Prošli vikend sam ptišao u Baskiju, tačnije u grad Bilbao, gde u vreme Svetskog prvenstva u fudbalu, verovali ili ne, većina ne navija za Španiju već – protiv nje! Barem sam takav utisak stekao tokom tri dana provedena u toj španskoj pokrajini, gde je poznato da njihov fudbalski ponos Atletiko teško prima strance u svoje redove.

Naravno, sport koji je bio razlog mojoj poseti bila je košarka, ali ne igre Bilbaoa, tamošnjeg kluba u ACB ligi koji se trenutno nalazi na 10. mestu, i koji je poslednjeg vikenda pobedio Fuenlabradu. Srbin Nikola Radičević i Bosanac Sulejmanović su se kod domaćih upisali sa po četiri poena, a sledeće nedelje u lokalnom derbiju gostuju jačem »bratu« iz Baskije, ekipi Baskonije.

Razlog mog izleta bila su trojica Slovenaca koji tamo igraju u nižim lgama. Pre svega 30-godišnji reprezentativac Luka Rupnik, koji je u nedelju odigrao prvu utakmicu za svoj novi klub, Burgos, koji igra u Drugoj ligi ali se može pohvaliti fenomenalnom košarkaškom publikom i navijačima koji bodre svoj klub u stilu beogradsih rivala. Dvorana »Koliseum« je nekadašnja hala za koride koja prima oko 10.000 ljudi. Tu, gde su se nekad održavale borbe sa bikovima, publika živi sa svojim košarkašima koji su prošle sezone ispali iz ACB lige. Bez obzira na to, svaka je utakmica rasprodata, a karta košta od 15 evra pa naviše. Pre utakmica svi pevaju himnu Burgosa i prostiru plave klupske šalove, a buka i navijanje ne prestaju sve vreme.

Prva zvezda je bio upravo Luka Rupnik, koji je bez promašenog šuta u prvoj četvrtini dao 13 poena, a na kraju, uz odlično razigravanje saigrača, parket napustio sa 22 poena. Bila je to četvrta pobeda njegovog novog tima u seda do sada odigranih kola. Fenomenalan je to bio početak u njegovom trećem španskom klubu (posle Saragose, Ljeide i Fuenlabrade), pa je na tečnom španskom mogao odgovarati posle pobede na pres konferenciji. Kad sam ga upitao da li je najsrećniji u Španiji, njegov je odgovor bio: «Ne, najlepše mi je bilo u Turskoj prošle godine, i žao mi je što sam morao otići.« Igrao je tamo za Jalovaspor BK, a pre toga kao pravi legionar iz rodne Idrije prošao je nekoliko zemalja i klubova u Sloveniji, Belgiji i Češkoj.

Zanimljiv je bio taj njegov debi za Burgos. Na zagrevanju  samo Rupnik nije imao dres sa njegovim standardnim brojem 55, a dobio ga je bukvalno nekoliko sekundi pre početka utakmice. »Rekli su mi da je sve OK, ali posle nikako da mi daju dres, tek pred početak sam ga dobio« – smejao sa Luka toj dogodovštini.

Uz njega, junak meča je bio još jedan igrać koji ima veze sa Slovenijom, centar Rašid Mahalbašić (19 poena, 12 skokova). On se naime rodio u Jesenicama, a  živeo i igrao u Celovecu (Klagenfurt), odmah preko granice u Austriji, čiji je inače državljan.    

Odgledao sam i utakmicu Treće španske LEB lige (Istočna grupa) između  Sornoza i Baskonija B (76:72), gde su jedan protiv drugog igrali mladi Slovenci Mark Ivanković kod domaćina (6 poena) i Sergej Macura (bez poena, ali u prvoj petorci). U pitanju su dva dvadestogodišnjaka, mladići koji su punih pet sezona u Španiji. Ivanković je posle četiri godine u Tenerifeu sada na pozajmici u gradiću Amorebijeta, pored Bilbaoa. A Macura je u Vitoriji već šestu godinu zaredom. »Imao sam dve preventivne operacije kolena i sada se polako vraćam i osećam se sve bolje« – rekao mi je Sergej, inače sin Marka Macure, doktora reprezentacije Slovenije, koji ga je i operisao. Sa starijim bratom i A reprezentativcem Jurijem (sada u Krki) poslao ih je otac na kaljenje u Španiju, gde su se uverili kako je jaka konkurencija u tamošnjim ligama. Pa čak i u trećoj, gde u gradiću Amorebijeti igra svoju prvu sezonu Mark Ivanković. »Tenerife je jak klub i vodi u elitnoj ligi, a mene su poslali ovde na sever, gde je totalno drugačija klima. Lepo su me prihvatili, ali lepše mi je bilo na moru, pa ću se potruditi da se dokažem na terenu i vratim u svoj matični klub što pre, jer sa njima imam ugovor« – rekao mi je Mark na kraju ovog uzbudljivog vikenda u Baskiji.

Photo: Privatni album, Twitter