Nadu Crvene zvezde da bar može igrati produžetak sa Realom ugasio je u poslednjoj sekundi fenomenalni Luka Dončić. Ostao je jedan-na-jedan sa Ognjenom Dobrićem, koji odbrambeno očigledno nije dovoljno dobar za mladog Slovenca. Sevnula je trojka za pobedu, a Beograđani okupljeni u hali „Aleksandar Nikolić“ nemaju za čim da žale. Mogu se pohvaliti da su videli u najboljem izdanju jednog velikog asa koji će vrlo brzo to postati i u NBA ligi.

Dončić je beogradsku publiku počastio sa 31 minutom na parketu, sa 24 poena i sa indeksom 35. Fantastična partija. Istina, nije morao baš da bude toliko nadahnut protiv srpskog šampiona, jer da nije bilo njega utakmica bi imala sasvim drugi tok, ali hvala mu za sve što je pokazao. Beograđani ga vole, zaslužio je aplauze kojima je ispraćen.

Luka ima 19 godina, i neodoljivo me je podsetio na njegovog saigrača Rudija Fernandeza kad je kao devetnaestogodišnjak prvi put gostovao u Beogradu. Bilo je to 2004. u tadašnjem Uleb kupu, a Rudijev Huventud je igrao protiv Refleksa (FMP) u dvorani u Železniku. Pre utakmice čulo se da u španskom timu ima jedan klinac koga su nazivali „novi Kukoč“. Iskreno, bilo mi je već muka od „novih Kukoča“, svako malo neko u Evropi je proglašavao da je pronašao legitimnog naslednika splitskog Pink Pantera, ali ispostavilo se da su to sve bili „lažnjaci“.

Rudi Fernandez je skoro sam pobedio Refleks (73-77), i zadivio oko hiljadu i po ljudi, koliko može stati u dvoranu u Železniku. Igrao je 27 minuta, i zasenio tada najveće zvezde Huventuda – Žana Tabaka i Francuza Digbea. A ne sme se smetnuti s uma da je Refleks u to vreme imao jednu od najboljih generacija u svojoj istoriji: Redži Frimen, Branko Jorović, Ivan Zoroski, Bojan Popović, Milan Majstorović, Mile Ilić, Vanja Plisnić, Kimani Frend, Zoran Erceg… Trenirao ih je Vlade Đurović.

I još jedan kuriositet: ovu utakmicu kao glavni sudija vodio je Goran Radonjić, pod francuskom zastavom. Danas je Goran direktor za međunarodne odnose u Francuskoj košarkaškoj federaciji, kao i stalni bloger Koš magazina.

Ako Luka krene stopama Rudija – napraviće veliku karijeru. Mada mislim da će ići svojim putem, i da je pred njim „nebo koje je limit“ – kako to Amerikanci vole da kažu.

Naravno, i poraženi tim zaslužuje da se o njemu nešto kaže. Tim pre jer je Zvezda sve vreme duvala Realu za vrat, a u poslednjim minutima čak stekla prednost od 4 poena posle neverovatne serije 18-2. Feldin je sipao trojke a Alan Omić igrao jednu od najboljih utakmica u karijeri, tim je odigrao sasvim dobru odbranu (naročito u drugom poluvremenu kad je primljeno 39 poena). Ipak, nije se moglo protiv Reala bez povređenih Dangubića i Pere Antića, sa nezainteresovanim Ročestijem i konfuznim Enisom na poziciji pleja, sa nikad lošijim Bjelicom i Jankovićem, sa Davidovcem i Lazićem koji su bili ispod svog proseka.

Nije ni Real blistao, čuveni Rudi Fernandez nije se upisao i završio je meč sa indeksom minus 2. Tek nešto malo bolji bili su Entoni Rendolf, Gustavo Ajon, Valter Tavares, Česon Rendl i Džejsi Kerol, ali ipak je sve to zajedno bilo dovoljno za pobedu u Beogradu. Ovim trijumfom španski tim ostaje u trci za 4. mesto sa Panatinaikosom (oba tima imaju po 18-11), dok je Zvezda zakucana na deobi 11, 12. i 13. mesta sa Bambergom i Valensijom (svi po 11-18). Uz opasnost da padne i niže posle sledećeg – poslednjeg kola regularnog dela – kada gostuje CSKA.

Photo: Euroleague