U petak 30. oktobra  u Velikoj sali čačanskog Doma kulture svečanom akademijom i promocijom monografije, istina sa zakašnjenjem od godinu dana, obeleženo je sedam decenija postojanja КК Železničar. U lepo osmišljenom programu učestvovali su gradonačelnik Čačka Milun Todorović, predsednik Skupštine kluba dr Ljubiša Dmitrović, autor monografije Svetislav LJ. Marković, poznati interpretatori izvornih narodnih pesama braća Teofilovići i КUD „Dule Milosavljević“. Prikazan je i dokumentarni film o “Želu” Čačanina Miše Radivojevića, snimljen 1999. Bila je to i prilika da se simbolično nagrade najistaknutiji (najverniji) igrači i sportski radnici.

U monografiji “Кošarkaški klub Železničar 1949–1999–2019”  na 423 stranice prikazan je sedamdesetogodišnji rad ovog kluba. Prezentirano je niz zanimljivosti, kao što su podaci da je u klubu igralo deset seniorskih reprezentativaca Jugoslavije (Srbije), nešto manje “Želovaca” je nastupalo za juniorske i kadetske selekcije, u prvom timu Železničara igralo je devet pari braće i po deset očeva i sinova. Posebno je istaknuto da je 14 igrača više od deset sezona nosilo dres kluba u seniorskoj konkurenciji (rekorder je Dragan Stanojević sa 13 prvenstava). Кlub je posebno ponosan što su u njemu ponikli Dragan Кićanović, Radisav Ćurčić, Dragan Đukić, Branko Jorović, Vladimir Androić i drugi asovi.

Monografija je integralna verzija knjige objavljene 1999. godine povodom 50. godišnjice kluba, koju su napisali Gvozden Otašević i Milovan Vulović, i istraživanja koja je javnosti predočio Svetislav LJ. Marković. Knjga je bogato je ilustrovana i puna vrednih podataka. Recenzenti su Vladimir Stanković, sportski novinar i pisac, i Milan Petronijević Peca i Miloš Bohinjac Bokelja, legende kluba sa železničke stanice.

Vladimir Stanković, ko-urednik ovog sajta, nije mogao da prisustvuje svečansti, ali su čitani izvodi iz njegove recenziije:

“Kada bi u nekom imaginarnom kvizu bilo postavljeno pitanje koji je, uslovno rečeno, mali grad dao tri svetska prvaka u košarci nisam siguran koliko bi ljudi reklo: Čačak. Ta trojica su Dragan Kićanović (1978), Radisav Ćurčić i Željko Obradović (1990). Od te trojica, dvojica su ponikla u Železničaru, klubu koji već sedam decenija uspravno živi, pomalo u senci poznatijeg Borca, ali sa rezultatima i, pre svega, stručno-pedagoškim radom koji su za ponos.

… Istorija kaže da je oko 120 košarkaša nosilo dresove oba čačanska kluba. Ja bih dodao još jednog, i to bez dresa. Reč je o Svetislavu Markoviću, autoru ove knjige, koji  košarkašku slavu Čačka čuva u nekoliko dragocenih knjiga. Objavio je sjajnu životnu priču najboljeg strelca (za mnoge i košarkaša) u istoriji grada Radmila Mišovića, ovekovečio je igračku, trenersku, profesorsku i novinarsku karijeru Aleksandra Stefanovića-Ace Puša, napisao knjigu o Borcu, a evo odužio se i “Želi”, kako Čačani zovu Železničar.

Profesroski pedatno, sa gomilom brojeva o utakmicama i poenima, profesor Marković tečno priča istoriju kluba koji je povodom 50 godina dobio knjigu 1999. Sada je proširena, aktuelizovana, sa neprocenjivom građom za istoriju grada košarke.

… Jednom sam rekao ili napisao da mnogi gradovi imaju svoje košarkaške junake i legende, ali niko poput Čačka nema autora kakav je Svetislav Marković da istoriju, na veoma lep način, zabeleži i sačuva od zaborava…”.

Košarkaška istorija Čačka dobila je još jedan dragoceni dokument koji će imati vidno mesto  u budućem Muzeju košarke ako se, kao što se priča i očekuje, otvori u ovom gradu košarke.

Photo: Privatna arhiva