U četvrtfinalnom duelu Real Madrida i TDK Manrese jedan protiv drugog, na centarskim pozicijama, igrala su dva igrača kojima košarka nije bila “suđena”, ali im je pomogla da izađu iz siromaštva i reše i svoje i porodične probleme. Valter Tavarez, centar Reala, viđen je dok je na rodnom ostrvu Maio, koje pripada Zelenortskom arhipelagu, prodavao voće… Kažu da ga je 2009. prvi zapazio jedan nemački turista. Ubrzo se obreo na Kanarima, stigao je i do NBA (Atlanta, Toronto), u posledje vreme blista u dresu Real Madrida, ali ovo nije priča o njemu nego o momku koji je bio njegov rival u dresu Manrese.

Taj drugi se zove Kadi Lalan, rođen je 22. aprila 1992. na Haitiju odakle je, kad mu je bilo 7 godina, pretrpanim izbegličkim čamcem prešao 1.000 kilometara po uzburkanom moru pre nego što se, naravno ilegalno, zajedno sa majkom i sestrom iskrcao u blizini Orlanda.

Kako se hrabra majka snalazila i šta je sve radila, to samo ona zna. Dečak je rastao, počeo da igra američki fudbal ali je otkrio i zavoleo košarku. Pokazalo se da je talentovan, brzo je napredovao. Srednju školu je završio 2009. sa lepim brojkama-17,2 poena, 14 skokova, 5 rampi… U izgledu je bila lepa karijera. Zatražio je stipendiju za studije, ali je to dovelo do otkrića da u SAD boravi – nelegalno. Umesto stipendije dobio je nalog da, zajedno sa sestrom, napusti teritoriju SAD iako je već 11 godina živeo kao Amerikanac. Vratio se na Haiti gde je u januaru 2010. katastrofalni  zemljotres (316.000 mrtvih) ionako siromašnu zemlju još više unesrećio i unazadio.

Kadi pamti dane nemaštine, straha od naoružanih kriminalaca… Živeli su u “stanu” bez vode, o TV i drugim tehničkim dostignućima i da se ne govori. Dok su se deca snalazila kako su znala i umela, hrabra majka se borila za njihov povratak. I izborila se, uz pomoć advokata specijalizovanog za nelegalne imigrante. Pomogla je dužina borvaka u SAD (11 godina) i činjenica da familija nije imala problema sa zakonom.

Kadi se vratio sa 16 kilograma manje nego što je imao kad je otišao. Bio je 25. avgust kada se vratio u SAD, zato na dresu, kad god može, nosi broj 25.

Vratio se, naravno, i košarci ali je u kratkom periodu doživeo dve teže povrede. Išao je na operacije, prolazio duge periode rehabilitacije ali borbeni duh, nasleđen od majke, omogućio mu je povratak na teren. Od 2013. počeo je njegov uspon. Sa visinom 208 cm bio je upotrebljiv na više pozicija. Upisao se na Univerzitet Masačusets gde mu je jedan od trenera bio Lu Rou za koga Kadi danas kaže da mu je “košarkaški otac”. Od Lua je prvi put čuo o španskoj ACB ligi, Rou je ostavio trag u Malagi, Sevilji, Alikanteu, Hihonu, Palmi, Vitoriji, Mursiji i San Sebastijanu.

Dobre igre za Masačusets (peti po broju blokada, šesti po skokovima, treći sa preko 1.000 poena) odvele su ga na draft 2015, bio je pik broj 55, izabrali su ga Sparsi iz San Antonija.  Poslali su ga u Ostin, filijalu San Antonija, u Razvojnu ligu. Popravio je šut, ostvario 13,3 poena i 7,6 skokova što ga je odvelo na All star D-lige.

Nije imao strpljenja da čeka šansu u NBA. Otišao je u Portoriko, odatle u Kinu. Oba iskustva pomogla su mu, kaže, da postane “profesionalni košarkaš”. Sledeća stanica bila je Italija, Brindizi. Sa 15,7 poena i 9,9 skokova postao je najbolji igrač serije A sa indeksom vrednosti 19,1. Bešiktaš je njegovu slobodu platio 100.000 evra. Brojke su u Turskoj bile manje spektakularne, ali kaže da je bio zadovoljan zbog novog iskustva. Prošlog leta je stigao u skromnu Manresu, ali i on je za španske ljubitelje košarke bio skroman, nepoznat igrač. Sezona koja se završava sve je promenila.

Kadi Lalan nije više nepoznat igrač. Onaj duel sa Tavarezom, sa početka priče, završio je sa 26 poena i 11 skokova. Real je otišao dalje, ali Kadi Lalan nema razloga da bude nezadovoljan. Sva je prilika da ćemo ga uskoro gledati u nekom većem klubu. Nije se odrekao NBA, kaže da to ostaje njegov najveći san.

Nesebično pomaže rodnu zemlju, kaže da će uvek igrati za  reprezentaciju Haitija. Ističe da mu je najveći san da deci, kroz svoju priču, pokaže da i jedan ilegalni emigrant takođe može da uspe u životu. “Mogu ti nedostajati papiri, ali ne smeš prestati da slediš svoje snove. Ako sam ja uspeo, mogu i drugi”, kaže Kadi Lalan, dečak koji je u izbegličkom čamcu počeo put ka uspehu.

Photo: ACB