Ima dana, pa i nedelja, kad na sportskom planu ništa ne ide dobro ekipama na čijoj su strani moje, ili vaše, simpatije. Jedna od takvih bila je ova koja izmiče. Prvo su u sredu poraženi fudbaleri Crvene zvezde, onda se u četvrtak pridružio Partizan potvrdom teze da (za naš fudbal) proleće ipak ne stiže u februaru. Potom je u petak izgubila reprezentacija u Frankfurtu a veče su začinili ubedljivi porazi Crvene zvezde u Bambergu i Barselone kod kuće u duelu sa Real Madridom. Čak su izgubili i Hrvati, i to kod kuće od… Rumuna. Tempora mutantum… Neki će se naslađivati debaklom komšija posle 0-3 na startu kvalifikacija, ali nisam od tih. Košarka će izgubiti ako na Mundijalu ne bude reprezentacije koja ima Šarića, Bogdanovića, Hezonju…

Aca se pozabavio porazom Zvezde, nemam šta da dodam osim da je Dejan Musli, centar Bamberga, bio najbolji skakač kola sa 13 uhvaćenih lopti, plus 13 poena. Niški „virus“ još uvek drma „crveno-bele“, videćemo koliko će da (po)traje. U Evroligi odavno nije bilo realno maštati o plejofu, ali neće biti na odmet – naročito za klupsku kasu -„štrpnuti“ još neku pobedu do kraja regularne sezone.

Otišao sam na „el klasiko“ sa nekim predosećajem da Barselona ne može da ponovi podvig kao na Kupu, ali ipak nisam očekivao takvu nemoć i poraz od 27 poena razlike. Ja nemam kao Boško Đokić „Njofru paviljonskog“, koji sipa mudrosti, al imam druga Budu Sekulovića koji je, dok smo nekad igrali preferans (ah, kako mi u Španiji nedostaje dobar „pref“, čudo jedno kako se ta divna igra praktikuje samo na prostoru bivše Jugoslavije), znao da kaže „da je loš u sredini, ali zato ne valja sa strane“. Kad je „Barsa“ krenula sa 0-11 setio sam još jednog Budinog „dixita“: „Loše su počeli a onda su popustili…“

Baš takav je bio slučaj sa Barselonom. Bez energije, bez ritma, doduše i bez nekih igrača (Pau Ribas, Kevin Serafan), sa lošim napadom i gorom odbranom (101 primljen poen, samo 74 data) bila je van meča svih 40 minuta. Na drugoj strani raspoloženi, motivisani Real, sa Džejsijem Kerolom kao liderom. Dao je 18 poena za 24 minuta, trojke je šutirao 4/5, svaki put kad je izgledalo da bi „Barsa“ mogla da uhvati priključak Kerol bi stavio trojku i vraćao rezultat i ritam meča u prethodno stanje. Obećavam da ću u dogledno vreme napisati nešto o ovom momku koji je, kao mormon, bio misionar u Čileu pre nego što je došao u Evropu da malo unovči svoj košarkaški talenat, pre svega neverovatnu lakoću i brzinu šuta. Bio je to revanš kod OK Kerola…

Opravljeni „Tonček“ Rendolf je dao 16 poena, dok je drugi Slovenac u timu Reala, Luka Dončić, odigrao najgoru utakmicu u sezoni. Ostao je na 2 poena, sa 1/3 za 2, i 0/4 za 3 poena, uz 4 skoka i 6 asistencija. Igrao je samo 15 minuta, mnogo manje od uobičajenog. Pablo Laso je na poslednjim utakmicama ulogu pleja poverio Fakundu Kampasu koji je poverenje uzvratio odličnim partijama. U Barseloni je dao 11 poena i podelio 9 asistencija. Možda je Laso namerno odmarao Dončića, a možda je mladić koga je ESPN ovih dana svrstao na prvo mesto narednog drafta malo umoran.

Navijačima „Barse“ ostaje uteha da su videli Kup, osvojen pretodne nedelje baš protiv Reala. Navijače je na njihovim mestima čekala kartonska kopija trofeja kojom su ponosno mahali dok se ekipa sllikala sa peharom. Igrači, i naročito Svetislav Pešić, bili su dočekani ovacijama. Košarkaši Reala nisu napravili „pasiljo“, špalir koji je običaj u Španiji na prvoj utakmici posle osvajanja nekog trofeja. Publika je skandirala „Madrid, cabron, saluda campeon“, ali špalir je izostao.

Igrač kola je veteran Vasilis Spanulis, lider Olimpijakosa. Protiv Valensije je ubacio 26 poena (šut 9/13), plus 9 asistencija. Indeks mu je bio 29, najbolji od 2014. Isti indeks ostvario je Dorel Rajt, bivši igrač Igokee, dao je Zvezdi 21 poen šutirajući trojke 5/7,  uz 9 skokova i 4 asistencije. A govorili su, dok je igrao Jadransku ligu, da je egosit koji može da igra samo u malom klubu. Ono, nije da je Bamberg baš veliki, ali je ipak u stanju da našeg prvaka ispraši sa 24 razlike.

Rekao bih da je ovo bilo jedno od retkih kola bez iznenađenja, pobedili su svi kojima su na papiru davane veće šanse. Nije bilo većih pomeranja u borbi za plejof, ista osmorka je i dalje najbliža doigravanju  ali u preostalih 7 kola predstoji borba za pozicije. Čini se da su za prva tri mesta sigurni CSKA (18-5), Olimlpijakos i Fenerbahče (po 16-7), ali za četvrto mesto predstoji žestoka borba. Real, Žalgiris i Himki imaju po 14-9 dok Makabi na 8. poziciji  ima dve pobede više od Baskonije i , realno, veće šanse da stigne do plejofa uprkos tome što će gostovati u Vitoriji.

Foto: Džejsi Kerol (Evroliga)