Posle dva vezana poraza, protiv Huventuda i Borca, sa zebnjom su navijači Partizana očekivali meč sa neugodnom Venecijom. Imali su razloga za brigu, Partizan se čupao iz krize punih dvadeset minuta, a onda je u drugom poluvremenu odigrao – pa malo je reći maestralno! Na kraju Venecija je ne poražena, nego pregažena, 95-73.

Trener gostiju Valter Derafaele posle utakmice je rekao da je ključ Partizanove pobede – energija. Potpuno je u pravu, nevidjena energija koju je uneo Kodi Miler Mekintajer pokrenula je sve njegove saigrače, i ubedljiva pobeda bila je jedina opcija. Kodi je leteo terenom, pratio ga je u stopu Tomas, uz bok su im bili Jaramaz i Mozli, kao i svi koji su ulazili u igru. Ta energija učinila je da crno-beli prosto polete, pa su utakmicu završili sa čak 18 ofanzivnih skokova.

Početak meča nagoveštavao je bolje izdanje Partizana. Posle sedam minuta domaći su vodili 18-11, pre svega zahvaljujući raspoloženom Jaramazu. Čim ga je trener Šćepanović izveo gosti su izjednačili, i tako se i završila prva četvrtina (23-23). Nije sad trenutak da komentarišemo odluku trenera, ali činjenica je da alternativa u vidu Markusa Pejdža nije bila ni izbliza tako nadahnuta, pa je Venecija došla do daha i svoje igre. A to je atletska košarka “kost u kost”, i neverovatno mobilna odbrana.

Ubrzo je Venecija prešla u vodjstvo (23-26), pa je Šćepanović pokušao sa dva centra (Mozli i Nikola Janković) da parira Vidmaru i Votu. Nije vredelo, pa je probao sa kombinacijom Mika-Nikola Janković. Ponovo ćorak, Venecija vodi 34-38. Najzad se vraća Jaramaz, i sa 2 plus 1 smanjuje na 42-43, što je bio rezultat prvog poluvremena.

Treću četvrtinu obeležio je Rašon Tomas, koji je za deset minuta postigao čak 16 poena. Povukao je ceo tim, Partizan pravi seriju 18-6 i dobija tu deonicu rezultatom 33-15.  Nije se tu zaustavio, nije dao Kodi Miler Mekintajer, neprestano je dodavao gas, igralo se sve brže, a Venecija to odavno nije mogla da isprati. Posle još jedne serije Partizana 17-4 rezultat je bio 88-62, ogromnih plus 26. Još je italijanski tim i dobro prošao sa finalnim deficitom od “samo” 22 poena (95-73).

Posle poraza od Borca trener Vlado Šćepanović je rekao da je došlo vreme za neke promene. To je i uradio. U tim se vratio Zagorac, koji je itekako nedostajao, a nisu se skidali Veličković i Angola. Na klupi je ostao Uroš Trifunović bez minuta. Na centarskoj poziciji rotirao je Miku i Mozlija, ovaj drugi dobio je puno poverenje, za razliku od prethodne dve utakmice. Sve što je Šćepanović uradio ispalo je dobro, a čini se da je najbolje što je ključeve Partizanove igre dao u ruke Kodija Milera Mekintajera. Amerikanac je znalački povukao tim, a završni utisak je da tu ima još itekako potencijala, pre svega u šutu. Takodje, Partizan atletski deluje kao prava razbijačka ekipa. momci kipte od snage i sledi im fino doterivanje i podešavanje. Vremena za uživanje u ovoj pobedi neće imati, već u subotu u Beograd dolazi Budućnost, a onda treba pakovati kofere i ići na dva vezana gostovanja u Evrokupu – Uniksu i Bahčešehiru.

Photo: Eurocup