Pre desetak dana sajt Eurohoops objavio je ranking evropskih košarkaških liga. Poredak je sledeći:

1. ACB
2. VTB
3. Turska
4. Italija
5. Francuska
6. Grčka
7. Nemačka
8. ABA (Jadranska)
9. Litvanija
10. Izrael

Nisam imao nameru da se bavim analizom te analize, na prvi pogled poredak je prilično realan. Nije bila objašnjena tačna formula na osnovu koje je sačinjen poredak, ali je rečeno da su u obzir uzeti poseta, visina TV ugovora, distribucija TV slike van granica zemlje, broj ekipa u evro-kupovima i naravno rezultati, budžeti itd. Po svim tim kriterijumima Jadranska liga je pri dnu, ali je pri vrhu po broju talenata i domaćih igrača.

U drugom kolu Evrokupa desilo se da sva četiri predstavnika regiona dobiju mečeve. Partizan i Cedevita slavili su na domaćem parketu, Crvena zvezda i Mornar u gostima. „Crno-beli“ su dobili predstavnika drugoplasirane VTB lige, Zenit, Mornar je u gostima savladao tim iz četvrtoplasirane lige (Torino), Zvezda je slavila protiv tima iz zemlje koja na toj tabeli zauzima 5. mesto (Francuska),  a Cedevita je nadvisila predstavnika Nemačke (Alba)  koja je mesto ispred Jadranske lige. U prvom kolu odnos pobeda i poraza bio je 1-3, ali u ukupnom skoru bilans je i dalje pozitivan, 5-3.

Rano je za zaključke i nagađanja ko će dokle stići, ali prva dva kola pokazuju, u najmanju ruku, da timovi ABA lige mogu ravnopravno da se nose sa onima iz liga koje imaju viši rejting. Stoji činjenica da su predstavnici regiona izašli, sa izuzetkom Budućnosti, u “najjačem“ sastavu ali Monako , Zenit i Alba spadaju u vrh liga u kojima se takmiče.

Ovo su činjenice koje potvrđuju da je Jadranska liga vrlo solidno takmičenje a ovogodišnje izdanje možda i najkvalitenije u 18-godišnjoj istoriji regionalne lige. Istovremeno zagovornici „jakih“ nacionalnih liga ostaju bez argumenata. Ne znam kako bi KLS prošla u tom bodovanju koje je sproveo Eurohoops, ali verujem da bi se ispred nje našlo još nekoliko nacionalnih liga. Hrvatsko i slovenačko prvenstvo prošlo bi još gore.

Vrlo dobri rezultati na početku evro-sezone i zanimljiv start lige sa 7.000 gledalaca na meču Partizan-Olimpija ohrabruju.Neko nešto u našoj i regionalnoj košarci ipak radi. FIBA je upravo objavila obimnu studiju o migraciji igrača po celom svetu  a iz tabele o izvozu košarkaša saznajemo da je Srbija sa 198  „izvezenih“ košarkaša na 7. mestu, Hrvatska je sa 98 na 22. a Bosna i Hercegovina sa 89 na deobi 28. mesta sa Švajcarskom. Ako se gleda lista uvoza Srbija je 11. sa 171 igračem a u prvih 30 je i Bosna i Hercegovina sa 90. Ako se gleda razlika između igrača koji su otišli iz zemlje i onih koji su došli, Srbija je na deobi visokog 6. mesta sa Litvanijom – 27 više otišlih nego došlih igrača (198-171), a Hrvatska je odmah iza sa pozitivnom razlikom 21 (98-77). Ispred su SAD, Kanada i Meksiko, a od evropskih zemalja Letonija (+32), Turska (+30) i Litvanija (+29). Statistika se odnosi na obe kategorije a ako se gleda samo izvoz-uvoz košarkaša Srbija je sa 173-140 (+33) odmah iza SAD (+887 u korist izvoza) i Kanade (+38). Ova zanimljiva analiza kazuje da je najveći uvoznik Španija sa 781 igračem, ispred Nemačke (570), SAD (486), Francuske (443), Italije (417)…. Srbija je na 11. mestu sa 171. Iz istog izvora saznajemo da FIBA ima 546 registrovanih agenata. Najviše ih je iz SAD – 174, sledi Španija sa 38 a odmah iza nje je Srbija sa 35 posrednika. Italija ima 34, Grčka 25, Nemačka 20, Austrija i Francuska po 15, Turska 13, Hrvatska 12, Rusija 10 itd.

Zvezda najviša, Mega i FMP najmlađi

U masi podataka vidimo da je ABA liga sa prosekom od 82 poena po timu (u proseku) na visokom 5. mestu, iza liga u Kini (89,4), Australiji (85,8), VTB (82,5) i Poljskoj (82,1). Sa prosečnom starošću igrača od 25,3 godine ABA je 15. od 16 rangiranih liga, mlađa je samo belgijska (25,1), a najstarije su japanska (25,8), VTB (27,1) australijska i španska (po 26,9).  Momci koji igraju u ABA ligašima u proseku su visoki 198,6 cm. što je najviši prosek od svih analiziranih liga. Zanimljivo je da je Crvena zvezda sa 201,3 cm. u proseku najviša, dok  su Mega i FMP sa prosekom godina 22,1 i 22,3 najmlađi. Iz „milion podataka“ još samo jedan: ABA liga je na prvom mestu po proseku minuta (10,0) koje na terenu provode nacionalni igrači mlađi od 21 godine

Izvoz igrača slabi domaća takmičenja, ali je istovremeno potvrda stalne proizvodnje talenata. Iz slabih liga ne izlaze igrači, ili bar ne u tolikom broju, za izvoz.

Koga zanima ova detaljna i indikativna  analiza može da je potraži na sjatu www.fiba.com

Neće se dopasti samo protivnicima Jadranske lige ali ne pitaju se oni nego klubovi-učesnici.

Photo: Eurocup