Prvo o naslovu. Jasno je svima da je reč o Felipeu Rejesu, kapitenu Real Madrida, ali pre priče o njemu mini-lekcija za one koji ne znaju, iz španskog. Kralj se kaže „rey“, tako se i piše, sa „y“ na kraju koje se izgovara kao naše „j“. Dakle, naslov ovog teksta je Kralj Felipe Rejes. Pre nego što nastavim, još malo o „španskom u srpskoj verziji“ . Gotovo svakog dana u sportskoj štampi srećem sinonim „Kralj“ ili „kraljevići“ za Real Madrid. Pričam i objašnjavam, očito bez uspeha,  da „real“ znači „kraljevski“ a ne „kralj“, i da u Španiji ima, čini mi se, 17 fudbalskih klubova koji su dekretom kralja dobili pravo da uz ime koriste i atribut „kraljevski“, odnosno „real“. Pa tako imamo, uz Real Madrid,  i Real Betis, Real Sosiedad, Real Ovijedo, Real Majorku, Real klub Selta, Deportivo, Rasing, Mursiju, Burgos, Avila…itd. Mnogo „kraljeva“ i „kraljevića“  a ni jedan kralj.

Jedan sportski „kralj“ je ovaj iz naslova, Felipe Rejes. Ove nedelje je postao apsolutni rekorder po broju odigranih utakmica u Evroligi, stigao je do 242 i za meč nadmašio svog generacijskog druga Huana Karlosa Navara. Đordi Bertomeu, direktor Evrolige, i Emilijano Rodrigez, počasni predsednik basket-sekcije Real Madrida, uručuli su mu dres sa brojem 342 i zapisnike sa finalnih mečeva Evrolige i Evrokupa  koje je igrao u dresu Real Madrida. Sa 783 utakmice rekorder je i u ACB ligi, a prvi je i u kategoriji skokova sa 4.639 uhvaćenih lopti.

Počeo je u Estudijantesu, u prvi tim je ušao u sezoni 1997/98 ali ne bih rekao da sam ga zapazio već tada. Sa sigurnošću mogu reći da ga se sećam sa juniorskog Prenstva sveta 1999. u Lisabonu, Španija je tada postala prvak sveta sa generacijom koja me mnogo podseća na onu našu iz Bormija 1987. Titulu su osvojili Navaro (najbolji strelac sa 149 poena), Raul Lopez, Herman Gabrijel, Berni Rodrigez, Karlos Kabezas, Pau Gasol (samo 43 poena na celom turniru) i, naravno, Felipe Rejes. Nije bio najistaknutiji, ali je sa 7,6 uhvaćenih lopti bio najbolji skakač u šampionskom timu.

Iako je visok „samo“ 2,04 m – malo za igrača koji igra na poziciji klaičnog centra – skokovi su oduvek bili njegova (naj)jača strana. Kao i mnogi odlični „niski“ skakači pre njega, poput, recimo, našeg Dejana Milojevića, Felipe Rejes ima ono „šesto čulo“ za skok, za tajming, za osećaj na koju će stranu lopta. U mnogome podseća na starijeg brata Alfonsa koji je išao istim putem, od Estudijantesa (89-93), preko Unikahe (93-97), Rasinga iz Pariza kod Bože Maljkovića (97/98) do povratka u Estudijantes (98-02) i jedne sezone u Real Madridu (02/03). Razlika je što je Alfonso bio levak, Felipe je dešnjak.

Posle sedam sezona u Estudijantesu 2004. prešao je u redove gradskog rivala Real Madrida. Još je tamo i biće bar još godinu dana jer je dogovorio produženje saradnje. Ima 39 godina ali njegovo iskustvo i te kako treba timu. Kad završi taj novi ugovor 2020. imaće za sobom 16 sezona u dresu Real Madrida, kao Kliford Luik i Vejn Brabender, Amerikanci koji su došli i ostali. Više sezona igrali su samo Korbalan i Romaj, po 17, i Rafa Ruljan, 18.

Felipe priznaje da „nikada nije ni sanjao da će postići sve što je postigao“, ali uvek ističe da je iz kuće poneo vaspitanje, disciplinu, spremnost na rad i samoodricanje. Otac mu je bio oficir, topograf, majka učiteljica. Vojna disciplina bila je sastavni deo „životne obuke“ za njega i njegova tri brata.

Debitovao je u ACB 4. oktobra 1998. u meču Estudijantes-Tau. Uvek je igrao na poziciji centra iako su treneri i sportski direktori često sumnjali u njegovu visinu. Dovodili su više igrače, sa zvučnijom reputacijom, ali Felipe ih je svojom energijom i radnom etikom potiskivao u drugi plan. Oduvek je bio od onih igrača koji se „ne vide“ mnogo, ali obavljaju veliki posao. Uvek je igrao za tim, njegove brojke nikada nisu bile spektakularne, retko je bio u naslovima jer nije davo po 30 koševa, ali je, što kažu Španci, bio “seguro de vida“ (životno osiguranje) za svoje trenere.

Ima 39 godina, ali još više trofeja! Najstariji je igrač koji je oblačio majicu Reala i još će ih osvajati jer se Real Madrid svake sezone bori za neku titulu. Vršnjak je Evrolige u kojoj je debitovao 19. oktobra 2000. u meču Estudijantes-Peristeri. Sa Realom je igrao na 6 Final Four turnira, dva puta je kao kapiten, 2015. u Madridu i 2018. u Beogradu, podizao pehar namenjen pobedniku, a ima i titulu pobednika Evrokupa 2007. Igrao je 14 od 15 poslednjih Evroliga. Lider je takmičenja u skokovima (1.776), treći po broju poena (2.986), četvrti po ukupnom indeksu vrednosti (3.740).

Prvu zlatnu medalju u reprezentaciji osvojio je na juniorskom prvenstvu Evrope 1998. u Varni (Bugarska). U timu su bili i Navaro, Raul Lopez, Kabezas…generacija koja je godinu dana kasnije trijumfovala na juniorskom mundijalu u Lisabonu. Iz junorskih dana ima i bronzu sa evropskog U-20 u Ohridu 2000. Sa seniorskom reprezentacijom bio je tri puta prvak Evrope, 2009, 2011, 2015, prvak sveta u Japanu 2006, olimpijski vicešampion 2008. i 2012… Između 2001. i 2016. odigrao je 236 utakmica za A selekciju i osvojio 10 medalja.Više mečeva od njega odigrali su samo Navaro i San Epifanio. Osim 3 evropska zlata ima i dve srebrne medalje (2003, 2007), jednu bronztanu (2001) a sa olimpijskih igara ima i bronzanu medalju iz Rija 2016.

Na klupskom planu ima titulu osvajača Kupa kralja 2000. sa Estudijantesom,  2 Evrolige sa Real Madridom (2015, 2018), jedan Evrokup (2007), Interkontinentalni kup (2015), 6 liga ACB, 5 kupova kralja, 4 Super-kupa Španije. Na individualnom planu dva puta je bio MVP sezone (2009. i 2015), dva puta MVP finala (2007, 2013), 4 puta je bio član najboljeg kvinteta ACB (2007, 2008, 2009, 2015) a jednom u najboljoj petorci Evrolige (2015).

Felipe Rejes, „kralj“ koji ne misli da abdicira.

Photo:Euroleague