Derbi 7. kola lige koja se i dalje smatra najjačom u Evropi igran je u Vitoriji. Iznenađujuće dobra Kuća Laboral pobedila je, posle produžetka, do nedelje neporaženu Barselonu 87-79 – ali neću o samoj utakmici. Pažnju mi je privukao podatak da su između 24 igrača u oba tima samo trojica (!) bili rođeni Španci. U ekipi Kuće Laboral jedini domaći igrač bio je Alberto Korbaćo koji je pobedi, za 5 minuta na terenu, doprineo sa 0 poena i indeksom -2, dok su na drugoj strani Španci bili  Pau Ribas (8 poena) i Aleks Abrines (3 poena). Barsi je nedostajao povređeni kapiten Huan Karlos Navaro, ali i sa njim na terenu odnos bi bio 4 od 24 (16,6 odsto). Publici, očito, to nimalo ne smeta, pobedu svog tima proslavilo je 11.119 navijača u Buesa areni. Ako je malo, i jedan od trenera je stranac. Tim iz Vitorije ponovo vodi hrvatski stručnjak Velimir Perasović, nekadašnji igrač tima iz Vitorije.

Nekako ne mogu da zamislim duel Zvezda i Partizana u kome bi 16 odsto igrača bili Srbi. I to nije samo stvar ekonomske (ne)moći nego tradicije, vaspitanja, košarkaškog ponosa. Nemam ništa protiv dobrih stranaca, kakvih je poslednjih godina bilo i u Partizanu i u Zvezdi, ali očito ne mislimo svi isto. U Španiji niko ne dovodi u pitanje gubljene identinteta ili se oseća poniženim usled poplave stranih ili naturalizovanih igrača. Logika navijača je prosta: oni koji nose dres mog klub su moji idoli, navijam za njih jer doprinose uspesima moje ekipe. To što zauzimaju mesta klinaca iz podmlatka, pod uslovom da klub radi sa mlađim kategorijama, kao da nikoga ne brine. Nekako se uvek nađe 10 ili 12 talentovanih kadeta i juniora koji na evropskim prvenstvima uzmu titulu ili neku medalju, dovoljno da se zamažu oči i pokaže kako se, eto, dobro radi sa mladima.

Na sreću, ima u Španiji i suprotnih primera. Baš uoči ovog 7. kola madridski AS je objavio zanimljivu analizu koja je pokazala da je Huventud iz Badalone „proizveo“ za sebe i ostale klubove Endesa lige 85 igrača, 33 u 21.veku. Zbog hroničnog nedostatka para Huventud je prisiljen da se oslanja na svoju „kanteru“ (podmladak) ali je problem što mnoge talente ne može da zadrži.U aktuelnom rosteru je 8 igrača poniklih u klubu: Vidal, Miraljes, Ljovet, Ventura, Abalde, Noges, Sans i Nikolić. Nekada su u Huventudu počinjali i dostizali zvezdane visine Luis Migel Santiljana, Đozep Marija Margalj, Đordi Viljakampa, Rafa i Tomas Đofresa, Feran Martinez, Hoise Montero…  Na spisku onih čija imena nešto znače, a koji su ponikli u Huventudu, su Rudi Fernandez, Raul Lopez, Riki Rubio, Aleks Mumbru, Pau Ribas, Serđi Vidal, Albert Miraljes, Aleks Suarez.. Tu si i neki stranci koji su kao talenti došli u Badalonu, stekli ime i otišli dalje: Marko Todorović (Bilbao, Himki), Henk Norel (Saragosa), David Jelinek (Vloclavek)… Njihovim putem sada ide mladi Crnogorac Zoran Nikolić.

Đordi Viljakampa, nekadašnji as Huventuda, odavno već njegov predsednik, kaže da su budžeti nekih ekipa koje igraju LEB (drugu ligu) veći nego Huventudov. Klub iz Badalone izdavaja milion evra godišnje za rad sa mlađim kategorijama, ali nema načina da spreči odliv talenata. Sa sličnim problemima bori se Estudijantes, drugi španski klub koji se tradicionalno oslanja na sopstvenu školu jer ima ekipe od pionira do seniora u ACB.

Ostali klubovi su između ove dve krajnosti, dva lica Endesa lige. Ponešto proizvedu iz svoje škole, ponešto kupe na domaćem tržištu a najlkaše je i naizgled najsigurnije kupiti  stranog igrača. Kao među-korak rasprostranjena je praksa dovođenja mladih inostranih talenata. O jednom od njih, Kristapsu Porzingisu koji je igrao u Sevilji a sada briljira u NBA pisaću sutra.

Photo: ACB, As