Dok sam u četvrtak gledao triler u Atini, dramatični duel Panatinakosa i Žalgirisa, kroz glavu mi je prošla misao da bi Crvena zvezda daleko stigla ove sezone kad bi imala moć reakcije, kad bi odnekud crpla neku nevidljivu snagu da promeni tok meča, ritam igre, da minus pretvori u plus. Više puta ove sezone dešavalo joj se da  lako „prospe“ ono što teško stekne, a još češće nije umela, ili mogla, da reaguje kad su kola kretala nizbrdo. Pogledajte na sajtu Evrolige „play by play“ sa meča u Atini pa ćete videti o čemu pričam. „Pao“ je imao rano +10 (21-11, 7. minut) završio četvrtinu sa 29-17, drugu sa 47-37 ali već u 7. minutu treće deonice bilo je 55-55, pa 55-58. Domaćin se nije predao, ponovo je stekao lepu prednost (71-64, 34. minut) ali 5 minuta kasnije bilo je 78-79. Žalgiris je na 33 sekunde pre kraja vodio 83-81 ali je grčki tim izborio produžetak. Onda je posle dva minuta nastavka blo 90-83 za Litvance, ali daleko da je bilo gotovo. Dok dlanom o dlan, eto na semaforu 91-90 za „Pao“. Kada je Žalgiris na 4 sekunde pre kraja nastavka poveo 93-92 pomislio sam da je konačno rešen pobednik, ali nije se složio Nik Kalates. Akcijom „coast to coast“ sa sirenom je doneo pobedu svom timu. Utakmica je bila primer akcije i reakcije, dizanja, padanja i ponovnog ustajanja, lekcija iz morala i vere da ništa nije izgubljeno dok se igra.

Onda je došao petak i sjajno Zvezdino izdanje u duelu sa „crveno-belima“ iz Pireja. Bez Feldina i Antića, četvrtinu i po i bez trenera Alimpijevića, Zvezda je bila sa mnogo manjim šansama, ali je dobila utakmicu koja je neće odvesti u plejof ali koja može da bude najznačajnija u dosadašnjem delu sezone. Bila je to pobeda karaktera, morala, želje, vere. U nekim momentima izgledalo je da će se ponoviti scenario iz nekih prethodnih mečeva u dvorani „Aleksandar Nikolić“, Zvezda je od +12  (36-24) došla na -7 (61-68, 32. minut). Usledila je reakcija kao u Atini, za 3 minuta mini brejkom od 8-0 povela je sa 69-68 a onda posle izjednačenja (71-71) otišla na + 10 i meč rutinski privela kraju. Velika pobeda, pre svega zbog značaja na psihološkom planu. Pobeda karaktera koji je promenljiva kategorija a za promenu mentaliteta ništa bolje od pobeda. Igrači su, nadam se, shvatili da imaju potencijal, da je reakcija, pre svega, stvar karaktera koji se takođe trenira. U preostalih 10 kola Zvezda kod kuće igra sa  Armanijem, Unikahom, Valensijom, Fenerbahčeom i Real Madridom a gostuje u Vitoriji, Bambergu, Barseloni, Atini (Panatinaikosu)  u Moskvi (CSKA). Težak raspored, realno je da dobije 3 utakmice, moguće je da slavi i 4 puta, 5 pobeda bile bi podvig, sve preko toga herojsko delo. I dalje ostajem pri tezi da „crveno-belima“ primarni cilj treba da bude odbrana titule na Jadranu, što neće biti nimalo lako jer Budućnost i u Evrokupu (evo je u četvrtfinalu!) pokazuje da nije slučajno lider regionalne lige.

Senku na veliku pobedu Zvezde bacila je grupa navijača transparentom i povicima protiv Alena Omića, novog igrača „crveno-belih“. Očevici kažu da je ta grupa nacionalista bila nadjačana od većeg dela publike, ali senka je ostala. Takvo ponašanje ne priliči kosmpolitskom Beogradu. Navijači moraju da shvate da ne mogu da vode politiku kluba, nadam se da uprava „crveno-belih“ neće ponoviti grešku koju je svojevremeno napravila fudbalska sekcija čija je uprava išla po svoje mišljenje na severnu tribinu svog stadiona… Alen Omić će biti ozbiljno pojačanje, protiv Grka je za 15 minuta dao 6 poena (šut 3/5) i uhvatio 6 lopti. Dobrodošao, Alene.

Poslednje kolo druge deonice trke sa 30 etapa  bilo je uzbudljivo, kvalitetno, kako i dolikuje elitnom evropskom takmičenju. Uz meč u Atini još jedna utakmica odlučena je sa sirenom, Janis Tima je u Malagi pogodio za pobedu Baskonije. Uzbudljivo je bilo i u Valensiji gde je domaći tim zaustavio Himki, Barselona se neočekivano dobro (i to bez Serafana) držala u Istanbulu ali je „Fener“ ipak na kraju bio bolji a Bred Vonamejker je sa 33 indeks poena bio MVP, samo dva  manje ostvario je  „unexptected hero“ (neočekivani heroj) kako je na sajtu Evrolige okarakterisan Dilan Enis, junak Zvezdine pobede.

Što se plejofa tiče, niko nije bitno ni popravio ni pokvario svoje šanse, Himki i Makabi dele 7. i 8. mesto sa dve pobede više od Baskonije, u trci sa još samo 10 etapa to nije mala prednost. Unikaha i Zvezda su na deobi 10. mesta sa bilansom 8-12, dakle sa tri pobede manje od onih koji su trenutno u poslednjem vagonu plejofa.

Nije nemoguće dostići, ali nije realno. To što se mnogi kod nas drže parole „budimo realni, tražimo nemoguće“-njihov je problem.

Foto: Alen Omić (Evroliga)