Dvadeset šesti februar 2015. godine u krcatoj hali “Milenijum” u Vršcu, Crvena zvezda je bolja od Anadolu Efesa u Top 16 fazi Evrolige, a jedan od junaka velike pobjede je plejmejker Vasilije Micić. Dvadeseti jun 2018. – Micić je novi član Anadolu Efesa, s istanbulskim klubom potpisuje dvogodišnji ugovor po šemi 1+1. U nešto više od tri godine koje razdvajaju ova dva datuma desilo se mnogo toga: Micić je sa Zvezdom izborio plasman među osam najboljih ekipa Evrope, postao šampion Srbije i Jadrana, s “Orlovima” osvojio srebro Evrobasketa, a kao igrač litvanskog Žalgirisa podigao dva trofeja na domaćoj sceni i po prvi put bio učesnik evroligaškog Fajnal fora.

U novoj sredini Ergin Ataman mu je povjerio startnu poziciju na “kecu”, a popularni Vasa je ubrzo stigao i do prvog individualnog priznanja – u novembru je proglašen za najboljeg igrača Evrolige. Anadolu Efes je silovito krenuo u novoj sezoni i iznenadio mnoge, ostvarivši devet pobjeda u 13 kola u najprestižnijem evropskom klupskom takmičenju. Peti put Turci su poklekli u Moskvi prošlog četvrtka. CSKA je ubjedljivo slavio, ali konačnih 18 poena razlike u korist “Armije” mogu da zavaraju svakog ko nije bio u dvorani ili pored malog ekrana. Gosti su početkom treće četvrtine bili u zaostatku samo pola koša i ništa nije nagovještavalo “raspad sistema” u završnici. Porazi nikome ne padaju lako, ali Micić je mislima već u Barseloni. “Najvažnija utakmica za mene je uvek ona sledeća”, izjavio je u razgovoru za Koš magazin poslije okršaja s Moskovljanima.

Da ti je neko ljetos rekao da će tvoja nova ekipa, koja je prošlu sezonu završila na začelju Evrolige, u ovoj nakon 13 kola imati samo pobjedu manje od CSKA i biti četvrta na tabeli, šta bi mu odgovorio?

– To poslednje mesto verovatno nije bilo realna slika mogu’nosti i potencijala prošlogodišnjeg tima. Efes je i protekle sezone imao dosta solidnu ekipu, s jakim pojedincima, ali ona jednostavno nije uspela rezultatski da opravda očekivanja i u nekom trenutku stvari su krenule nizbrdo. Nova ekipa zaista deluje homogeno, oseti se zajedništvo, vredno radimo i imamo veliku želju da ostvarimo dobar rezultat.

Krajem septembra na Kupu Aleksandra Gomeljskog već ste izgledali dosta uigrano, predstavili se moskovskoj publici kao ekipa u kojoj su jasno definisane uloge svakog pojedinca i koja njeguje kolektivnu igru. Istovremeno, sastav je poprilično obnovljen u odnosu na prošlu sezonu, pa se nameće pitanje kako ste u tako kratkom roku sklopili kockice? Da li je po tebi ovo optimalan roster ili bi eventualno mogli da se pojačate na nekoj poziciji?

– Mislim da je urađena dobra selekcija, trener Ataman zna šta želi i ima jasnu viziju kakvi mu košarkaši trebaju, pa su shodno tome i dovođena adekvatna pojačanja. U dosadašnjem toku sezone izgledali smo dobro, ali mislim da je rano za neke zaključke i prognoze, sezona je duga, ritam jak, sve to treba izneti, po mogućnosti uz što manje povreda. Napori jesu veliki, tu su i ovi dupli vikendi, ove sezone ima ih pet, a sledeće, koliko sam čuo, njihov broj će se možda i udvostručiti.

Što se tiče sastava, ne mislim da nam trebaju pojačanja, dobro smo popunjeni na svim pozicijama. Imamo devet stranaca, mada je od ove sezone u turskoj ligi njihov broj smanjen sa šest na pet. To, međutim, nije uticalo na politiku Efesa, ovoliki broj stranaca je svesna odluka kluba, žele da imaju što veću rotaciju da ekipa ne bi ispaštala u slučaju umora i povreda. Imamo dobar sastav, i nikome neće biti lako da nas pobedi. Istovremeno, ako želimo da pobeđujemo ekipe koje su jače od nas, moramo u svakom duelu s njima da igramo dobro od prve do poslednje minute. Protiv CSKA smo imali dobre 34 minute i 6 izuzetno loših, i bili smo kažnjeni.

Moskovljane ste u prvom poluvremenu zatrpali trojkama i veći dio utakmice bili ravnopravan rival. Da li je dogovor s trenerom bio da se akcenat stavi na šut za tri poena ili su se takva napadačka rješenja nametnula sama tokom igre?

– Ne, nismo planirali da forsiramo trojke. Rodrig Boboa je prvu četvrtinu odigrao neverovatno, dao je 16 poena, što je odlično za nas kao ekipu da imamo takvog igrača. Međutim, mislim da naš kvalitet nije samo u tome. Definitivno smo jedna od boljih napadačkih ekipa u Evroligi, ali to nije način na koji možemo da pariramo ekipama poput CSKA, Fenerbahčea. Oni imaju veći kvalitet i mi moramo da igramo bolje u odbrani da bismo bili u egalu s njima. Mislim da smo protiv CSKA napravili neke početničke greške u skautingu što se tiče igre u odbrani. To je s jedne strane dobro, jer znamo gde postoji prostor za poboljšanje naše igre protiv ekipa kao što su oni, a s druge strane je loše, jer je izašlo na videlo kako može da izgleda kada igramo loše.

U prvom poluvremenu ste imali jako dobru kontrolu posjeda i duplo manje izgubljenih lopti od CSKA, samo tri, da bi završili sa čak 17. Koliko su te prodate lopte u nastavku bile plod njihove agresivnije odbrane i umora koji vas je očigledno sustigao, jer je pad koncentracije bio vidljiv golim okom? Da li se slažeš da su “armejci” utakmicu prelomili u skoku, posebno u napadu gdje su sakupili čak 21 loptu na vašem obruču?

– Izgubljene lopte vrlo često mogu da prelome utakmicu, i ovog puta jesu bile jedan od razloga poraza, ali njihov ofanzivni skok i dominacija na obruču su stvarno bili neverovatni. Odbrana koju igraju nije ništa specijalno osim što podignu nivo agresivnosti i na parket izvedu petorku ujednačene visine, tu onda treba u napadu tražiti način kako da ih kazniš. Što se tiče skoka, mislim da smo mi bekovi morali da učestvujemo mnogo više u zagrađivanju, jer su centri odradili super posao. Nije lako boriti se u skoku s CSKA, njihovi momci su atletski jako dominantni i mi smo morali mnogo više da pomognemo našim centrima da bi ih zaustavili. Oni su često osvajali jedan, drugi, treći skok u napadu i onda na kraju pogode trojku što im dodatno podigne samopouzdanje.

Da li možete da ispratite ovaj ritam do kraja regularnog dijela sezone? Koji je krajnji domet ekipe?

– Rano je za prognoze, nije gotov još ni prvi deo sezone, a u sledećem kolu idemo u goste Barseloni. Uvek kažem da je najvažnija utakmica ona koja dolazi. U Žalgirisu sam video šta znači igrati dugu sezonu u kojoj ekipa stalno mora da pokazuje svoje najbolje lice, a to nije nimalo lako. Mislim da nam je do sada i raspored išao na ruku, uhvatili smo dobar ritam, u jednom trenutku vezali pet pobeda, imali šansu i za šestu, ali nažalost nesrećno smo izgubili od Reala kod kuće (nakon tri četvrtine Anadolu Efes je protiv Madriđana imao 14 poena prednosti, a na kraju izgubio “na jednu loptu”, 82–84 – Koš magazin). Ako ugrabimo neku pobedu na strani protiv ekipa našeg kvaliteta, to će sigurno da nam digne samopouzdanje. Ja bih voleo da već na sledećoj utakmici skupimo snagu, pokažemo naš potencijal i odigramo dobro u Barseloni.

Žalgiris je imao sezonu iz snova koja je krunisana plasmanom na Fajnal for i trećim mjestom u Evropi. Bio si važan dio te ekipe, pa je pomalo neočekivano stigla vijest da mijenjaš sredinu. Možeš li malo detaljnije da ispričaš zašto si odlučio da iz Kaunasa preseliš u Istanbul? Koliko te je u svemu tome privukla mogućnost da budeš prvi plejmejker Efesa i dobiješ važniju ulogu u timu?

– Ta ponuda Efesa je stvarno brzo došla, pred sam kraj sezone, u jeku finalne serije plejofa prvenstva Litvanije protiv Lijetuvos Ritasa. Iskren da budem, ne volim da odlučujem o nastavku karijere tako rano, prvenstveno iz poštovanja prema ekipi za koju igram u tom trenutku. Gledano sa strane, bilo je dosta logično da iskoristim opciju ostanka u Žalgirisu, međutim, u međuvremenu su se u sve to umešale i neke druge okolnosti koje su imale svoj značaj. Pre svega, nije bila jasna situacija sa trenerom, pričalo se da Jasikevičijus može da ode, a moj ostanak u Kaunasu bio je apsolutno vezan za njega. S druge strane, imao sam ugovor 1+1 i morao sam da donesem odluku šta dalje. Što se tiče Efesa, nakon potpisivanja ugovora nije postojala nikakva garancija da ću ja biti prvi plej ekipe, niko mi to nije obećao, to je rezultat truda koji sam uložio i srećan sam zbog toga, jer je poverenje trenera pokazatelj da sam dobro radio. Pre potpisivanja sam obavio razgovor s Erginom Atamanom, on mi je rekao da me želi u svojoj ekipi i to mi je bilo dovoljno. Nije me zanimalo kako je Efes igrao u poslednje vreme, jednostavno sam želeo da budem deo tima. Osetio sam se dovoljno spremnim i prihvatio izazov.

U nekim ranijim intervjuima si isticao da Ataman voli pik igru u kojoj se ti osjećaš kao riba u vodi, pa je i taj momenat imao svoju težinu.

– Pa da, on je takav trener, svi koji su igrali kod njega znaju da plejmejker ima velika ovlašćenja. Naravno, na plejmejkeru je da to poverenje i opravda. Meni je drago zbog toga, radujem se svakoj novoj utakmici jer je to istovremeno i nova prilika da sebi pokažem neke stvari koje sam naučio. Ujedno to je i šansa da se na najbolji mogući način odužim treneru za tu slobodu koju mi daje u igri.

Uprava Efesa ti je izašla u susret, pa si se u nedavnom mini-ciklusu kvalifikacija za Svjetski kup pridružio reprezentaciji Srbije i dao svoj doprinos veoma važnoj pobjedi protiv Grčke. Koliko ti znači povratak u redove “Orlova” i kakvo je tvoje mišljenje o čuvenim kvalifikacionim “prozorima” – da li novi sistem takmičenja više šteti ili koristi?

– Ne volim da komentarišem “prozore”, o tome se odlučuje na nekom drugom nivou. Što se tiče reprezentacije, jako sam srećan što sam igrao protiv Grčke, oduvek sam želeo da budem prvi plejmejker reprezentacije i to nikada nisam krio. Radim svakog dana da ostvarim taj cilj, naravno, nije lako, ali ako veruješ u to, nije nemoguće. Ta utakmica s Grcima je bila za mene kao neko finale, jako važna. Kad sam stigao u Beograd, bio sam svestan da smo u tom trenutku od igrača s većim ulogama u svojim ekipama samo Jović i ja u celoj Evroligi dobili zeleno svetlo da igramo kvalifikacije. Tu ne mislim na Budućnost koja je svojim igračima dala dozvolu što je stvarno super za crnogorsku reprezentaciju. Izraelski klubovi su takođe pustili svoje igrače, koji su ipak bili u pogodnijoj situaciji od nas koji igramo za strane klubove i dosta teže dobijamo dozvole. U Turskoj je situacija obrnuta, domaći igrači imaju obavezu da igraju za reprezentaciju, a ukoliko se ne odazovu, slede kazne. To je bila dobra prilika i za mene, za tu utakmicu protiv Grka sve se poklopilo u smislu slobodnih dana, klub mi je dozvolio da igram, zahvalan sam im na razumevanju.

Postoji li mogućnost da u februarskim mečevima protiv Estonije i Izraela barem jednom izađeš na parket u reprezentativnom dresu?

– Ne znam, zavisiće od rasporeda. Turski igrači će sigurno igrati za reprezentaciju zbog pomenutog pravila, što se nas stranaca tiče, klub ima pravo da nas ne pusti. Nadam se normalnoj komunikaciji s klubom, pa ćemo videti šta će biti na kraju.

Igrao si u Jadranskoj ligi, sigurno je i dalje pratiš i dobro si upućen u trenutna zbivanja. Da li bi mogao da daš jedan kraći osvrt na dosadašnji učinak klubova koji predstavljaju regiju u Evropi, a uz još jedan tvoj bivši klub, Megu, ujedno su i glavni pretendenti na plasman u plejof regionalnog takmičenja?

– Zvezda ima jako dobru ekipu. Jedan mali problem su bile te gostujuće utakmice u Evrokupu, ali mislim da je na poslednjem gostovanju Galatasaraju i on u velikoj meri rešen. Pre tog meča Zvezda nije baš najbolje izgledala na strani, ali ova pobeda u Istanbulu će igračima sigurno uliti sampouzdanje. Galatasaraj nije finansijski jak, međutim, imaju dobru atmosferu, kvalitetne, vrlo neugodne igrače i pobediti ih s takvom lakoćom na njihovom terenu nije nimalo jednostavno. Ova pobeda je pokazatelj Zvezdinog kvaliteta, značiće im mnogo u nastavku takmičenja. Ekipa je dobro selektirana, okupljeni su jaki igrači. Po meni, ključ svake dobre igre je plejmejker, a Regland za sada igra dosta solidno i uklopio se u sistem trenera Tomića koji je nov, ali ima puno iskustva i meni se jako sviđa kako vodi ekipu. Iz turske lige je doveden šuter Bili Beron koji igra neverovatno. Beron je jedan od boljih šutera, pratim ga odavno, kao i njegovog brata Džimija koji je protekle sezone igrao u Lijetuvos Ritasu. Drago mi je da je Boriša Simanić počeo da dobija šansu, jer je po meni najveći talenat s ovih prostora što se tiče fizikalija i predispozicija. Proveo sam u Zvezdi pola sezone i stojim iza svojih reči. Samo je pitanje da se taj njegov talenat i “glava” isprate u najboljem mogućem smislu da bi takav biser zasjao punim sjajem i bio koristan i za našu reprezentaciju. Cirbes ima puno iskustva i mnogo je motivisaniji da igra za Zvezdu nego za bilo koji drugi evropski klub. Pruža odlične partije, a i svi ostali igrači su jako dobro uklopljeni.

Partizan?

– Mislim da je angažman Trinkijerija pun pogodak za ekipu koja je mlada i poletna. Znam ga iz Bundeslige dok sam bio u Bajernu, ima neverovatno dobru filozofiju košarke koja baš odgovara izrazito atletskoj ekipi kakva je Partizan. Trinkijeri ima sreću što je na poziciji plejmejkera Aleksej Nikolić, kojeg je trenirao u Bambergu. Nikolić zna njegov sistem i pomaže da se ekipa što pre srodi s trenerom. Partizan će sigurno biti nezgodan, bez obzira kako sada stvari stoje mislim da će već ove sezone biti najteži Zvezdin rival. Si je produžio ugovor, mislim da će i Zagorac da ostane. Mnogo je važno da je to zdrava sredina za rad. Možda zvuči malo grubo, ali čim je Trinkijeri otišao tamo, znači da je finansijska situacija zdrava za igrače. Ne verujem da su to neki preplaćeni ugovori, ali svaki igrač tamo zna da je miran i da može da se posveti košarci, što je na našim prostorima uvek bilo zlatno pravilo u smislu napredovanja i daljeg razvoja igrača. Za trenera koji je novajlija, prvi stranac na klupi Partizana u istoriji kluba, mnogo je važno da ima sigurnu finansijsku situaciju.

I na kraju nekoliko riječi o Cedeviti i Budućnosti.

– Što se tiče Cedevite, situacija je obrnuta u odnosu na Partizan. Oni su krenuli poletno sa velikim budžetom, pričalo se puno o pojačanjima, visokim ciljevima. Po meni, već u početku se videlo da će ta ekipa imati teškoća, pogotovo sa trenerom koji nema karakter da se snađe u toj sredini kao što ga imaju balkanski treneri. Oni se definitivno nisu “poklopili” mentalitetski, Sito Alonso je stručnjak koji je dobar za španske ekipe, jer nije uopšte lako voditi balkanske timove, tim više ako potpišeš i mnogo stranaca – domaći igrači imaju jak karakter, agresivni su, i da bi uspeo trener mora dobro da poznaje naš mentalitet. Sviđa mi se što je ekipu preuzeo Slaven Rimac koji je sa Cibonom osvojio ABA ligu kada je u sastavu bio i Dario Šarić. Baš sam pričao na tu temu s Krunom Simonom, čuo sam da je on jedan jako dobar trener za domaće igrače, što je super. Mislim da svaki tim treba da razvija domaće igrače, a pomak u igri Cedevite se već sada vidi, igraju bolje i deluju kao tim. Budućnost ima možda i najbolji roster, ali moje mišljenje je da im fali malo “hemije”. Dovođenjem Bitadzea dobiće kvalitet na poziciji pet i nadam se da će imati dobru sezonu.

Photo: Euroleague