Ne sećam se kada je neki igrač u dve uzastopne runde Evrolige bio MVP. Od naših, kladio bih se, nikad niko. Ove nedelje Bogdan Bogdanović, naš reprezentativac u dresu Fenerbahčea, ostvario je i to: dva puta najbolji u konkurenciji asova 8 najboljih klubova, dva puta sa identičnim idneksom 35! U oba atinska meča Bogdan je bio briljantan. Njegov šut za tri poena bio je 5/6 u prvom , 5/8 u drugom duelu. Nezabeležen procenat od 71,4%. Plus 13 skokova i 10 asistencija… Posle povrede članka, zbog koje je do sada odigra samo 19 mečeva od 32, Bogdan je uhvatio najbolju formu kada je njegovom timu najviše trebalo. I nije samo šuter: u poslednjoj četvrtini drugog meča igrao je pleja, kao dokaz koliko poverenje u njega ima trener Željko Obradović. Bogdan je ispekao zanat i na toj poziciji još u Partizanu, kada je posle povrede Lea Vestermana bio prinuđen da igra na poziciji organizatora.

Neću više o Bogdanu danas, znamo ga, gledamo ga već godinama i u klubovima i u reprezentaciji. Hoću malo da se vratim u prošlost i iznesem neka moja sećanja na Bogdana i susrete sa njim. U aprilu 2010. nije me mrzelo da sa Đorđem Matićem, tada novinaroim “Sporta” a danas “Večernjih novosti”, odem u Vršac na finalni turnir 8 najboljih juniorskih timova prvenstva Srbije. Sećam se da je titulu osvojio Novi Sad, ali najviše što pamtim bila je igra jednog klinca iz ekipe Žitka. Ne sećam se više protiv koga, čini mi se baš protiv Novog Sada, igrao je gotovo sam. Dao je 40 ili 42 poena na sve moguće načine: dva poena, tri poena, ulaz, kontra, sa linije penala… Duboko verujem u genijalnu izreku Bogdana Tanjevića da je “talenat kao kraća noga-vidi se na prvi pogled”. I nije trebalo biti trener da se vidi Bogdanov talenat. Poslao sam vest “Mundo deportivu” koji je objavio 3 reda ističući u naslovu da je Bogdan Bogdanović  bio zvezda finala juniorske lige Srbije. Kladio bih se da je to bilo prvo pojavljivanje Bogdanovog imena u inostranoj štampi. Mesec dana kasnije gledao sam ga na juniorskom turniru Evrolige u Parizu, bio je gost u ekipi FMP Železnik. Od tada ga pratim, uveren da je naša košarka u njemu dobila šutera koji je dostojni naslednik plejade velikih bekova-strelaca koje je naš basket uvek imao.

U junu 2014. objavio sam u “Higantes del Basketu” priču o njemu. Već je bio “rising star” Evrolige , dolazeća zvezda, te 2014. a ponovio je i 2015, jedini uz Nikolu Mirotića kome je to pošlo dva puta za rukom. Pričao mi je da je njegova prva sportska ljubav bila fudbal, sve do 2002. i Svetskog prvenstva košarkaša u Indijanapolisu:

– Kada je Jugoslavija sa Divcem, Bodirogom, Stojakovićem, Jarićem, Rakočevičem i ostalim asovima postala prvak sveta poželeo sam da i ja igram basket – pričao mi je tada Bogdan.

Recept je bio oproban – uspeh reprezentacije na nekom velikom takmičenju pobudio je kod stotina dečaka želju da se i oni bave košarkom. Jedan od onih koji su uspeli da i sami stignu i do dresa reprezentacije i do velikih takmičenja je i Bogdan Bogdanović. Danas neki klinci zbog njega počinju da se bave košarkom. Pričao mi je da je počeo u svom kvartu na Zvezdari, prvi treneri bili su mu Dragan Živanović i Vlada Zorić. Bio je na korak od prelaska u OKK Beograd, ali se odlučio za Žitko, klub u kome je radio Dragan Jakovljević, stručnjak za rad sa mladim igračima. Sećam se da mi je Dragan, čini mi se još pre nego što sam video Bogdana u Vršcu, poslao kasetu sa neke njegove utakmice uz poruku da će “mali biti strašan igrač”. Pomogao sam da Žitko ode na jedan juniorski turnir u Valjadolid gde je, naravno, pobedio, a Bogdan bio vrlo zapažen.

Partizan je bio najbrži, doveo je Bogdana te 2010. kada je imao 18 godina. U prvoj sezoni prosek poena bio mu je 2,2, u drugoj 3,6, u narednoj 9,8 a u poslednjoj u Partizanu 14,8. Igra treću, najbolju sezonu u „Feneru“ pod budnim okom Željka Obradovića.  Od 2013. je reprezentativac, vice-šampion sveta i na olimpijskim igrama u Riju.

Bogdan je univerzalac, ali njegova prirodna pozicija je bek-šuter.Najjače oružje mu je šut, a kako se postiže gotovo savršena preciznost objasnio mi je u tom intervju za “Higantes”:

– Posle svakog trening ostanem i šutiram dok ne pogodim 1.000 trojki!

Nisam mogao da verujem, ali me je uveravao da šutira sa pet pozicija, kao na nekom konkursu za tri poena. Tačno 100 šuteva sa svake pozicije, računajući 25 ili 30 promašaja to je preko 600 šuteva na jedan koš. Posle je to ponavljao na drugom, još najmanje 600 pokušaja.

Neizbežno je bilo pitanje o NBA. Vlade Divac kaže da Sakramento Kingsi čekaju Bogdana već ovog leta. Meni je pre tri godine rekao:

– Nadam se da ću otići u NBA, ali ne želim da idem pre vremena i da u nekom timu sedim na klupi. Otićiću kad dostignem maksimum u Evropi.

Da li je došao trenutak? Sudeći po Bogdanovoj formi jeste, ali negde sam pročitao jednu njegovu izjavu koja može da ga zadrži na starom kontinentu bar još godinu dana:

– Ne idem u NBA dok ne budem prvak Evrope sa Fenerbahčeom!

Posle 2-0 u Atini “Fener” je na pragu trećeg uzastopnog Fajnal foura. Da li će posle polufinala u Madridu 2015. i finala u Berlinu 2016. novi pokušaj, ako “Fener” eliminiše Panatinaikos,  biti “treća sreća”? Ne zaboravimo, završni turnir je u Istanbulu… Eventualna titula značila bi ispunjenje Bogdanovog sna i njegovo “adios” evropskoj košarci. Vreme je za nove izazove.

U pomenutom intervjuu za “Higantes” objavio sam, kao okvir, jednu prognozu Dina Rađe. Iskusnim okom igrača koji je bio veoma  uspešan i u Evropi i u NBA tada je rekao:

– Dario Šarić i Bogdan Bogdanović su najveći talenti Jadranske lige, ali bila bi greška da već sada odu u NBA. Treba da budu strpljivi i sačekaju svoj trenutak, ja sam otišao sa 26 godina.

Šarić je zablistao u prvoj sezoni, verujem da će i Bogdan Bogdanović naći svoje mesto pod NBA suncem.

Photo: Euroleague i privatna arhiva