AEK je četvrti put u istoriji osvojio pehar pobednika Kupa, pobedivši u Irakliju,na Kritu,  pirejski Olimpijakos koji je bio favorit sa 88-83. Pre početka finalne utakmice nije se dovodilo u pitanje ko će na kraju podići pobednički pehar, jer su crveno-beli favoriti iz Pireja stigli na najveće grčko ostrvo da rutinski odrade usputnu obavezu, u pauzi evroligaške bitke za BG fajnal four. Ispostavilo se da za ekipu Dragana Šakote neće biti dovoljno „pola gasa“, i jedino raspoloženi Spanulis (20) i Milutinov (17- 8sk.) da se stigne do pehara. AEK je igrao strpljivo, sa velikom željom u odbrani, dobrom selekcijom šuteva u napadu, i delovalo je da kontroliše utakmicu. Ako je to uopšte moguće sa Olimpijakosom?

Verovatno niko od Olimpijakosovih navijača nije bio previše uzbuđen činjenicom da sve vreme vodi AEK, jer je već postalo opšte mesto da u nekoj fazi utakmice Spanulis „poludi“ i preokrene meč.

To se sinoć na Kritu nije dogodilo jer je Šakota, inače zabrinut posle konferencije za štampu što je „Bili ozbiljan, fokusiran, a to nije dobro“, detaljno razradio odbranu od Spanulisa. Iako je postigao 20 poena i imao 9 asistenicija, „šteta je kontrolisana“ od strane AEK-ove odbrane jer je više puta bio potpuno zatvoren, tri puta je „rampiran“ i kako se utakmica bližila kraju bio je sve nervozniji. Sferopulos je pokušao sa Strelnijeksom (14), potpuno pogubljenim Manzarisom (3), pa onda i preko spoljne linije sa Printizisom (10) i Papanukolauom (4), ali put do pobede nije pronašao.  AEK je znao kako da neutrališe kvalitetnijeg rivala.

Kvartet Amerikanaca Haris (17), Hanter (15), Panter (14) i Džejms (11), očigledno silno motivisani, probijao je crvenu odbranu kad god je trebalo, pa je AEK sve vreme imao rezultatsku prednost. Samo dva puta je Olimpijakos vodio, 14:12 u prvoj četvrtini, i 61:60 u 28. minutu.

Pravi doprinos su dali i kapiten Dušan Šakota (8), baš kada se utakmica lomila, Larendzakis sa dve trojke za samopouzdanje, u samom početku, prvi plej Gren (6, 7 as.) kao i centri Kavadas (4) i Mavroidis (4) važnim ofanzivnim skokovima. Sve u svemu, zanimljiva, dramatična utakmica većim delom na loptu, dve, gde se čekao obrt koji se nije dogodio i zaslužena pobeda ekipe koja se tako vraća na veliku košarkašku scenu. Ne samo Grčke.

Pre samo 4 godine AEK je dotakao dno. Klub je, zbog dugova i opšteg finanijskog haosa, praktično rasformiran i krenuo je iz najniže kategorije. Tek toliko da se održi tradicija slavne sportske organizacije formirane u Konstantinopolju – to je ono K u nazivu. Evo, nekoliko godina je bilo potrebno da se masovno plače od sreće posle još jednog, 14. u istoriji, velikog trofeja.

Prvog posle 2012. godine kada je isti ovaj Dragan Šakota, sa nešto više tamnih u kosi, osvojio titulu prvaka Grčke. I tada je pobeđen Olimpijakos posle neverovatnog obrta u finalnoj seriji – od 0:2 do 3:2.

I, kako sad ne razmišljati da u ovoj zemlji bogova mora da ima nešto (?!) što se emituje sa samog Olimpa?

Baš ove godine,u kojoj je AEK više posrtao i promenio trenera, tačno 50 godina od  kada je na starom Olimpijskom stadionu, pred 80.000 gledalaca,pobedio Slaviju iz Praga u finalu Kupa kupova sa 89-82, za prvi evropski trofej Grka, novo zlatno poglavlje AEK-ove istorije.

Neću dalje da bajem i forsiram detalje, ali sinoćni rezultat 88:83 je još malo pa identičan. I na kraju, u fazi 16  FIBA Lige šampiona, Šakota i momci će za protivnika ponovo imati jednu ekipu iz Češke – Nimburk!

Čini se  da je malo mnogo da bi bilo slučajno!

Foto: Dragan i Dušan Šakota, Spanulis i Sferopulos pre finala (Essake.gr)