Lako je biti pametan posle sjajne igre i isto tako veličanstvene pobede protiv Reala. Trebalo je biti pametan pre dva dana, kad je Crvena zvezda izgubila od Olimpijakosa. Posle tog meča Dejan Radonjić je rekao da se ne može pobediti kad se trojke šutiraju 2 od 17. I bio je potpuno u pravu. Protiv “kraljevskog kluba” Zvezdini igrači su ispaljivali bombe 10 od 25 i to je bi ključ ovog velikog uspeha.

Nije samo šut doneo ovu pobedu, tim je igrao zrelo, možda najzrelije ove sezone. Pored poslovično gladijatorske odbrane, u napadu se sve radilo strpljivo, gradile su se pozicije, čekali su se poslednji sekundi. Zvezda je osetila kad je trenutak da prelomi utakmicu, a on je došao sredinom treće četvrtine kad se povredio Luka Dončić. Real ima slabu tačku na poziciji plejmejkera, nije to ništa novo, od odlaska Ćaća Rodrigeza nemaju na pleju igrača takvog kalibra. No, to je već problem Madriđana, Zvezda je u tim minutima pritisla, odlepila se na petnaestak poena prednosti, i do kraja rutinski sačuvala pobedu.

Ono o čemu sam ja razmišljao tokom utakmice bilo je da prebrojim igrače po nacionalnoj pripadnosti. Inače se grozim i tog izraza, i svega što on podrazumeva, ali mi je palo na pamet da prebrojim Špance u dresu Reala, i strance u crveno-belom. Rezultat je 3-3. U Zvezdi igraju tri stranca: pored dokazanog Amerikanca Voltersa, tu su Dženkins, koji ima i srpski pasoš, i Milko Bjelica koji je igrao za crnogorsku reprezentaciju. Devet igrača su domaći, dok su u Realu samo tri domaća: Ljulj, Rejes i Suarez, koji nije ni ulazio u igru. To saznanje je učinilo da ovu pobedu gledam drugim očima, a u toj izmenjenoj dioptriji trijumf Beograđana dobija još više na značaju. To je trijumf kluba sa malo para i mnogo domaćih igrača protiv ekipe koja može na tržištu da kupi koga hoće, ali joj večeras ni to nije bilo dovoljno.

S tim u vezi bilo je i pitanje postavljeno Dejanu Radonjiću posle završetka meča. Po ko zna koji put isto: kad će Zvezdi stići pojačanje? Kouč crveno-belih je po ko zna koji put ponovio da se nada da će se na tržištu naći neko ko odgovara ovom timu, i ko može doneti novi kvalitet, ali da neće dovoditi nikog tek reda radi. Ja sam to razumeo ovako: imamo tim koji može da pobedi Real, Barselonu ili Panatinaikos, što bi tu nešto menjali ili kvarili, a ako nam i bude trebao neki novi igrač – dovešćemo ga pred kraj ABA lige da se osiguramo da tu odbranimo titulu kako bi dogodine opet igrali Evroligu. A tako je i najjeftinije, platiš igrača dva meseca. Ponavljam – ako sam ja dobro razumeo kontekst reči Zvezdinog trenera. Mislim da je to ispravno rezonovanje. Ovaj tim je dovoljno mlad da se može brže oporavljati od iskusnijih protivnika u Evroligi, a to je kvalitet na koji je još pre nekoliko nedelja ukazao Svetislav Pešić u razgovoru nedeljom od 11 do 12 na Sport FM radiju, u okviru emisije “Koš magazin”. A i sa tim pojačanjima je uvek kocka: evo Nejt Volters, na primer. Bilo je dana kad sam bio spreman da tvrdim da je on doneo novi kvalitet Zvezdi, ali u meču protiv Reala – ćorak. Nepuna četiri minuta u igri, pet poena, doprinos pobedi mizeran. Mozda ovaj Amerikanac ima i neki drugi problem za koji se u ovom trenutku ne zna, ali ostaje utisak da su veliki Real, sa čak devet stranaca, bacili na pleća domaći igrači, njih sedam (Dobrić i Rakićević nisu ulazili u igru), uz dva, uslovno rečeno, stranca. To je svakako dobro za srpsku košarku, uliva nadu posle nedelje u kojoj je naša juniorska reprezentacija potpuno podbacila na Evropskom prvenstvu, a ni kadeti nisu letos napravili nikakav rezultat.

Photo: Euroleague