Posle jedne od egzibicija juniorske reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Bormiju 1987. Enriko Kampana, tada prvo košarkaško pero Italije, napisao je u „Gazeti delo Sport“ da su naši momci – „beli Harlem“. Bio je to najveći mogući kompliment za atraktivnu igru, majstorske poteze, ubedljive pobede, igru koja je oduševila sve ljubitelje košarke… Kampaa je tada napisao da „ovoga puta majstori košarke nisu bili američki crnoputi umetnici, već Pešićevi momci, predodređeni da bude zvezde poput generacije Kićanovića, Ćosića i Dalipagića“. Punih 30 godina kasnije Đorđević, Kukoč, Divac, Rađa, Ilić, Alibegović, Pecarski, Avdić, Pavićević, Kalpić, Koprivica, Dobraš i njihov trener Svetislav Pešić i dalje pobeđuju. Kao „glumci“, odnosno akteri sjajnog filma „250 stepenika“ autora Vladimira Pajića u produkciji PGM Networka. Taj film je letos osvojio prvu nagradu na zlatiborskom festivalu dokumentarnog sportskog  i kao takav, zajedno sa „Beograd, kolevka košarke“, poslat da predstavlja Srbiju na „festivalu festivala“ koji se od 14. do 19. novembra održava u Milanu.  Reč je o manifestaciji koja okuplja 16 festivala sa sportskom tematikom, sa svih 5 kontinenata, a asociacija ima 116 zemalja članica.

Projekcija “250 stepenika” je izazvala veliku pažnju. Osim Saše Đorđevića, prisutan je bio i Dejan Stanković, bivši fudbalski reprezentativac, ali i nekadašnji italijanski košarkaški reprezentativci Rikardo Pitis i Davide Pesina, takođe učesnici juniorskog Mundijala u Bormiju 1987. Bio je i njihov tadašnji selektor Filipo Faina, takođe i Luka Kjaboti, jedan od najpoznatijih italijanskih košarkaških novinara, šef pres-centra tokom takmičenja u Bormiju 1987. Luka je, za moju knjigu „Bajka iz Bormija“, posvećenu ovom događaju, napisao da mu je posle Kukočeve egzibicije protiv SAD u grupi, kada je ubacio 37 poena sa 11/12 za trojke, Aldo Đordani, legendarni košarkaški komentator tokom 35 godina na RAI, rekao:

– Večeras smo prisustvovali smrti košarke…

Luka je naveo da je i veliki poznavalac košarke, vizionar, pogrešio jer su 30 godina kasnije Voriorsi titulu NBA prvaka osvojili na filozofiji šuta za tri poena… Luka je argumentima i brojkama dokazao značaj šuta za tri poena, a taj tekst je završio ovako:

– Kako je završila naša priča? Lako. Jugoslavija Tonija Kukoča srela se ponovo sa ekipom SAD u finalu i opet pobedila, ovog puta ne zahvaljujući trojkama mladog hrvatskog asa nego dominacijom pod košem cenatara Divca i Rađe… Punih 30 godina kasnije pravedno je podsetiti da košarka koja je danas u modi, uključujući i NBA, nešto duguje ludoj predstavi Tonija Kukoča, tada nezamislivoj a danas normalnoj u verziji Stefa Karija.

Saša Đorđević  je na sebi svojstven način, sa puno šarma, govorio o svojoj generaciji  koja je trijumfom u Bormiju završila juniorski staž i zakoračila u svet odraslih u kome je takođe ostavila dubok trag. Franko Askani, predsednik manifestacije u Milanu,  „učlanio“ je  Đorđevića  u „Kuću slavnih“ FICTS u kojoj su najpoznatije ličnosti iz sveta sporta i kulture.

Profesor Franko Askani i Saša Đorđević, novi član “Kuće slavnih” FICTS

Mimo uobičajene prakse da se imena dobitnika priznanja objavljuju na završnoj večeri, odmah po završetku projekcije, dok je još odjekivao aplauz, Enco  Kapielo, generalni sekretar  Međunarodnog udruženja televizijskog spotrtskog filma (FICTS), saopštio je da je našem filmu dodeljena „Počasna medalja“ u kategoriji „Dokumentarni timski sport“. Nagradu je, u ime cele ekipe koja je realizovala projekat, primio Vladimir Pajić, autor filma. Profesor Franko Askani, predsednik FICTS, uručio je Pajiću medalju i prigodnu plaketu.

Nagrada: Enco Kapielo, Franko Askani, Vladimir Pajić i Toni Kapelari

Još dugo posle projekcije pričalo se u holu i na ulici, jer je film svojom spontanošću i nenametljivošću, sa odličnom kamerom i sjajnom montažom, izazvao mnogo emocija. Ostvarenje je  omaž jednoj sjajnoj generaciji košarkaša, ali i oda prijateljstvu i drugarstvu koje nisu narušile ni ružne godine koje su usledile samo nekoliko leta posle sjaja na šampionagtu u Italiji. Majstori iz Bormija pokazali su se i kao odlični naratori, sa šarmom koji je filmu dao poseban pečat. Saša Đorđević, koji kad nije na putu živi u Milanu, ovde je i dalje velika zvezda. Uverili smo se u to tokom ručka, konobari su obletali oko našeg stola sa pažnjom koja se posvećuje samo najistaknutijim ličnostima. Tako je bilo i na ovoj večeri, pre i posle projekcije. Saša je,bio predstavnik svoje zlatne  generacije iz Bormija 1987, ličnost koja – kada je košarka u pitanju – uvek ima šta da kaže i čija se reč sluša i poštuje.

MVP prvenstva u Bormiju bio je Toni Kukoč, a u najbolju petorku, uz njega, bili su uvršteni Saša Đorđević, Italijani Nikolaj i Ruskoni, i naš Vlade Divac.

Tokom 5 dana festivala biće prikazano 160 ostvarenja u 7 kategorija. Svečano zatvaranje i zvanično proglašenje pobednika predviđeno je za ponedeljak uveče, ali Zlatibor je – već pobedio.

Foto: Festival