, Jugoslavija” i “Mi smo Titovi, Tito je naš”, a grčki navijači su sve tiši. Kada su crno-beli poveli sa 12 poena razlike činilo se da je pitanje pobednika rešeno, ali Aris u 34. minutu dolazi na minus jedan poen. Ipak, raspoloženi Grbović u sjajnom finišu donosi pobedu Partizanu 101-94. Meč za nezaborav.

Sa puno samopouzdanja crno-beli su otputovali u Keln na duel protiv Saturna. Ipak su oni u tom trenutku lideri na tabeli sve više svesni sopstvene moći i kvaliteta. Bodreni od nekoliko stotina jugoslovenskih građana na privremenom radu u inostranstvu, kao i grupe navijača koja je doputovala iz Beograda, savladana je još jedna prepreka na putu ka fajnal foru. Partizan je uglavnom imao prednost koju je domaćin jurio i stizao. Tek u 38. minutu gosti su poveli sa 98-91 i meč je prelomljen. U pobedničkom timu najbolje su igrali Aleksandar Đorđević (27 p) i Vlade Divac (29 p).

Aleksandar Đorđević

Kao na početku sezone Partizan opet ima problem sa brojem navijača, samo sada muku muči jer nema mesta za sve. Makabi je bio atraktivan suparnik koji je opet napunio halu na Novom Beogradu, ali nema sumnje da je glavni razlog takve posete odlične partije Partizanovih “beba”. Izjednačena borba vođena je do samog kraja prvog poluvremena, da bi u poslednja tri minuta Izraelci bili oduvani sa terena i na odmor se otišlo sa 10 poena prednosti za domaći tim. U nastavku se razigrao Goran Grbović koji je samo u tom delu utakmice postigao 20 poene i najzaslužniji je za tešku ali zasluženu pobedu Partizana od 85-77. Posle prvog dela crno-beli su lideri na tabeli sa šest pobeda i samo jednim porazom.

Kako sezona odmiče mladi igrači su su sve umorniji zbog velikog broja utakmica koje igraju. Pogotovo Divac koji sa 20 godina ima veliku minutažu kao u klubu tako i u reprezentaciji koja igra kvalifikacione utakmice. Po Vujoševiću najbolji lek za umor i nervozu je dobar trening, pa su igrači po povratku iz Den Boša sa aerodroma otišli pravo u dvoranu. Protiv Našue koja se nalazi na začelju tabele Partizan je odigrao rutinsku utakmicu i tek u poslednjih desetak minuta dodao je gas što je bilo dovoljno za ubedljivu pobedu 106-85. Još jednu fenomenalnu partiju pružio je Goran Grbović sa 41 poenom pa se sa šestom uzastopnom pobedom Partizan našao na pragu ulaska na završni turnir četvorice.

Prvak Evrope Trejser iz Milana u dvorani na Novom Beogradu dočekalo je 7.000 navijača sa željom da njihovi ljubimci novom pobedom praktično obezbede plasman u polufinale. U utakmici sa mnogo varnica, rezultatskih uzbuđenja i žustrih reakcija kako na terenu tako i sa klupa, čitavih 40 minuta vladala je potpuna neizvesnost. Iako je naš šampion bio u stalnoj prednosti, najveća je iznosila devet poena, Italijani se nisu predavali, najviše zahvaljujući američkom duetu Makadu – Braun, fenomenalnim skakačima i košgeterima. Partizan je probleme rašavao odličnim šutem za tri poena (10/18) a posebno je prednjačio raspoloženi Goran Grbović (6/10). Na kraju zaslužena pobeda crno-belih 92-85 i vrata polufinala su otvorena.

U Ortezu je zabeležena osma uzastopna pobeda. Teška i nervozna utakmica, u hali bez grejanja bilo je veoma hladno, pa otuda i mali broj poena. Do samog finiša utakmica je bila izjednačena, a onda su Željko Obradović sa dve i Saša Đorđević sa jednom trojkom prelomili meč. Pobedom sa 73-70 crno-beli su još više učvrstili prvo mesto na tabeli.

U seriji pobeda bez kraja pred Partizanovim “bebama” poklekla je drugi put u sezoni i Barselona. Deveta uzastopna pobeda je obezbedila više ne samo prolaz u polufinale, već i osvajanje prvog mesta. Partizan je odlično otvorio meč sa rezultatom 13-1, ali su se Katalonci brzo povratili pa smo gledali ravnopravnu borbu do kraja utakmice. Osim standardno odličnog Grbovića koji je postigao 29 poena, od toga sedam trojki, briljirali su Željko Obradović koji je uneo sigurnost u odbranu i Ivo Nakić, strelac 15 poena. Pobedi 96-90 veliki doprinos dala je i publika koja je sve vreme podržavala svoje ljubimce.

Preostale tri utakmice su bile bez takmičarskog značaja pa ih je trener Vujošević iskoristio da isproba neke taktičke varijante a i pokuša da ne troši previše svoje ključne igrače. Otud i malo ležernija igra u Solunu, ali je veliko pitanje da li bi ishod bio drugačiji i da je rezultat bio bitan. Igrači Arisa su bili naoštreni da se revanširaju za poraz u Beogradu, a i njima je pobeda značila obezbeđen prolaz na fajnal for. Aris je slavio sa 96-87 uz fantastičnu partiju Nikosa Galisa koji je postigao 36 poena.

Potom je usledio i poraz od Saturna na domaćem terenu od 99-110 kao posledica neorganizovane i nezainteresovane igre. Sve misli su bile već okrenute ka Ganu, i svi su jedva čekali da se završi ova grupna faza.

Sve je završeno porazom u Tel Avivu od Makabija 84-98. Sam po sebi izgubljeni meč nije mnogo značio, ali nekako nije bilo najsrećnije sa tri vezana poraza ići na završni turnir. No, tako je ispalo.

Kako će kasnije svedočiti neki učesnici završnog turnira u Ganu ni igrači, ali ni rukovodstvo, u tom trenutku nije bilo dovoljno zrelo da zaista napadne evropski trofej. Mladi igrači Partizana nisu bili na pravi način ni pripremljeni ni zaštićeni od spoljnih uticaja da bi mogli da naprave najveći rezultat u istoriji srpske košarke. U polufinalnom meču odlučilo je iskustvo igrača italijanskog tima, nasuprot igrača crno-belih koji su u odlučujućim trnucima bili brzopleti i nervozni. Odlično je trener Vujošević taktički postavio svoju ekipu pa se naš šampion tokom prvog poluvremena nalazio stalno u vođstvu. U nastavku su zaigrali slabije pa se utišala naša mala grupi navijača a raspomamile su se tribine pune navijača Trejsera i Arisa. U 32. minutu beležimo poslednje izjednačenje, što je ujedno bila i “labudova pesma” košarkaša Partizana. Posle toga Trejser prelazi u vođstvo koje ne ispušta do kraja. Krajnjih 87-82 pokazuje da su taman toliko naši momci bili slabiji iiiii da im je za finale tako malo nedostajalo.

Borba za treće mesto protiv Arisa došla je kao uteha. Ostala je gorčina zbog poraza u polufinalu ali i ponos zbog osvajanja trećeg mesta u Evropi. Ipak treba naglasiti da je prosek godina Trejsera i Arisa preko 29, a Partizana 21 godina. Direktor crno-belih legendarni Dragan Kićanović pre meča je održao motivacioni govor i rekao igračima da očekuje od njih pobedu. A doktor Moma Jakovljević je porazgovarao sa vođom navijača Trejsera kojih je bilo oko 2.000 u dvorani i koji su čekali finale i rekao mu da Dragan Kićanović očekuje njihovu podršku u meču za treće mesto. Tako je i bilo. Na krilima Vlade Divca i Miroslava Pecarskog Partizan je slavio sa 105-93 i osvojio treće mesto, što je kada se posmatra cela sezona rezultat preko svih očekivanja.

PARTIZAN: Đorđević (17/177), Aničić (1/1), Obradović (10/66), Lakičević (3/14), Ignjatović (1/4), Grbović (17/402), Savović (10/49), Pecarski (17/222), Divac (18/303), Popović (3/11), Paspalj (17/334), Nakić (18/125).

KUP POBEDNIKA KUPOVA

Koliko je Partizan bio neočekivani šampion prošlogodišnjeg prvenstva još veće iznenađenje je bilo osvajanje Kupa Jugoslavije od strane (u tom trenutku) drugoligaša IMT-a. Na taj način “traktoristi” su dobili priliku da zaigraju i u jednom evropskom takmičenju. Ciljevi su, naravno, bili skromni, plasman u četvrtfinalnu grupu, a tamo da se ne osramote.

U osmini finala rival im je bila ekipa iz Austrije i može se reći da je IMT sa dve lagane i ubedljive pobede ostvario zacrtani cilj.

Takmičenje u grupi počelo je pomalo neočekivanom pobedom protiv Bajera iz Leverkuzena. U dvorani “Pinki” pred tek 600 gledalaca, iako oslabljeni neigranjem prvog centra Slaviše Koprivice, Beograđani su napravili pravi podvig i slavili sa 84-81. Blistali su Milan Mlađan sa 24 i Nebojša Zorkić sa 16 poena, i u neizvesnoj završnici uspeli su da donesu dva boda, ispostaviće se, naželost, i jedina.

Milan Mlađan

U drugom meču u Londonu su bili veoma blizu novoj pobedi ali ona im je izmakla u dramatičnoj završnici koja je pripala domaćem timu sa 94-92. Odsustvo Zorkića i Koprivice zbog povrede ispostaviće se kao nenadoknadiv hendikep. Odličan je bio iskusni Zoran Krečković sa 30 poena, a standardno dobar je bio i Mlađan sa 28 poena.

U Limožu protiv najjačeg tima u grupi nije se ni moglo očekivati ništa osim poraza. Ipak, IMT se odlično držao većim delom meča i posustao je tek u samom finišu. Zvezde francuskog tima Ostrovski, Dakuri, Kolins… bili su ipak prevelik zalogaj za neiskusan sastav našeg predstavnika. Opet je blistao tandem Zorkić (31 p) – Mlađan (30 p) ali je to bilo ipak premalo da bi se iznenadio snažni tim Limoža.

Serija poraza je nastavljena u Leverkuzenu gde je domaći Bajer slavio sa 97-89. Sve su to bili časni porazi ali ipak – porazi. Sva igra IMT- a se vrtela oko trojca Zorkić, Krečković i Mlađan, što je bilo ipak nedovoljno za ovaj nivo takmičenja.

Porazom na svom terenu od engleskog predstavnika Polisela 89-99 IMT je ostao i bez teorijskih šansi za plasman u polufinale. Samo u prvom delu meč je bio ravnopravan da bi u nastavku naš tim posustao i Englezi nose zaslužene bodove.

“Traktoristi” su takmičenje završili petim porazom u grupi od lidera na tebeli Limoža 93-102. Završili su na poslenjem mestu ali, sve u svemu, nisu se osramotili.

IMT: Zorkić (7/161), Krečković (7/120), Mlađan (8/231), Lj. Luković (5/29), Babić (8/55), Živanović (4/11), Đ. Luković (8/47), Koprivica (5/55), Dragutinović (6/33), Milosavljević (8/30).

KUP RADIVOJA KORAĆA

Od naša četiri predstavnika Šibenka je izgleda imala najmanje ambicije i kao da je želela da što pre okonča svoja evropska putešestvija. Otuda su pristali da oba meča prvog kola protiv Elitzura odigraju na njihovom terenu u Izraelu. Doživeli su dva ubedljiva poraza pa su mogli da se potpuno posvete domaćim takmičenjima što im je izgleda i bio cilj.

ŠIBENKA: Badžim (2/18), Pilepić (2/8), Žurić (2/30), Popović (2/15), Jablan (2/21), Šarić (2/43), Slavica (2/28).

Mladi tim Jugoplastike je već pokazao veliki pomak u odnosu na prošlu sezonu. Kukoč i Rađa su postali nosioci tima i najavili blistavu budućnost. No, teško da je neko u tom trenutku mogao da pretpostavi da će biti baš toliko blistava.

Prva dva kola kvalifikacija prošla su u više nego dominantnim partijama “žutih”. U prvom kolu žrtva je bio Honved iz Budimpešte, koji je eliminisan sa dve ubedljive pobede. Rival u drugom krugu bio je turski Gaziantep, za koga se mislilo da bi mogao biti ozbiljniji suparnik, ali i protiv njih su ostvarene dve ubedljive pobede. Lepa uvertira za takmičenje u grupnoj fazi.

Prvo kolo je na “Gripe” donelo Saragosu sa proslavljenim jugoslovenskim trenerom Rankom Žeravicom. Splićani su bili blagi favorit, “Gripe” ispunjene navijačima ali na terenu nije baš sve štimalo. Prvi deo je završen sa 12 poena minusa i bilo je jasno da Splićani moraju u nastavku zaigrati mnogo angažovanije ako žele pobedu. U 26. minutu rezultat je izjednačen, sredinom drugog poluvremena “žuti” su već imali prednost od deset poena, pa ipak ušlo se u dramatičnu završnicu. Na kraju, Sretenović “trojkom” presuđuje i donosi pobedu 87-83.

Posle tri meseca Jugoplastika je doživela prvi poraz, računajući sva takmičenja u kojima je učestvovala, uključujući i prijateljske susrete. A malo je nedostajalo da izbegnu i ovaj u Kantuu ako imamo u vidu da su u 17. minutu vodili sa 49-31. Onda je krenuo sunovrat, na poluvreme se otišlo tek sa osam poena prednosti, u nastavku za 11 minuta postigli su tek 10 poena. Splićani su se potpuno raspali i doživeli ubedljiv poraz 75-93.

U trećem kolu opet je usledio jedan dramatičan meč u kojem je pobednik odlučen tek posle produžetka. Hapoel iz Tel Aviva je baš namučio Splićane i nisu se predavali ni kad su domaći poveli u drugom poluvremenu sa devet poena razlike. Bukvalno u poslednjoj sekundu Tovoes je postigao trojku i meč je otišao u produžetak. Tu su se igrači Jugoplastike bolje snašli, ali sa dve tesne pobede i jednim ubedljivim porazom šanse za prvo mesto su im bile samo teoretske.

Kako je izgledala borba u grupi najbolje ilustruje da su posle četiri kola svi timovi imali po dve pobede i dva poraza i da su u svim mečevima slavili domaćini. Time je bilo jasnije zašto je toliko važna koš razlika koja će na kraju najverovatnije odlučivati. Otuda poraz u Saragosi od 77-88 i nije toliko strašan koliko da je razlika bila veća od one sa kojom je ostvarena pobeda u prvom meču u Splitu.

U petom kolu je ostvarena pobeda protiv Kantua 83-77 čime su zadržane šanse za prolaz u polufinale. Odlične partije Duška Ivanovića (24 p) i Velimira Perasovića (21 p) bile su dovoljne za jednu veliku evropsku pobedu protiv slavnog italijanskog tima.

Velimir Perasović

Ipak sve je odlučivao meč u Tel Avivu. U duelu dve ekipe u kojoj pobednik nosi sve i osvaja prvo mesto, Hapoel se mnogo bolje snašao i slavio sa 77-54. Potpuno zasluženo su pobedili a Splićani mogu biti sasvim zadovoljni generalnim utiskom koji su ostavili.

JUGOPLASTIKA: Sretenović (9/44), Perasović (9/142), Alanović (4/27), Kukoč (9/117), Sobin (10/124), Poljak (10/72), Burić (4/28), Tabak, Ivanović (10/165), Lovrić (2/5), Rađa (9/143), Vučica (5/35).

Finalista prošlogodišnjeg prvenstva i tim koji je senzacionalno elimisao Cibonu Crvena zvezda sa velikim ambicijama je startovala u Kupu Radivoja Koraća. U prvom kolu kvalifikacija nisu ni učestvovali, a u drugom su lako sa dve vrlo ubedljive pobede eliminisali Bešiktaš.

Solidni francuski sastav Asvel bio je prva prepreka u grupnoj fazi. Pred 1.500 gledalaca u dvorani “Pionir” Zvezda je igrala sa puno oscilacija. Na poluvremenu su gubili sa dva poena razlike da bi tek u 30. minutu poenima Srđana Dabića crveno-beli prešli u vođstvo. Boljom igrom u samom finišu igrači našeg vicešampiona pobedili su sa 91-83.

Pobedom u Solunu protiv PAOK-a 93-88 načinjen je veliki korak ka osvajanju prvog mesta u grupi. Grcima nije pomoglo ni temperamentnih 4.500 navijača, ni raspoloženi reprezentativci Fasulas i Korfas. Prevagu su doneli naši centri Miličević (22 p) i Bogosavljev (19 p).

Nažalost, dobri rezultati ne mogu da privuku veći broj gledalaca na Zvezdine utakmice. Protiv solidnog Estudijantesa tek 600 gledalaca u “Pioniru” svedočilo je odličnoj partiji Crvene zvezde i fenomenalnoj partiji zvezde u usponu Nebojše Ilića.  Mladi Ilić je odigrao meč sezone, postigao 43 poena i postigao 4 trojke. Ovom pobedom crveno–beli su bili jednom nogom u polufinalu.

Nebojša Ilić

Da sve baš ne ide tako glatko potrudio se Asvel koji je na svom terenu pobedio sa 95-87. Poravnao je razliku iz prvog meča kada je Zvezda slavila takođe sa osam poena. Najbolji strelac kod Beograđana bio je Predrag Bogosavljev sa 20 poena.

Plasman u polufinale je obezbeđen posle velike borbe, u svakom smislu, protiv PAOK-a. Susret je bio pun nervoze sa dosta varnica i prekida. Prvi se desio već u 11. minutu kada je Amerikanac u dresu PAOK-a slomio tablu, a on morao da ode u ambulantu sa rasečenom podlakticom. Početkom drugog poluvremena Kofas je udario Zorana Radovića, a ovaj mu je uzvratio. Umešali su se i ostali igrači i nastala je opšta tuča na terenu. Nije se znalo ko koga udara a kao najatraktivnijeg treba izdvojiti centra domaćih Mirka Miličevića. Utrčali su treneri, milicionari i redari i nekako su uspostavili red. Iako je naš tim imao poslednji napad utakmica je otišla u produžetak. U nastavku je pobedu osigurao Branislav Prelević čime je sebi obezbedio pozivnicu od solunskog kluba za koji će zaigrati već sledeće sezone.

U poslednjem kolu Estudijantes je odigrao bez ikakvih motiva jer nije imao nikakve šanse za prolaz u polufinale, što je Crvena zvezda maksimalno iskoristila da zabeleži ubedljivu pobedu. Trijumfom 103-65 obezbeđeno je prvo mesto i plasman u polufinale gde ih je čekao još jedan madridski tim, ali onaj mnogo slavniji – Real.

Protiv slavnog španskog kluba Crvena zvezda je nastupila bez kažnjenog Miličevića i Avdije za koga je sezona već bila završena zbog povreda, a sa rovitim Zoranom Jovanovićem. U startu je to značajno oslabilo centarsku liniju crveno-belih, ali i u drugim elementima igre Španci su se pokazali kao kvalitetniji rival. Imali su bolje procente za dva i tri poena i veći broj skokova, pa je pobeda gostiju od 89-82 potpuno zaslužena i već posle prvog meča našli su se nadomak finala.

U revanšu se Crvena zvezda dobro držala ali je presudilo iakustvo, a pomalo i domaći teren koji su svojim prisustvom podgrejali i fudbaleri Reala. Kao da su domaćini pomalo potcenili crveno-bele očekujući da će se ovi, valjda, sami predati. Otud je na poluvremenu bio samo poen prednosti za domaću ekipu. Tek u nastavku, kada se razigrao Amerikanac Aleksis, Španci su zagospodarili parketom i ostvarili novu pobedu sa 81-72. Crvenoj zvezdi je očigledno trebalo više srca, umešnosti i veštine da bi eliminisali tako kvalitetnog suparnika.

C. ZVEZDA: Dabić (9/88), Ilić (10/179), Obradović, Prelević (9/93), Janković (10/89), Jovanović (9/67), Bogosavljev (9/169), Miličević (8/113), Trifunović (5/20), Petović (4/38), Karadžić (2/23), Avdija (3/45), Benčić (1/6), Radović (4/23).

Posle još jednog nesrećnog gubljenja domaće titule zagrebačka Cibona je umesto najelitnijeg takmičenja igrala u Kupu Radivoja Koraća. Bez Ace Petrovića, Nakića i Knege to više nije bio onako moćam sastav, ali svaki tim u kojem igra Dražen Petrović pretendent je na titulu.

Drugo kolo kvalifikacija je lako pređeno sa dve lagane pobede protiv KTP Kotke, gde je Dražen prvi meč iskoristio za šutersko raspucavanje pa je postigao 62 poena, rekord koji će izjednačiti godinu i po dana kasnije u dresu Reala u onom čuvenom finalu Kupa pobednika kupova.

Ni grupa nije bila preteška pa je i prvi suparnik Mačester Junajted lagano pobeđen 112-82. Svi igrači su dobili priliku da zaigraju i svi su se upisali u listu strelaca. Nišanske sprave su bile dobro podešene pa su Zagrepčani postigli čak 13 trojki.

Nova pobeda pred domaćim navijačima ostvarena je protiv Rasinga iz Pariza 81-64. U prvom poluvremenu raspoloženi Danko Cvijetičanin je postigao 20 poena, polovinu koševa Cibone, i samo zahvaljujući njemu domaći su na poluvremenu imali poen prednosti. U nastavku se povređuje najbolji francuski igrač, Dražen vezuje pet trojki a odbrana je zategnuta pa Francuzi u nastavku meča postižu samo 23 poena. Sve to je bilo dovoljno za ubedljivu pobedu Cibone.

Najteži meč je trebalo da predstavlja gostovanje Kazerti. Odličan italijanski sastav sa reprezentativcima Nandom Đentileom, Espozitom, Dela Anjelom i pre svega legendarnim Oskarom Šmitom pružio je snažan otpor Ciboni, ali više od toga nisu mogli. Tandem Petrović (33 p) i Cvijetičanin (32 p) je srušio sve snove Italijana o mogućoj pobedi.

Gostovanje u Mačesteru je iskorišćeno da šansu dobiju igrači sa manjom minutažom pa otud u skromna pobeda od 99-93.

Prvo mesto je obezbeđeno, pa je Cibona rutinski odrađivala preostale mečeve. U Parizu je savladan Rasing 84-79 gde je minutaža opet bila raspodeljena na sve igrače.

Iako su imali već osiguran plasman u polufinale “cibosi” nikome nisu davali popust. Igrači Snajdera su dali sve od sebe ne bi li slavili u Zagrebu, veličanstveni strelac Oskar Šmit postigao je 53 poena ali ni to nije vredelo. Igran je produžetak i na kraju je ipak slavila Cibona sa 114-113. Dražen Petrović je dao 44 poena i doneo Zagrepčanima plasman u polufinale sa prvog mesta sa svim pobedama.

Dražen Petrović

No, ova partija je bila tek najava onoga što će navijači Hapoela moći da vide na prvoj utakmici polufinala. Bila je ovo jedna od onih utakmica kada Draženu sve polazi od ruke, a kada je tako protivniku nema spasa. Domaći tim je bio odličan u prvom poluvremenu i završio ga sa prednošću od pet poena. No, u drugom delu usledila je šuterska klinika “košarkaškog Mocarta”, postigao je 59 poena, od toga šest trojki. Konačan rezultat je bio 103-93 za Cibonu, što znači da je ostatak tima postigao 44 poena.

Pobedom u Zagrebu 101-89 Cibona se plasirala u četvrto uzastopno evropsko finale. Ako me računica ne vara, u sezoni 85-86 u KEŠ-u Zagrepčani su završili takmičenje sa 4 pobede. U sezoni 86/87 u KPK su ostvarili svih 9 pobeda. Ove 87/88 u KRK postigli su svih deset pobeda. Ispada da su u evropskim takmičenjima zabeležili neverovatne 23 uzastopne pobede. Bilans za koji ne znam da li se neki tim u Evropi može pohvaliti.

No, kako to već u životu i sportu biva, svakoj seriji dođe kraj. Prethodnih godina je Cibona, a pogotovo Dražen Petrović, prilično zadužila Real, pa je “kraljevski klub” bio baš naoštren za revanš. Oko 12.000 gledalaca je prilično neprijateljski dočekalo našeg predstavnika, no rezultat je tridesetak minuta bio izjednačen. Najveća razlika se kretala između 5 i 7 poena za domaći tim, ali su “cibosi” uspešno držali priključak. Do pada dolazi u poslednjih deset minuta kada Real pravi razliku i pobeđuje sa 102-89. Uzroke poraza treba tražiti u slabijoj igri Dražena Petrovića koji je u prvom poluvremenu postigao 19 poena a u nastavku samo dva, kao i u partiji života centra domaćih Romaja koji je postigao 25 poena. Razlika od 13 poena bila je teško dostižna ali ne i nedostižna.

Oko 6.000 gledalaca ispunilo je zagrebačku dvoranu Doma sportova sa nadom da će “Vukovi sa Tuškanca” uspeti da naprave podvig i četvrti put zaredom osvoje evropski trofej. I kada je u 30. minutu na semaforu zasijalo 75-58 činilo se da je čudo na pomolu. No, tada je usledio ne pad, nego sunovrat Cibone. U situaciji kad im je igrački fond bio sveden samo na prvu petorku bez prave pomoći sa klupe pad je bio neizbežan. Predvođen Korbalanom, Real je dodao gas i meč je završen tek minimalnom pobedom Cibone 74-73. Publika je aplauzom ispratila igrače oba tima svesni da je trofej osvojio mnogo kvalitetniji sastav. Real je po prvi put u svojoj bogatoj istoriji osvojio Kup Radivoja Koraća, a ovim porazom završena je “zlatna era” ove Cibonine generacije.

CIBONA: Sunara (12/142), Pavičević (11/76), Bečić (2/6), Čutura (12/143), Anzulović (5/40), D. Petrović (12/408), Razić (9/35), Vukičević (6/24), Ušić, Cvijetičanin (12/270), Arapović (12/103).

Nastaviće se

Photo: FIBA, X