Na nedavnoj proslavi 70 godina Košarkaškog saveza Srbije jedan od počasnih gostiju bio je slavni američki trener Dan Piterson. Svojim govorom naterao je ceo auditorijum u Narodnom pozorištu da se slatko nasmeje. Počeo ga je ovako: “Bio sam nekad visok čovek, ali posle mnogih utakmica protiv vaših timova smanjio sam se, i pogledajte na šta sad ličim”.

Dan ima 165 centimetara, a 9. januara napunio je 83 godine.

Istorija evropske košarke zapamtila je mnoge Amerikance, pre svega igrače. Ali, ako treba izdvojiti jedno ime, čoveka koji je imao najveći uticaj na evropsku košarku, onda je to bez sumnje Dan Piterson. Ne samo zbog brojnih titula koje je osvojio kao trener, već i zato jer više od četiri decenije živi u Evropi, a njegov doprinos kao novinara ili TV komentatora je nemerljiv. Kao trener bio je lucidan i pametan, kao komentator – istinska zvezda. Zaslužio je nadimak koji ima – “Glas košarke”. Njegov specifičan glas, njegov italijanski sa jakim američkim akcentom, ali pre svega njegovo poznavanje ove igre učinili su ga slavnim. Toliko da su ga poštovale i košarkake sudije. Kad Dan nešto kaže – nema dalje diskusije!

Rođen je u Ivanstounu, u američkoj državi Ilinois. Još u srednjoj školi maštao je da postane košarkaški trener, onakav kakav je bio Džek Barmaster koji ga je učio košarci u lokalnom klubu Ridžveju. Pitersonu je “na ruku” išla činjenica da je nizak, pa umesto da gradi najpre igračku karijeru, on je odmah počeo da gradi trenersku. Sa 26 godina postao je pomoćni trener tima na koledžu Mekendri, i već u prvoj sezoni ekipa je imala skor 16-3.

Od 1963. do 1965. bio je trener na poznatom basket Univerzitetu Mičigen, pomoćnik glavnom kouču Foresti Fordiju Andersonu. Potom preuzima tim brucoša vojne akademije, i sa 30 godina postaje prvi trener Univerziteta Delaver. U narednih pet godina predvodio je taj tim sa skorom 69-49. Međutim, težio je nečem većem, i to je prepoznao 1971. kad je postao selektor reprezentacije Čilea. Sa tamošnjom nacionalnom selekcijom 1973. dospeo je do polufinala Prvenstva Južne Amerike, ali važnije od toga je da ga je tamo zapazio Đanluiđi Poreli, jedan od najvažnijih ljudi za razvoj košarke u Italiji sedamdesetih godina. Poreli je nekako u to vreme postao generalni menadžer Virtusa iz Bolonje, i odmah je ponudio posao Pitersonu kao glavnom treneru. Ovaj je, sledeći neko svoje šesto čulo, prihvatio ponudu, i do danas ostao na Apeninskom poluostrvu.

Dan Piterson je u Italiji trenirao Virtus (1973-1979) i milansku Olimpiju – danas Armani Džins – od 1979. do 1988, i još jednom, 2011. Osvojio je titulu u Evroligi 1987. sa Olimpijom, i iste godine proglašen je najboljim trenerom u Evropi. Sa tim timom osvojio je i Kup Koraća 1985, a u italijanskom šampionatu trijumfovao je pet puta. Svemu tome treba dodati tri italijanska kupa, kao i dve titule trenera godine u toj zemlji…

U Milanu je Piterson imao pravi drim tim: Majk Dantoni, Dino Menegin, Roberto Premijer, Vitori Feračini, Vitori Galinari, Džon Đaneli… Kasnije su se priključivale zvezde poput Džoa Berija Kerola i Boba Makadua. Uspeha, pre svega internacionalnih, bilo bi i više da mu se na putu nisu isprečili sjajni jugoslovenski timovi poput Cibone i Bosne. Oni su bili razlog što se “smanjio”, o čemu je ove zime govorio u Beogradu.

Meni lično Dan Piterson je izuzetno važna osoba jer sam prvi put u životu gledao uživo prenos jedne utakmice NBA lige i tom prilikom čuo njegov glas. Bilo je to davne 1982. prilikom mog boravka u Istri, gde se hvatao signal italijanske TV stanice Kanale Činkve, gde je Piterson bio komentator. U to vreme – a to je danas zaista teško zamisliti – u Jugoslaviji se o NBA ligi znalo samo da postoji, i ništa više. Gledajući utakmice na italijanskim kanalima, uz glas Dana Pitersona, odlučio sam da počnem da pišem o toj nepoznatoj NBA ligi za tadašnji sportski magazin Tempo. Nastavio sam to da činim redovno narednih desetak godina, kao što je Piterson nastavio da komentariše svojim specifičnim načinom koji je, osim mene, siguran sam milione drugih “navukao” na NBA. Nikad neću zaboraviti njegovu onomatopeju prolaska lopte kroz mrežicu – “ćuf”. Kao da ga i dan danas čujem kako to izgovara.

Napisao je 25 knjiga, sve o – košarci. Poslednja se zove – “Kad sam bio visok dva metra”. Za njegovo najznačajnije delo smatra se knjiga iz 1979. pod nazivom “Esencija košarke”. Italijanski treneri kunu se u nju kao u košarkašku Bibliju.

Zbog svega ovog, i mnogo toga još što nije stalo u ovaj tekst, silno sam se obradovao kad sam čuo da je Dan Piterson dao intervju za Koš magazin u kome ćete, siguran sam, uživati.

Photo: MN press, Euroleague