Ovaj sajt se, kao što znate, ne bavi palitikom, pa ni ovaj tekst neće biti izuzetak iako bi naslov mogao da navede na pogrešan zaključak. Politika je samo povod za sećanje na jednog (dobrog) igrača koga sam dugo gledao u Španiji, a i na Mundijalu u Atini 1998. kada je prinudno bio reprezentativac SAD.

U moru slika sa demonstracija u Vašingtonu u znak podrške odlazećem predsedniku SAD Donaldu Trampu zapazih i sliku sa potpisom “Bivši košarkaš Dejvid Vud pred Kapitolom”. Začeprkah malo i naiđoh na zanimljivu priču o ovom igraču koji je sa visinom 2,05 nominalno bio centar ali je s obziromn na “laku ruku” mogao da bude i krilo.

“Šerif” Isus Hrist

Osim po igri bio je poznat i kao veliki vernik. Često je citirao Bibliju, za svoje uspehe zahvaljivao je Isusu Hristu. Jednom je, dok je igrao u Španiji, zakasnio na početak priprema jer je u Litvaniji krstio nove članove Evangelističke crkve. A jednom je, u meču sa Estudijantesom, posle pete lične greške klekao pored klupe i počeo da se moli. Kao što je “tvrdi vernik” tako je i zakleti sledbenik Donalda Trompa.

U protestima pred američkim Kongresom učestvovao je sa uverenjem da će “Bog ispraviti nepravdu i vratiti Trampa u Belu kuću”. Govorio je da je u “glavnom gradu novi šerif a ime mu je Isus Hrist”. Dodao je da nije pred Kongresom da bi protestovao, nego da bi se “molio i gledao”.

Bilo kako bilo, bivši košarkaš i sa 56 godina opravdava nadimak “Gladijator” koji ga je pratio tokom igračke karijere. Bio je veliki borac, prgav, lakat mu je bio često oružje u duelima sa višim i jačim centrima, ali imao je i “laku ruku”. Na jednom meču u dresu Fuenlabrade dao je 16 poena sa 5/11 za trojke i jednim penalom.

Bronza iz Atine 1998.

Dejvid Vud studirao na Univerzitetu Nevada, u sezoni 1987/88 igrao je za Rokford Lajting u CBA, zatim je probao u NBA (Čikago) da bi 1989. stigao u Barselonu. Vratio se u NBA (Hjuston), pa opet u Španiju, ali u Taugres, današnju Baskoniju. Onda je opet otišao u NBA (San Antonio, Golden Stejt dva puta, Detroit, Milvoki). Još jednom je došao u Španiju, ovog puta u Malagu, odatle se preselio u Mursiju, pa u Limož, ali nekako je u Evriopi preferirao Španiju. U sezoni 1999/00 igrao je za Kanarijas, a poslednje tri sezone (2000-03) proveo je u Fuenlabradi. U ACB je odigrao 209 utakmica sa prosekom od 12,4 poena sa visokim procentom šuta, 55% za dva poena, 40% trojke. Imao je i 6,4 skoka po meču. Iz španskog perioda ima titulu prvaka sa Barselonom 1990. a iz evropskog perioda ima i bronzanu medalju sa Šampionata sveta u Atini 1998. Bio je deo američke selekcije za taj Mundijal na kome su Amerikanci igrali sa  skrpljenim timom od igrača u Evropi jer su NBA asovi bili u štrajku.Uz Vuda u ekipi su bili Vendel Aleksis, Trajan Lengdon, Bred Miler, Džimi Oliver… Amerikanci su u polufinalu izgubili od Rusije 64-66 a u borbi za bronzu dobili su Grčku 84-61,

Po završetku karijere koja je trajala 20 godina, tokom kojih je  promenio 20 klubova, nastanio se u Rinou (Nevada), tamo gde je studirao. Radi u nekoj agenciji za nekretnine, ima svoju školu košarke u kojoj sat naplaćuje 25 dolara. Kaže da mu je idol bio Leri Bird ali je ponosan što je neko vreme u Čikagu igrao sa Majklom Džordanom. Na Ol star vikendu ACB 2001. učestvovao je u zakucavanju tako što je skakako preko dvoje svoje dece.Tu sliku je odštampao u 20.000 primeraka i delio po Fuenlabradi. Draga uspomena  mu je slika na kojoj zakucava preko Dejvida Robinsona, a najradije bi da zaboravi prst u oko koji mu je, u bukvalnom smislu, gurnio Bil Lejmbir.

Kad je delio autograme uz potpis su išle i brojke 3:16 u vezi sa Jevanđeljem po Jovanu, a deci je delio i “uputstva” kako da postanu dobri ljudi… Usput im pokazuje i kako se postaje dobar košarkaš.

Photo: Twitter