Zeleni vulkan ponovo radi.

Na mamutskom ekranu pod svodovima Olimpijske dvorane u Marusiju titralo je PAO 93 : BARCA 86!

OAKA je u delirijumu proslavila prvu pobedu protiv Barse, posle još malo pa tri godine i devet uzastopnih poraza. Pobeđen je katalonski gigant, ali je mnogo važnije da su istovremeno rasterani demoni, do skoro stalno nastanjeni u najskrovitijim, nepristupačnim prostorima dupke ispunjene dvorane – u glavama većine onih koji iskreno vole i do kraja podržavaju PAO. Nebitno gde sede – u svečanoj loži, na novinarskim pozicijama, ili umotani u zeleno grudvu koja sve vreme skače, viče, peva, a spremna je i daleko radikalnijim metodama da potvrdi ljubav prema “jedinom” klubu. Naravno, to ni slučajno ne ide na njihovu dušu. Još uvek je teško prihvatiti da ovo više nije “Žocov PAO”. A, malo je onih koji bi istini pogledali u oči. Prosto, ne uklapa se u legendu! A, ovde se još od Heraklita iz Efesa, koji je zanavek ostavio u amanet “sve teče, sve se menja”, nekako radije verovalo u mit nego u stvarnost.

E, sinoć je rođen “novi PAO”. Realan, opipljiv, na dohvat ruke dva puta nedeljno, postavljen na današnjim osnovama, sa drugačijim ambicijama, koje nemaju mnogo veze sa “najboljim željama” miliona koji ga vole!

Dr. Sale je gospodski, bez euforije, pružio ruku kolegi Čaviju Paskvalu i povukao se u neku od katakombi grandiozne olimpijske arene da se suoči sa mister Đorđevićem.

Samo će njih dvojica, sudbinski sjedinjeni u slavi i sumnjama, velikom košarkaškom iskustvu, milionima ispaljenih šuteva, svetlima najvećih košarkaških pozornica, u “božanskih trojkama”, gorkim ukusima poraza, trijumfima, i ko zna čemu sve još, do kraja validno moći da procene značaj, razloge i posledice upravo zabeleženog omanjeg zemljotresa u Marusiju.

Dr Sale, izložen najpre klupi, pa javnosti, kamerama, mikrofonima, hejtovima i lajkovima na milionima sajtova koji se hrane, a bogami sve više i prehranjuju, secirajući bez ikakvih posledica i odgovornosti “velike” i “slavne”, završio je prvu fazu u redefiniciji mita o “najvećem Panatinaikosu”.

Popio je čašu slave i u ime Mr. Đorđevića, do kraja posvećenog poslu daleko od očiju javnosti.

Nije mu bilo lako proteklih meseci.

Serija pobeda u prvenstvu, za sada bez poraza, poniženje arhineprijatelja iz Pireja Olimpijakosa u Kupu i prvenstvu, nisu zadovoljavale deo novinarskog establišmenta. Sumnjalo se, tiho peckalo, nekada i otvoreno ironisalo na račun “Srpskog Panatinaikosa”.

Ruku na srce, Mr Đorđević je sve vreme znao da dr Sale uživa status beogradskog šmekera sa italijanskim outfit-om, što je opšte prihvaćeno u podakropoljskoj čaršiji, ali je takođe bio svestan da će morati u dogledno vreme da aktivira mehanizam za “generalnu korekciju navijačke svesti”. U pritajenim laboratorijama sa Minićem i Bjedovim, usaglašavao je formule, a pitanje vremena je bilo kada će se pojaviti dim iz epruvete.

Pa, eto, pojavio se! I, prilično omamio 20 hiljada prisutnih, a posledičnom reakcijom i nekoliko miliona “ozelenjenih” Grka.

To je to!

Do juče se sumnjičavo vrtelo glavom na pomen “Rantoulitse”, a već danas je Rantoulitsa – tetovirani Bog reketa i “ubica Tomića”! Pazario je masu za 26 minuta igre svojim zamalo 100-postotnim učinkom. Da nije popio rampu na samom kraju, imao bi učinak 9-9 za dva, 9-9 slobodna bacanja!

Šou mu je ukrao The King Micos – Dimitris Dijamantidis.

Postigao je 20 poena za 18 minuta. Svi se dive i slave ga. Momak je imao briljantnu karijeru, naosvajao se svega i svačega, a kao ličnost je, kažu, “čisto zlato”. Tako i treba. Ali, neko mora da objasni da je ovo jedna od labudovih pesama velikog Dijamantidisa. Bez ikakvih motiva, sit svega što asocira na utakmicu, bez  neophodnog osećaja gladi za novim pobedama i peharima. Eventualno bi Mr Đorđević mogao da probudi nekakvu želju kod njega u poslednjoj igračkoj sezoni.

Dr Sale na utakmicama nema vremena za to. Njemu je vreme svake utakmice, svakog napada, svake odbrane, tajmauta, oročeno i nepovratno.

“Novi Pao” se sinoć u trijumfu rodio.

Daleko će dogurati!

Photo: Euroleague