U ekskluzivnom razgovoru za “CorD” prvi čovek Evrolige govori o Final Four turniru u Beogradu,18 godina organizacije na čijem je čelu, planovima za proširenje, Evrokupu i odnosu sa FIBA. Sa Bertomeuom je razgovarao urednik Koš magazina Vladimir Stanković.

***

Evroliga postoji 18 godina. Da li ste zadovoljni onim što je posgtignuto u tom periodu? Koja su najveća dostignuća, šta se nije ostvarilo ili nije uspelo?

– Da, zadovoljni smo onim što smo do sada ostvarili, iako ne možemo reći da je to dovoljno. Naša obaveza je da i dalje radimo da naše takmičenje, i košarku uopšte, dovedemo do najviših mogućih visina. Pre 18 godina Evroliga je nastala sa jasnom idejom: stvoriti autentičnu evropsku ligu u kojoj se najbolji evropski klubovi regularno takmiče između sebe. Ako u tom trenutku okruženje nije bilo dovoljno zrelo za tako nešto, tokom godina model se razvijao sa idejom da promene donesu više utakmica i veći kvalitet. Sa tim ciljem smo kreirali playoff sa 5 utakmica, kasnije Top 16 sa dve grupe po 8 timova. Definitivna promena došla je 2016. sa ligom od 16 klubova. To je izazvalo interesovanje gledalaca kakvo nikada ranije mismo imali u Evropi, što samo potvrđuje teoriju u koju smo oduvek verovali: uvek treba raditi sa navijačima u centru interesovanja, ponuditi im najviši mogući kvalitet produkta. Sa druge strane Evrokup i juniorski Next Generatiion Tournament su takođe rasli i danas uživaju veliko poštovanje. Zbog svega ovoga smo zadovoljni, ali ne uživamo u samozadovoljstvu. Od momenta stvaranja Evroloige 2000. uvek kada smo odlučivali o nekoj promeni istog časa smo počinjali da mislimo o sledećem koraku. Ne možemo da “spavamo” u jednom tako promenljivom ambijentui i tako će biti i u budućnosti.

Niko ne dovodi u sumnju sportski nivo takmičenja, ali nije malo glasova koji govore o “finansijskom neuspehu”, o tome da se nisu ostvarili planirani ciljevi, odnosno da klubovi primaju manje novca negó što su očekivali. Koji je obim poslovanja Evrolige i koliki je prihod od TV prava?

– Neizbežno je da uvek ima nedobronamernih, posebno kada Evroliga nastavlja da raste i dobija na važnosti. Važno je ono što vrednuju klubovi. Prošle godine smo sa gigantom IMG potpisali najvažniji ugovor u istoriji evropske košarke. To je firma koja veruje u nas i garantuje veliku investiciju u ligu za narednih deset godina. Prihodi klubova uvećani su skoro 50% samo u jednoj godini. Sa druge strane, vrednost televizijskih ugovora je takođe mnogo porasla, u nekim slučajevima 2 ili čak 3 puta i to na nekim od naših najvažnijih tržišta. Sve više je vodećih firmi prvog nivoa koje veruju u nas i ulažu u ligu kao sposnzori. Treba pojasniti da lige ne postoje da bi klubovima donosile novac, ili u najmanju ruku ne samo zbog toga. Tu su da lansiraju zajednički projekat, povećaju vrednost brenda klubova i same lige, za stvaranje adekvatnog okruženja kako bi klub sam mogao da poveća svoje prihode. Od te tačke klubovi su odgovorni za aktiviranje vrednosti sopstvenog brenda i stvore uslove za nova sponzorstva, povećaju prodaju ulaznica, licenci itd. U svakom slučaju, ne može se očekivati da bilo koji klub bude zadovoljan onim što dobija, to bi bilo negativno. Dobro je da klubovi pomažu da bude bolje, to je takođe i naš posao i na tome radimo.

3. Još uvek se povremeno govori o “Evroligi ULEB”. Kakav je odnos sa ULEB-om, i ko su vlasnici Evrolige? 

– Da, to je česta konfuzija u mnogim zemljama. ULEB je unija evropskih profesionalnih liga (a Evroliga udruženje klubova). ULEB je akcionar Evrolige, isto kao i neke nacionalne lige, ali većinski akcionari su naši klubovi.

4. Mnogi veruju da o svemu odlućuje g. Đordi Bertomeu i da sve zavisi od njega. Kakav je sistema odlučivanja u Evroligi?

– To je druga veoma česta greška. “Eurolegaue Basketball” i “Euroleague Properties” su dve firme koje rukovode takmičenjem i komercijalnim pravima klubova. Mi samo izvršavamo odluke vlasnika, odnosno klubova. Veoma je važno da se to pojasni. Sve odluke, od prve do poslednje, donose klubovi, a mi smo samo njihiva produžena ruka koja te odluke sprovodi i odgovara klubovima. Sa druge strane, razumem da moje prisustvo u košarkaškoj javnosti utiče na mišljenje da ja odlučujem, ali to nije tako.

5. Koji su planovi Evrolige na kraći i duži rok? Smatra se da je povećanje broja klubova na 18 već gotova stvar, govori se i o 20 u budućnostu. Da li će biti termina za toliko utakmica?

– Imamo mnogo planova za budućnost, sve je to određeno pre godinu dana na sastanku vlasnika takmičenja i klubova-akcionara. Mnogo se govori o mogućem proširenju lige, ali to je samo parčence torte. Glavni cilj je ponuda gledaocima najvevećeg mogućeg kvaliteta utakmica što će klubovima doneti nove mogućnosti u poslovanju. Započeli smo, uz pomoć IMG, mnoge projekte sa ciljem da privučemo još više gledalaca, posebno mladih, a da televiziji, sponzorima i svim partnerima ponudimo visoko kvalitetan proizvod. Ako nam liga od 18 klubova dozvoljava da to ostvarimo, tako će biti, ali samo ako budemo imali sigurnost da će naš proizvod biti (još) bolji. Logično, povećanje broja klubova traži povećanje broja utakmica, ali to će se ticati samo klubova koji će o tome odlučiti, odnosno klubova Evrolige. Želim da napomenem da, suprotno tvrdnjama mnogih, ne planiramo da naše utakmice igramo vikendom jer bi to značilo “invaziju” terena nacionalnih liga. To svima treba da bude veoma jasno.

6. Ove sezone više igrača je doživelo teže povrtede. Ima li to neke veze sa kalendarom, brojem utakmica, umorom igrača?

– Moglo bi biti u vezi, ali ne mora da znači da je tako. Nijedan podatak koji imamo ne ukazuje na alarmatno povećan broj povreda u odnosu na prethodne sezone. Nema sumnje da su igrači u centru pažnje, i ako su povređeni ili nedovoljno spremni nije dobro ni za koga. Imali smo više razgovora sa klubovima na temu uslova priprema, putovanja i oporavka igrača, i očekujemo da se ti uslovi stalno popravljaju. Sa druge strane, verujemo da je veoma važno da igrači imaju 5 ili 6 nedelja garantovanog odmora. To smo predložili mnogo puta, al za tako nešto neophodna je saradnja i drugih faktora, poput FIBA ili nacionalnih liga. Na nesreću, naši predlozi do sada nisu bili prihvaćeni, ali nastavljamo da insistiramo jer to pitanje smatramo veoma važnim.

7. Neizbežno je pitanje o odnosu sa FIBA i konfliktu oko kalnedara. Ima li rešenja?

– Naravno da ima, ali treba da ga aktivira FIBA koja je lansirala novi kalendar uprkos protivljenju klubova, liga, igrača i trenera u Evropi. To je sistem koji prouzrokuje da najbolji igrači najvažnijih liga na svetu ne mogu da igraju za svoje nacionalne reprezentacije. Ako opet u centru pažnje imamo gledaoce, jasno je da se ne nudi kvalitet koji se očekuje. Svi predlozi koje smo dali, a dosad ih je bilo 5, išli su linijom osiguranja da svi igrači budu na raspolaganju selektorima državnih reprezentacija. Poslednji predlog uključuje još 6 promena za koje verujemo da su važne za dalji razvoj košarke u Evropi, kako na nacionalnm tako i međunarodnom nivou. Govorim o strukturi nacionalnih liga, odmoru igrača, uslovima za učešće u reprezentaciji, osiguranju kao garanciji za klubove… Ništa od ovog do sada nije ni vrednovano, a kamo li prihvaćeno. Mi smo, predstavljajući klubove, uradili sve što je u našim rukama, ali FIBA ovo pitanje treba da uzme sa ozbiljnošću koju ona traže i da donese odluke.

8. Da li će Evroliga naredne sezone igrati svoje utakmice u ”prozorima”FIBA?

– Ne verujemo da je prihvatljivi kažnjavati klubove i igrače zbog odluke FIBA da organizuje utakmice u datumima za koje je znala da su u koliziji sa glavnim evropskim ligama. Čak i da smo prihvatiuli kalendar, problem ne bi bio rešen zato što je veliki broj igrača (iz NBA) ostao nedostupan nacionalnim timovima. Spremni smo da razgovaramo i prihvatimo svaku varijantu koja dozvoljava učešće svih igrača, ali ne i rešenje koje jedne obavezuje, a druge ne. To bi bila zakrpa, a glavni problem bi ostao bez rešenja. Verujem da niko ne može da zamisli selekciju Španije bez Paua Gasola, ili Francuske bez Tonija Parkera, isto kao što niko ne razume fudbalsku selekciju Argentine bez Lea Mesija. To nema smisla, tako varamo navijače.

9. Region Balkana, predstavljen preko Jadranske lige, je tokom ovih 18 godina spao sa tri garantovana tima na jedan – šampiona regionalne lige. Postoji li mogućnost da region dobije i drugu ekipu u Evroligi?

– Smanjenje Evrolige na 16 klubova učinilo je da dobijanje mesta postane veoma teško, ne samo za klubove sa Balkana, već zas ve. Ne verujem da će, na kraći rok, biti moguće dobijanje drugog mesta za klubove Jadranske lige. U budućnosti, sve će ići preko Evrokupa koji će većem broju klubova pružiti šansu da se kvalifikuju za Evroligu.

10. Koliko ste zadovoljni Evrokupom?

– Da, zadovoljni smo, ali još uvek smo daleko od onoga što želimo. Evrokup je kvalitetno takmičenje, u završnici uporedivo sa Evroligom. Kao što se događa u mnogim po rangu “drugim takmičenjima”, mnogo je teže objediniti sve uslove  kao za takmičenje u Evroligi, ali nekoliko godina radimo na podizanju nivoa i primeni u Evrokupu nekih stvari koje su se pokazale kao korisnim u Evroligi. Prošle godine smo odlučili da centralizujemo TV prava, koja sada vodi IMG, i vidimo veoma pozitivnu evoluciju i veće prihode za klubove. U budućnosti, kao što sam rekao, Evrokup će davati pravo direktne kvalifikacije u Evroligu većem broju klubova, ali ne mogu o konkretnim detaljima jer još ni jedna odluka u tom pravcu nije doneta.

11. Final Four je crveno slovo u košarkaškom kalendaru. Kako je Beograd dobio čast da organizuje događaj, i šta očekujete od takmičenja u glavnom gradu Srbije?

– Final Four je, evidentno, događaj na svetskoj panorami. A kada se govori o košarci, neizbežno je pomisliti na region Balkana, i takođe Srbiju. Odatle su bili mnogi veliki igrači u istoriji košarke, i dan-danas je najveća kolevka talenata. Odavno je postojao obostrani interes da se Final Four održi u Beogradu, sada su se stekli uslovi da se to i realizuje. Grad, ukjljučujući i predsednika države, je pokazao apsolutni kompromis sa organizacijom događaja te veličine na najviše nivou i ja sam siguran da će se to i pokazati. Ono što će ovaj Final Four razlikovati od drugih je košarkaška prošlost. Biće dovoljno da se poseti Kalemegdan da bi se shvatilo da je košarka ovde nije običan sport. 

12. Kakva je vaš odnos sa srpskom košarkom, preko klubova ili ličnosti koje ste upoznali, posebno sa gospodinom Borislavom Stankovićem? Da li je bilo lakše dogovoriti se sa njim dok je bio na čelu FIBA?

– Srbija je bila, i jeste, referenca u svetskoj košarci. To duguje neverovatnom broju ličnosti koje je dala svetu košarke, od rukovodilaca i sudija, preko trenera do igrača. Bez sumnje, Boris Stanković je bio jedinsven i neponovljiv rukovodilac. Ja to gledam u funkciji globalnog efekta zbog njegove vizije razvoja našeg sporta, i u tom smislu ne vidim u Evropi nikoga ko bi mogao da se poredi sa njim. On je predviđao budućnost u mnogim aspektima, i svi mu dugujemo veliki deo veličine košarke. Moderna košarka se promenila, ali ne sumnjam da bi se on i danas adaptirao i čak predviđao i podsticao promene. Poštovanje i divljenje koje imam prema njemu nije u koliziji sa činjenicom da smo u nekim situacijama imali različita mišljenje, ili drugačiju viziju. Bilo je i konflikata, ali to je na nivou anegdote ako ocenjujemo takvu veličinu. To što nije više na prvoj liniji je gubitak i za FIBA i za košarku.

Photo: CorD