Fudbalski stadion “Kartuha” u Sevilji biće 20. oktobra mesto na kome će 19 novih članova španske košarkaške “Kuće slavnih” biti primljeno u muzej sećanja. “Kuća slavnih” je američki izum, ali ako se igra zvana košarka proširila na čitav svet nije nikakva sramota kopirati i ideje koje su proizišle iz basketa. Jedna od najlepših je “Kuća slavnih” u koju svake godine uzlaze novi članovi iz SAD i sveta. Bira ih autoritativna komisija čijim odlukama retko kad ima zamerki.

U špansku “Kuću slavnih” za koji dan ulaze nekadašnji igrači Kliford Luik, Nino Buskato, Blanka Ares, Elisa Agilar i Hose Manuel Kalderon. Od internacionalaca tu je Brazilac Oskar Šmit. Tu su i treneri Aito Garsia Reneses i Lolo Sains, posmrtno priznanje u kategoriji “In memoriam“ dobiće Rajmundo Saporta (dugogodišnji prvi čovek basket sekcije Reala), bivši predsednik Federacije Ernesto Segura de Luna, bivši selektor Havier Imbroda.

Nije zaboravljena ni selekcija sa Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1984. Pako Monhas je ulazak među besmrtnike zaslužio kao sudija, nije zaboravljen ni doktor Horhe Giljen, a pažnju mi je privukao podatak da je priznanje dobio i TV komentator Pedro Barte. Tako to rade ozbiljne federacije, ne sećaju se novinara samo kada treba puniti dvorane pred neki događaj.

Madridski sportski dnevnik “As” objavio je intervju sa Klifordom Luiikom koji je sa Realom osvojio 14 liga, deset kupova, šest titula prvaka Evrope i evropsko srebro sa reprezentacijom. Za 16 godina sakupio je 33 titule. Prenosim deo intervjua.

– Iskreno, kad sam došao u Španiju nisam mogao zamisliti da ću ostati zauvek, i da ću ući u špansku “Kuću slavnih”. Imao sam samo 21 godinu, bio sam u kampu Njujork Niksa kada me je protiv Bostona video Pedro Ferandiz, trener Reala koji mi je ponudio da dođem u “najveći klub na svetu”. Prihvatio sam sa idejom da se na kraju sezone vratim u NBA.

Luikova specijalnost bio je šut poznat kao “horog”. On kaže da je kopirao Džordža Mikana koji je izmislio šut protiv koga gotovo da nema odbrane:

– Mnogo sam trenirao i usavršio šut.

Iz španske karijere izdvaja jedan – poraz!

– Igrali smo finale Kupa šampiona protiv CSKA. Dobili smo u Madridu sa 17 razlike i bili uvereni da je to dovoljno. Dobili su nas u Moskvi sa istom razlikom, pa smo sutradan igrali treći meč i izgubili. Oni su imali dobar tim, ali to je slaba uteha za naše razočarenje.

Beskrajni meč u Beogradu

Nije propustio priliku da se seti i gostovanja u Beogradu u polufinalu Kupa šampiona 1964/65. Protivnik je bio OKK Beograd. U Madridu je bilo 84-61 za Real.

– Bili smo sigurni da prolazimo, ali u revanšu  svaki minut trajao je – tri. Manipulisali su satom. Počeli smo pola sata pre jedne fudbalske utakmice u Madridu, a završili 30 minuta posle kraja u Madridu.

Na pitanje da li je bilo “uobičajeno da se događaju takve stvari” rekao je:

– Bilo je terena za koje smo unapred znali da će biti teško. Ne kažem da je uvek bila neka prevara, ali znali smo da se u Beogradu, Solunu ili Turskoj mogu dogoditi čudne  stvari.

Pripisuje mu se izjava da je u špansku košarku došao kad je bila u “kratkim pantalonama” a ostavio je kao “firmiranu marku”.

– To je preterivanje… Istina je da sam doneo drugačiju košarku u odnosu na onu koju su igrali evropski centri. Ja sam na Floridi posle skoka u odbrani sa loptom išao do centra što je u Španiji praktično bilo zabranjeno. Treneru Pedru Ferandizu trebalo je mnogo vremena da to prihvati.

Kaže da je 1968. imao ponudu da se vrati u NBA:

– Zvala me Indiana, ali nisam prihvatio. Već sam imao špansko državljanstvo i osećao sam se veoma dobro u Madridu. Odbio sam a da nisam ni čuo koliko su mi novca nudili.

Dres Španije obukao je 150 puta.-Bila je dobra odluka da uzmem špansko državljanstvo, imali smo dobar tim, osvajali medalje.

Otkriva neostvarenu želju:

– Ja sam trenirao Sabonisa, ali više bih voleo da sam mogao da igram sa njim. Verujem da je on najbolji evropski igrač svih vremena. Imamo i Novickog koji je trijumfovaou NBA, ali najčistiji talenat bio je mladi Arvidas Sabonis.

Photo: Twitter