Super-kup Italije putuje u Milano. Armani je u finalu bio bolji od Virtusa 75-68 (45-33) posle konstantnog vođstva tokom cele utakmioce. U najkraćem, pobedio je večeras bolji tim a bolji je, pored ostalog, bio i zato što je letos bolje “pazario”. Doveo je Datomea iz Fenerbahčea, Hajnsa iz CSKA, Dilejnija iz Barselone i Pantera iz Zvezde. Virtus je, uglavnom, kupovao italijanske igrače. Utakmica je odigrana pred oko 2.100 gledalaca, vlasti su dozvolile posetu od 20% kapciteta dvorane, ali Virtusu nije pomogao domaći teren

Tim Saše Đorđevića nekoliko puta bio je na ivici preokreta, ali nije uspeo da sasvim promeni tok utakmice. Ekipa Etorea Mesine dobila je prvu četvrtinu 21-16, a drugu 24-17, što je na poluvremenu bilo lepih 12 poena viška (45-33). U tom periodu igre najbolji igrač Armanija bio je Malkolm Dilejni (11 poena), Datome ga je pratio sa 8 a Vlada Micov je košgeterski bio skroman sa samo 2 poena, zato što je već u 3. minutu povredio lakat i nije se vraćao u igru. U timu Virtusa u prvih 20 minuta neprepoznatljiv je bio Miloš Teodosić. Dao je samo jedan poen šutirajući 0/1 dvojke, 0/4 trojke a jedini poen dao je sa linije penala. Ceo tim Virtusa katastrofalno je šutirao za 3 poena (1/10) i to je bio osnovni razlog rezultatskog  zaostatka.

Na početku drugog poluvremena činilo se da je Virtus bio na putu da uhvati priključak, smanjio je na 51-46 pa na 53-51. Teodosića i dalje nije služio šut, ali je sa 7 asistencija doprineo da njegov tim postigne 14 poena..

Odluka je pala u poslednjoj četvrtini, Armani je poveo 58-51, Virtus je još jednom pokušao da se vrati (58-55). Pri rezultatu 64-60 za Armani, Teodosić je promašio trojku za -1, ubrzo je promašio još jedan pokušaj za 3 poena a potom dobio tehničku grešku zbog protesta, što je Serhio Rodrigez iskoristio da svoj tim uvede u mirne vode.

Iako cinici kažu da je “statistika tačan zbir pogrešnih činjenica”, pogled na “stat” otkriva razloge pobede Armanija, odnosno poraza Virtusa. Tim iz Bolonje imao je znatno bolji šut za 2 poena (66% prema 47% Armanija) ali i izrazito slabiji za 3 poena (4/24 ili 17% prema 36% Armanija). S obzirom da su skokovi bili izjednačeni, oba tima uhvatila su po 38 lopti, odlučili su drugi degtalji. Na primer, osvojene lopte. Odnos je bio 13-4 za Armani. Kad se dodaju i izgubljene lopte (10-16) eto zašto trofej putuje u Milano.

Luiđi Datome je sa 17 poena i 4 skoka na kraju bio najkorisniji igrač svog tima mada ne i MVP. Kevin Panter ga je pratuo sa 14 a Dilejni je ostao na 11 iz prvog poluvremena. U ekipi Saše Đorđevića najviše poena, 13, dao je Amar Alibegović, sin Teomana Alibegovića. Gembl i Abas su dodali po 12 a naš tandem plejmejkera je ukupno dao 9 poena, Teodosić 6 a Stefan Marković 3. Teo je trojke šutirao 1/9, Marković 1/3 tako da na njih dvojicu otpada polovina od ona 24 pokušaja. A kad njima ne ide Virtus nema mnogo alternativa.

Najbolji igrač finalnog turnira bio je Malkolm Dilejni. Turnir je bio posvećen 50-godišnjici italijanske lige, prve prave profi lige u Evropi koju su kasnije mnogi kopirali.

Photo: Twitter