Od poslednjih deset utakmica, koje su zajedno odigrali Crvena zvezda i Partizan u Evrokupu, izgubili su osam, a samo dve dobili. Svako po jednu. S tim što Partizan može ovom bilansu dodati još jedan poraz (u poslednjih šest kola ima skor 1-5). Najnoviji udarac gradski rivali koji se spremaju za subotnji derbi pretrpeli su ove nedelje. Zvezda je izgubila u Andori 91-80, a Partizan kod kuće od Valensije 61-69.

Pošto je Partizanov poraz “svežiji”, da se najpre pozabavimo njime. Ja se ne bih pridružio brojnim kritičarima koji, uglavnom na društvenim mrežama, pišu najcrnje o igri crno-belog tima, a nije malo ni onih koji traže glavu trenera Adree Trinkijerija. Nasuprot njima, mislim da Partizan pokazuje mnogo bolje igre nego na početku sezone, ali neke stvari su jednostavno takve da ih ovaj tim ne može lako i brzo savladati. Tu pre svega mislim na mladost i neiskustvo igrača. Znam da je to otrcana floskula, ali činjenica je da je protiv Valensije igrao sastav u kome najstariji košarkaši imaju 28 godina (Gagić i Si), a uz njih su još trojica “starijih” – Janković, Pejdž i Gavrilović. Svi po 25. Ostali su mlađi. Na supotnoj strani, u dresovima Valensije, bilo je čak pet momaka starijih od trideset godina. Jasno je da se iskustvo ne može kupiti za pare, i zato svim kritičarima poručujem da se manu kalkulacija koga treba isterati iz Partizana, a koga dovesti. Ovaj tim treba SAČEKATI. Ako za tako nešto bilo ko u klubu i oko njega ima strpljenja.

Naravno, i ovako mladi igrači Partizana morali su u drugom poluvremenu da postignu više od bednih 25 poena. I da ubace više od mizerne 4 trojke iz 20 pokušaja.

Andrea Trinkijeri “vezao” je četiri poraza. Jedino što je “uspeo” protiv Valensije jeste da prekine niz poraza sa identičnim rezultatom 75-71. Zenit i Budućnost pobedili su Partizan istovetnim rezultatom, a specifičnost poraza od Valensije su primljene trojke. Gosti su odapeli 31 “bombu” i pogodili 11. Sedam više od crno-belih, što je, bar na papiru – 21 poen viška. E – to je rezultat iskustva španskog tima. I oni su igrali bledo drugo poluvreme, postigli su 35 poena, ali su protivniku dozvolili samo 25. I oni su promašivali trojke, čak 19 puta, ali su Partizanu ipak uvalili skoro duplo više.

Sada, dva kola pre kraja i sa bilansom 2-6, Partizan je zadržao samo teoretske šanse za drugu fazu Evrokupa. Mnogi su skloni da tvrde da je dobro da ispadne, da se igrači malo odmore, da ne igraju u ritmu sreda-nedelja i da se posvete treninzima. Ja se ne slažem sa tim. Nikakav trening ne može biti bolji od utakmice sa jakim protivnicima kakvi su ovi u Evrokupu. Ne radujem se slobodnim sredama Partizana, mislim da će im nedostajati ovi evropski mečevi.

Na drugoj strani Crvena zvezda je za mene enigma koju nisam uspeo da rešim ni 24 sata posle njenog poraza od Andore. Enigma su mi zato jer su vezali tri poraza u Evrokupu, a istovremeno melju protivnike u ABA ligi i odaju utisak zaista dominantnog tima. Šta je to u Evrokupu što ne interesuje igrače ovog tima, zašto protiv relativno prosečnih evropskih timova lagano gube i ne pokazuju ni 50 odsto svojih mogućnosti? Čudi me ta “evropska nezainteresovanost” igrača u crveno-belim dresovima, kao da jedva čekaju da se to takmičenje okonča. Nigde žara i energije, nikome ne pada na pamet “da se potuče” – kako to slikovito voli da kaže selektor reprezentacije Saša Đorđević kad misli na borbenost i želju za pobedom.

Da li su se veterani već umorili (Faje ima 33 godine, Perperoglu 34)? Ne bi trebalo…

Da li su igrači zbog nečeg nezadovoljni? Odgovor na ovo znaju u klubu. Ali, i ako jesu – kako to da su “nezadovoljni” u Evropi, a “zadovoljni” u ABA ligi?

Da li uprava čvrsto stoji iza trenera Milana Tomića? Pitam ovo zato jer se na društvenim mrežama sve češće pominje ime Saše Obradovića kao slobodnog stručnjaka, i sve je više kritika na Tomićev rad.

Ili su ove poslednje tri utakmice izgubljene zato jer je Zvezda imala loše dane, a protivnici bili u specijalnom nadahnuću.

Bilo kako bilo, i Zvezda i Partizan imaju šansu da već u subotu pobedom u derbiju kao gumicom izbrišu sve što se dešavalo proteklih nedelja. Međutim, pobednik može biti samo jedan. A poraženom ne gine teška glavobolja.

Photo: MN press