Ima vesti koje nikada ne želite da čujete. Jedna takva stigla je danas iz Buenos Ajresa. Daleko od kuće, na službenom putu, umro je Patrik Bauman, generalni sekretar FIBA. Bio je na Olimpijskim igrama mladih u glavnom gradu Argentine. Imao je samo 51 godinu. Rođen je 5. avgusta 1967. u Bazelu (Švajcarska). U FIBA je ušao 1994, već naredne godine postao je pomoćnik generalnog sekretara a 2002. preuzeo je kormilo svetske košarkaške organizacije. Od 2007. bio je član MOK.

Drugi januar 2002. bio je prvi radni dan Patriuka Baumana na mestu generalnog sekretara FIBA. I do tada je radio u svetskoj kući košarke, ali je od tog dana postao njen prvi čovek nasledivši Borislava Stankovića, koji je bio na čelu FIBA do 1976. do te 2002. Kao što je svojevremeno Vilijam Džons odabrao Stankovića za svog naslednika, povukavši se posle 44 godine (1932-1976), tako je i Stanković odredio čoveka koji  će zauzeti njegovo mesto. Takav je sistem, to je diskreciono pravo generalnog sekretara. FIBA takodje ima predsednika koji se menja na 4 godine, ali sva izvršna i operativna vlast je u rukama generalnog sekretara i Centralnog borda u kome on ima glavnu reč.

Patrik Bauman nije, naravno, pao s neba u košarku. Bio je igrač, sudija, sudijski instruktor, trener i funkcioner. Povrh svega, ima vrhunsko obrazovanje. Srednju školu završio je u San Remu (Italija), studirao prava na Univerzitetu u Lozani (Švajcarska), završio je master u Lionu (Francuska), usavršavao se na Univerzitetu u Čikagu (SAD). Kao i njegov mentor Bora Stanković, bio je pravi poliglota. Govorio je tečno engleski, francuski, nemački, italijanski i španski.Oženjen, otac dvoje dece.

Kada je 2002. preuzeo dužnost sačekao ga je vruć krompir – “pobunjenička” Evroliga koja se 2000. odvojila od FIBA i osnovala svoje takmičenje. Bauman je došao na zatečeno stanje i sve do 2015. nije pokazivao ozbiljnu nameru da po tom pitanju preuzima bilo šta. Poslednjih godina FIBA je osnovala svoju Ligu šampiona, ali takmičenje nije , bar za sada, uspelo da prevaziđe status trećeg evro-kupa.

Patrik Bauman će se pamtiti po nekoliko reformatorskih  poteza. Pre svega, vodeći se idejom da FIBA treba da organizuje jedno veliko takmičenje godišnje, uspeo je da progura  projekat o evropskim šampionatima na 4 godine umesto na 2, kao što su se igrali od onog prvog 1935. u Ženevi. Promena će uslediti od 2021. Vreme će pokazati koliko je bilo dobro promeniti dvogodišnji ritam koji je funkcionisao od 1935. do 2017. Takodje, pomerio je održavanje svetskih prvenstava na neparnu godinu, umesto 2018. Svetsko prvenstvo u Kini igraće se 2019. U osnovi je ideja da se pobegne od fudbalskog mundijala u istoj godini jer fudbal “pojede” i medijsku pažnju i isprazni kase sponzora. FIBA je već imala ritam mundijala u neparnim godinama (1959, 1963, 1967) ali se 1970. u Ljubljani vratila na “parne” godine, kao na početku (1950, 1954). Od te 1970. šampionati su održavani na 4 godine, poslednji je bio u Španiji 2014. Srbija će, zahvaljujući pomeranju sledećeg na 2019. biti vice-šampion sveta godinu duže.

Patrik Bauman je takodje bio veliki zagovornik basketa 3×3, dočekao je odluku MOK da u Tokiju 2020. i to bude olimpijska discipliona. Verovao je da bi za košarku 3×3 to moglo da bude ono što je za odbojku postao bič-volej. Takodje, biće zapamćen i kao čovek pod čijim je mandatom broj učesnika mundijala povećan sa 24 na 32, taj broj će se prvi put pojaviti u Kini 2019. Njegova ideja o novom kalendaru od 2017. koji bi nacionalnim timovima, kao lokomotivama košarke, dao veću ulogu i omogućio češće igranje kod kuće, izazvao je polemiku i novu svađu sa  Evroligom. Kvalifakicije se igraju kako se igraju, konflikt traje i u budćnosti će se, na žalost, rešavati bez Patrika Baumana.

U uspehe mu treba pripisati i finanisiju stabilizaciju FIBA, kao i unutrašnju reoganizaciju u kojoj se sva “vlast”  vratila u Ženevu, u sedište FIBA svet. Ne treba zaboraviti i novu, velelepnu zgradu FIBA izgradjenu u mestašcu Mies, 10 minuta autom od Ženeve. Zgrada FIBA zove se “The Hous of Basketball”. To je palata, na 4 sprata,  ima 8.500 kvadratnih metara. U zgradi je i “Hall of Fame”, zatim muzej sa 40.000 objekata prenetih iz Fondacije Pedro Ferandiz u Madridu, kao i biblioteka sa preko 7.000 knjiga. Izgradnja je koštala 25 miliona švajcarskih franaka.

Nedavno mu je Centralni biro produžio mandat  do 2031. Očito, svi u FIBA bili su zadovoljni načinom na koji vodu svetsku košarkašku organizaciju.

Nema sumnje da je Patrik Bauman bio čovek košarke. Imao je sreću da stasava uz jednog Boru Stankovića, ali na izvestan način i peh da ga nasledi. Peh zato što su Borine cipele bile isuviše velike, kao što bi bile svakome na njegovom mestu. Nije bilo lako naslediti čoveka Stankovićeve širine i, pre svega, urođenog instinkta za prave poteze u pravo vreme. Bauman je bio mnogo „tvrđi“ od Stankovića , manje spreman na kompromise ili taktičko povlačenje kad je situacija zahtevala, ali je  nesumnjivo puno uradio za dobrobit košarke i njegovim odlaskom ostaje velika praznina.

Patrik Bauman i Vladimir Stanković na Svetskom prvenstvu u Istanbulu 2010.

Bilo bi pretenciozno reći da smo bili prijatelji, ali mislim da smo imali veoma korektan odnos. Radio sam sa njim nekoliko intervjua, viđali smo se na velikim takmičenjima. Dominantna tema razgovora uvek je bila košarka, kako i priliči ljudima koji vole ovu dinamičnu igru.

Photo: FIBA i privatni album