Reprezentacija Srbije u petak igra u Tbilisiju sa Gruzijom u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo u Kini. U Beogradu je bilo 105-87 zahvaljujući, pre svega, Miroslavu Raduljici koji je dao 28 poena uz 8 uhvaćenih lopti, kapiten Milan Mačvan dao je 18 a mladi plej Stefan Peno 17.

Na drugoj strani, naš koš je punio nacionalizovani Amerikanac Majkl Dikson koji nam je ubacio 36 poena. Teoretski, naš tim je favorit ali bez većine najboljih igrača Srbija nije isto što i sa njima. Ne znam koliko će Gruzijci biti kompletni, sa Šengelijom i Šermandinijem u timu uloga favorita mogla bi čak da pređe na njihovu stranu, a iz priče koja sledi videćete da se radi o zemlji sa bogatom košarkaškom tradicijom još iz vremena SSSR. Poslednjih godina, uz pomenutu dvojicu, najpoznatiji gruzijski igrači bili su Zaza Pačulija (15 sezona u NBA) i Nikolos Skitšvili, sva četvorica sa iskustvom u NBA. Pre njih znali smo ponešto o Vladimiru Boisi, Jakovu Cakalovu (ili Cakalidisu posle odlaska u Grčku) i Vladimiru Stepaniji, ali koreni gruzijske košarke dosežu mnogo dublje.

Igrom slučaja, davnog 29. juna 1962. Dinamo iz Tbilisija osvojio je ondašnji Kup šampiona. U finalu, igranom u Ženevi, savladan je Real Madrid sa 90-83, a pre finala sovjetski prvak eliminisao je Steauu iz Bukurešta, zatim u četvrtfinalu Darušfaku iz Istanbula a u polufinalu u „bratskom“ obračunu eliminisan je branilac titule CSKA iz Moskve. Dinamo je slavio u oba meča, u Moskvi 75-71, u Tbilisiju 77-66. Do te sezone finale se igralo na dve utakmice, ali su politički razlozi uticali da FIBA odredi Ženevu kao neutralni teren. Naime, ondašnji SSSR nije imao diplomatske odnose sa Frankovim Španijom, sovjetski sportisti nisu mogli da uđu u Španiju. FIBA je našla rešenje u neutralnom terenu. Sovjetski tim nije bio zadovoljan, u Dinamu su računali da u dve utakmice imaju više šansi, ali na kraju su morali da otputuju u Ženevu.

Utakmica je počela kasno, u 21,30, u dobrom delu SSSR bilo je to plola sata pred ponoć. Sudili su Mađar Ervim Kašai i Švajcarac Rože Veber. Bilo je 5.000 gledalaca.

Dinamo Tbilisi-Real Madrid 90-83 (38-36)

DINAMO: Guram Minašvili 9, Aleksandar Kiladze 14, Valeri Altabaev 17, Levan Inckirveli 3, Anzor Ležava 16-startnih pet-Aleksandar Petrov 12, Vladmier Ugrekelidze 14, Ilarion Kazaradze 2, Levan Mosešvili 3, Reavz Gogelia. Trener: Otar Korkia.

REAL MADRID: Hose Ljuis 6, Carlos Seviljano 11, Emiliano Rodriguez 21, Vejn Hajtauer 30, Sten Morison 12-startna petorka-Lolo Sains 4, Lorenso Alosen, Hulio Deskartin. Trener: Pedro Ferandiz.

Izveštaji kažu da uslovi za igru nisu bili idealni, parket je bio klizav, table drvene a na tribinama jedva trećina zaizetih stolica. Dinamo je u proseku bio 10 cm viši, 1,97 m. prema 1,87. i to se osetulo u igri. Real je imao dva dobra Amerikanca, Hajtauera i Morisona, ali Dinamo je imao više kvalitetnih igrača. Koga god je Otar Korkija, slavni sovjetski reprezentativac iz prethodnih godina, uvodio u igru davao je doprinos dok je Real zavisio od učinka prve petorke. Dinamo je najveću prednost-34-27-imao u 15.minutu ali je Real do odmora smanjio na -2 (36-38) i zadržao nadu. U 24. minugtu bilo je 50-50, ali 4. lična greška Hajtauera i eliminacija Ljuisa zbog 5 penala poremetili su igru tima iz Madrida. Pedro Ferandiz je naredio zonsku odbranu što je bila fatalna greška jer su igrači Dinama šutirali fenomenalno. Nema preciznih podataka ali našao sam detalj da su košarkaši Dinama pogodili neverovatnih 80% šuta! Dinamo je održavao prednost od 8-10 poena, Real se u 39. minutu primakao na 80-85 ali više od toga nije mogao.

Otar Korkija, Dinamo Tbilisi

Bio je to peti uzastopni trijumf sovjetskih ekipa u Kupu šampiona. Posle tri titule ASK Riga (1958,1959 i 1960) i CSKA 1961. red je došao na Dinamo iz Tbilisija. Real je izgubio i finale naredne godine protiv CSKA (2-1 u pobedama) da bi prvu titulu evropskog prvaka osvojio 1964. protiv Spartaka iz Brna.

Do tih 60-tih godina najbolji gruzijski igrač bio je Otar Korkija, trener u tom finalu. Kasnije u sovjetskoj reprezentaciji zapaženu ulogu imao Zurab Sakandelidze, još kasnije Nikolaj Derjugin i Guram Minašvili. U sastavu SSSR koji je u Minhenu 1972. osvojio zlatnu medalju opet je bio jedan Korkia, Mihail. Otar mu nije bio otac nego stric, ali košarkaško trajanje imena Korkija bilo je produženo. Mihail je igrao i na EP u Beogradu 1975. kada je Jugoslavija u odlučujućoj utakmici pobedila SSSR 90-84.

Poslednji gruzijski košarkaški biser je Goga Bitadze, mladi centar Mege, kome svi proriču sjajnu budućnost. Gruzijsku košarku podizao je i Igor Kokoškov (koji je po Vikipediji i dalje selektor ove zemlje!). Gruzijci su redovni učesnici 4 poslednja evropska prvenstva, bez zapaženijih rezultata (najbolji plasman je 12, mesto 2011.) dok na svetkim prvenstvima nisu učestvovali.

Photo: Privatna arhiva