Nije dao nijedan koš, nije vodio igru sa klupe, ali ogromne zasluge za osmu titulu CSKA ima i Andrej Vatutin, predsednik moskovskog kluba. Dok sam mu posle trijumfa protiv Efesa čestitao, ponosno mi je rekao:

– Samo sam ja verovao u Itudisa, prvo kad sam ga doveo i posebno kad su mnogi oko mene hteli da ga menjaju jer 2017. i 2018. nismo bili prvaci Evrope… Pokazalo se da sam bio u pravu, uzvratio je poverenje na najbolji mogući način. Zato je ovo i moja titula – rekao mi je ponosni Vatutin.

Trener CSKA primao je čestitke, slikao se sa svima redom, ali svakako će mu najdraža biti slika sa suprugom Marijom i ćerkama.

– Zaslužili smo… Kontrolisali smo utakmicu od početka do kraja. Srećan sam, i zbog sebe ali i zbog igrača koji sus svi veliki takmičari, veliki radnici. Sezona je bila duga, naporna, ali kada se sve završi titulom zaboravljaju se sve teškoće. Ovde smo pobedili dva velika tima, Real i Efes. Moram da odam priznanje, osim igračima, mom predsedniku, svima u klubu, sponzorima, navijačima koji sj putovali čak do Vitorije jer su verovali u nas. Moramo biti ponosni zbog navijača širom Rusije jer smo dostojno reprezentovali klub, grad i državu – rekao je Itudis.

Dimitris Itudis je 13 godina u Panatinaikosu bio pomoćnik Željku Obradoviću. Iz saradnje se rodilo prijateljstvo, pa kumstvo, neraskidiva veza dvojice ljudi koje je ujedinila košarka. Itudis je, neopravdano, u našoj javnosti ponekad bio predstavljan kao ”Obradovićev pomoćnik”. On jeste bio i to, ali Željko ga je pozvao ne da bi mu prevodio, nego da bi mu pomogao jer je Itudis više nego kvalifikovan stručnjak. Pre tri godine, 20. maja 2016, na ovom sajtu, posle finala (protiv kuma) u Berlinu, objavio sam itervju sa Itudisom. Preporučujem da ga sada pročitate, saznaćete mnogo toga o skromnom treneru koji je ušao u istoriju CSKA. Link je ovde:

F4 je protekao u najboljem redu, bez incidenata, bez polemika. Nema repova, svi su složni da je pobedio najbolji tim. Saglasna je i španska štampa. “Marka” u naslovu kaže da “CSKA caruje, Serhio se smeje”. Rodrihgez je prvi Španac koji je sa inostranim klubom postao prvak Evrope. Uzgred, popularni “Ćaćo” je diskretno nagovestio da možda neće ostati u Moskvi, a ako je neki trag rečenica ”da svi znaju moja osećanja prema Realu” nije isključeno da ga naredne sezone opet vidimo u dresu madridskog kluba. Alberto Ereros mi je potvrdio da traže pleja. Pokušali su sa Micićem, ali ih je odbio. Kad sam kod Reala, Felipe Rejes je malo “prozvao” trenera Pabla Lasa zbog malo minuta koje je dobio. Rekao je da “zaslužuje razgovor sa trenerom”, ali se kasnije izvinio. Isti naslov “Kraljuje CSKA” odabrao je i “Mudo deportivo”. Zanimljiv je (naslov) osvanuo je u “La Vangardiji”: “Golijat je ponovo pobedio”.

Narednog maja bićemo u nekom drugom gradu, drugoj državi, ali neki od protagonista biće iste. Kvalitet (obično) traje, a ko ne veruje neka pogleda listu šampiona.

Tačno 20 prvaka

Od 1958. kada je pod imenom Kup šampiona startovalo najstarije i najkvalitetnije evropsko klupsko takmičenje tačno 20 klubova osvajalo je titulu prvaka:

10 – Real Madrid

8 – CSKA

6 – Panatinaikos, Makabi

5 – Vareze

3 – Olimpija Milano, ASK Riga, Jugoplastika, Olimpijakos

2 – Virtus Bolonja, Kantu, Cibona, Barselona

1 – Dinamo Tbilisi, Bosna, Žalgiris, Partizan, Limož, Huventud, Fenerbahče.

Photo: Euroleague