Možda u Evropi utakmica 24. kola Evrolige Barselona-Real Madrid nije doživljena kao derbi kola, ali u Španiji je -osim tradicionalnog rivalstva – imala i „dodatne elemente“ izazvane polemikom u nedavnom finalu Kupa kralja. „Barsa“ je odnela trofej iz Madrida, u Realu su digli frku na sudije (iako podjednake razloge za prigovor ima i Barselona), najavili „konsultacije o istupanju iz ACB“ itd. ali od toga niti je bilo nešto, niti će biti. Onda je kalendar Evroloige “naložio“ još jedan el klasiko u još uvek uzavreloj atmosferi. Real je bio željan revanša, „Barsa“ je utakmicu videla kao priliku da dokaže da je bolja, bar trenutno. I dokazala je: pobedila je 77-70 izgubivši samo prvu četvrtinu (16-17). Dve je dobila (drugu 20-16, poslednju 21-19 dok je treća završena 14-14). Sve skupa dovoljno za (još jednu) pobedu.

Junak meča i MVP kola bio je Barselonin centar Ante Tomić. Dao je 22 poena i uhvatio 13 lopti, indeks mu je bio 28. Povratnik u tim Himkija Aleksej Šved  ostvario je protiv Armanija indeks 29 ali pravila Evrolige ne dozvoljavaju titulu igrača kola onome čiji je tim izgubio. A Armani je pobedio u Moskvi 90-88.

Ante Tomić od dolaska Pešića, pre godinu dana, ima sjajnog „sosiosa“ (španski termin za partnera u zajedničkom poslu) u liku Tomasa Ertela. Francuski plej je protiv Reala opet blistao, kao u finalu Kupa. Ovog puta je završio sa 17 poena i 10 asistencija. Pešić je u tom tandemu našao osovinu igre. Uloga trenera… U najavi ovog meča pročitah u španskoj štampi da Pešić, od povratka na klupu Barselone prošlog februara, vodi protiv Reala sa 4-2. Ostvario je po 2 trijumfa u Ligi i Kupu, a Real je bio bolji u dva meča u Evroligi. Dakle, sa ovom poslednjom pobedom Pešićev bilans protiv Reala je 5-2, ali malo zavirih u dokumentaciju i otkrih da je bilans mnogo povoljniji. Po Pešića, naravno. U prvom mandatu između 2002. i 2004. dobio je svih 6 mečeva u Španiji, 4 u ACB i dva u Kupu kralja. Bilans se penje na 11-2. „Prost“ recept: potpiši Pešića ako želiš uspeh protiv Reala…

Pešićevom timu išao je na ruku i rezultat u Istanbulu gde je Fenerbahče porazio Efes (84-66 uz dobru igru Nikole Kalinića i Marka Gudurića koji su dali 15, odnosno 11 poena). Efes i Barselona sada imaju po 15-9 i naredne nedelje u direktnom duelu na Bosforu odlučuju o 4. mestu, poslednjem koje donosi prednost terena u plejofu. „Barsa“ je u naletu, Efes je, čini se, u blagom padu forme ali faktor teren izjednačava snage. Biće to derbi kola sa ogromnim ulogom, pobednik će, ako se malo propne na prste, iz Istanbula videti Vitoriju, domaćina F4.

Šest kola pre kraja dve najveće nepoznanice su 4. i 8. mesto. Četvrti će biti Efes ili Barselona, za 8. učesnika plejofa konkurišu  Armani (13-11), Baskonija, Olimpijakos i Bajern (po 12-12), mogu da se nadaju, ali bez realne šanse, Makabi i Panatinaikos (po 11-13). Bajern, posle pobede u Podgorici nastavlja da sanja evroligaški san (sa sve zapaženijim Vladimirom Lučićem, u ovom kolu 18 poena plus 7 skokova), u narednoj rundi kod kuće može da otpiše Makabi a kolo donosi i duel Real Madrid-Fenerbahče. Viđeni su i jedni i drugi za plejof, ali prestuž je prestiž…

Vasilis Spanulis je postao tek 5. igrač sa 300 ili više utakmica u Evroligi. Ispred njega su Huan Karlos Navaro (341) čiji je dres broj 11 Barselona  povukla uoči meča sa Realom, Felipe Rejes (338), Paulius Jankunas (314) i Nikos Zisis (310). Od naših igrača najviše mečeva, 237, odigrao je Miloš Teodosić i nalazi se na 21. mestu liste „svih vremena“. Kajl Hajns je u Pireju, protiv svog bivšeg tima, ostvario 200. blokadu, više su ih uradili samo Fran Vaskez (249), Brajan Danston (213) i Aleks Tajus (207).

A Budućnost? Posle poraza kod kuće od Himkija i Bajerna sve je manje nade da će nadmašiti prošlosezonski loš skor Efesa (7-23). Šansa još uvek postoji, Budužnost do kraja  dočekuje Olimpijakos i Efes a gostuje Baskoniji, Fenerbahčeu, Barseloni i Panatinaikosu. Mrka kapa, ali nikad se ne za. Utisak je da Budućnost polako diže ruke od Evrolige jer zna da u ABA ligi predstoji završnica, a da bi se ponovilo evroligaško iskustvo mora da se osvoji regionalna liga. Nevolja Podgoričana je što se o tituli ne pitaju (samo) oni.