Nedavno je promovisana knjiga „Igra mog života“, autobiografija Borislava-Bore Stankovića, legende, srpske, jugoslovenske i svetske košarke. U prvom licu, sa mnogo emocija i detalja, opisan je košarkaški put igrača, trenera i funkcionera svetskog glasa. O knjizi piše novinar Nenad Kiš, a kao uvod u njegov tekst prenosimo izvode koje su za knjigu napisali Dejvid Štern, Patrik Bauman i Vladimir Stanković.

“Niko nije učinio više za razvoj košarke na svetskom nivou od mog dobrog prijatelja Borisa Stankovića, člana “Kuće slavnih”. Bio je posvećen našoj igri kao igrač, trener i, iznad svega, kao rukovodilac. Bila je Borina ideja da NBA igrači učestvuju na međunarodnim takmičenjima. Rekao je: “Najbolje možemo postići samo ako igramo sa najboljima…“Naravno, Olimpijada u Barseloni 1992. bila je ključni momenat za naš sport. Milioni dece imali su priliku da se inspirišu i počnu da loptu imaju u rukama umesto da je šutiraju… U 1992. imali smo 26 inostranih igrača u NBA. Danas ih je više od 100, mnogi od njih su kvaliteta za Ol-Star… Bora je kao ponosni otac koji je doživeo da njegova “beba” stigne do svetskog značaja među sportovima…”

(Dejvid Štern, doživotni počasni komesar NBA)

“Između 1994. i 2002. imao sam čast da veoma blisko sarađujem sa gospodinom Stankovićem i iz prve ruke mogu da posvedočim kako je radio i mislio. Naučio me je da prošlost treba poštovati  da bi se pripremala budućnost…Uz njega sam shvatio da svet, naravno, ide napred ali svaki region u različitom ritmu… Kada ste odgovorni za nešto što je važno celom svetu, morate biti sigurni da ceo svet može da vas prati a ne samo najjači dok oni slabiji ostaju pozadi…. Zahvaljujući  lucidnosti g. Stankovića košarka se pretvorila  u zaista globalni sport. Sa mnogo diplomatije i vizije doveo je NBA u familiju FIBA… Bio je to samo početrak razvoja košarke na svetskom nivou i uspona do jednog od najvažnijih sportova na olimpijskim igrama… Danas su evropska klupska takmičenja razvijena zato što su još 50-tih godina, kada je g. Stanković bio član prve takmičarske komisije, postavljena na dobre osnove… Ako ja danas ima čast da budem tek treći generalni sekretar FIBA u njenoj istoriji, to je zato što je g. Bora Stanković prihvatio i proširio vrednosti koje je postavio prvi generalni sekretar, g. Renato Vilijam Džons.“

(Patrik Baumnan, generalni sekretar FIBA)

“Ima dosta knjiga o gospodinu Stankoviću i sve su dobre, korisne, informativne, bogato ilustrovane, luksuzno odštampane. Ali, ova je posebna jer je pisana u prvom licu. Ovo je autentična biografija, pisana sa mnogo emocija, sa informacijama iz prve ruke, sa mnogo nepoznatih, ne retko drmatičnih detalja iz  privatnog života čoveka koji je zadužio jugoslovensku, srpsku i svetsku košarku. Ovo je, na neki način, i „autobiografija košarke“ jer je gospodin Bora Stanković učestvovao u svim važnim etapama razvoja sporta među obručima… Posle decenija poznanstva i saradnje sa njim nemam ni najmanju dilemu da je on najveći sportski funkcioner  koga je Srbija imala. Imao je osobine najvećih diplomata: strpljivost, lukastvo, iskustvo, intuiciju, odlučnost, spremnost na kompromis kad je trebalo ili moralo…

Njegova životna priča o „igri njegovog života“ je, na neki način, kruna njegove briljatne karijere igrača, trenera, funkcionera, lidera moćne organizacije kakva je FIBA i posle svega dragocenog hroničara. Zasluge za to pripadaju i vrsnom novinaru Aleksandru Miletiću koji, iako još uvek mlad, postaje svojevrsni dragoceni hroničar istorije srpske i jugoslovenske košarke.“

(Vladimir Stanković, novinar)