Svojim jedinim pogotkom na finalnoj utakmici Serhio Ljulj je tri sekunde pre kraja doneo pobedu Realu protiv Olimpijakosa 79-78. Desetak minuta kasnije igrači novog evropskog šampiona uživali su pod kišom zlatnih konfeta, a Valter Tavares je pozirao sa peharom namenjenim MVP finala Evrolige. Zasluženo ili ne? Mnogi će imati svoje izdvojeno mišljenje, pre svega zasnovano na onoj četvrtfinalnoj seriji Reala i Partizana, ali ostaje za istoriju da je novi prvi čovek Evrolige Dejan Bodiroga prvi put predao pehar pobedniku, i to posle prave drame koja je trajala svih 40 minuta.

Ovaj trijumf izneli su Realovi veterani, pre svih Serhio Rodrigez, ali i trener Ćus Mateo u koga pre samo nekoliko nedelja niko nije verovao, a sada se vraća u Madrid sa statusom poluboga.

Mateo je smislio da njegovi puleni moraju igrati zonsku odbranu, onu koja je pre nekoliko decenija donosila uspehe Bugarima, pa je kod nas prozvana “bugarka”. Jedan Bugarin u finalu pokušao je da razbije tu zonu. Saša Vezenkov, zvezda Olimpijakosa, uložio je maksimalni trud u to. Igrao je samo 14 sekundi manje od 40 minuta, postigao 29 poena i uhvatio devet lopti, imao na kraju indeks 34 ali sve to nije bilo dovoljno da se osvoji šampionska titula u Evroligi.

Real je imao svoje tajne adute u obliku Rodrigeza, koji se velikim delom ugradio i u onoj epskoj seriji sa Partizanom. Zatim već zaboravljenog Fabijena Kozera, koji je za 17 minuta postigao 11 poena, i to onda kad je bilo najvažnije. Naravno, ne sme se zaboraviti Edi Tavarez, njegovih 13 poena i deset skokova bili su presudni, mada je nemerljiv njegov učinak u odbrani gde je terao igrače Olimpijakosa na šuteve sa sedam-osam metara.

Nije Olimpijakos poznat kao neka izrazito šuterska ekipa, ali u finalu su prosto bili primorani da ispale 36 trojki, od kojih su pogodili 12. Prednjačio je Ajzeja Kenan, koji je u samom startu ubacio tri trojke za Olimpijakosovo dvocifreno vođstvo 22-12 posle samo osam minuta utakmice. Real se brzo sabrao zahvaljujući ulasku Rodrigeza koji je povezao sve konce, i serijom 19-5 izjednačio na 29-29. Od tog trenutka počela je igra koš za koš, i to je ono što je dalo posebnu čar ovoj finalnoj utakmici.

Zahvaljujući Saši Vezenkovu uspevao je Olimpijakos da se odvoji na 4-5 poena razlike, ali se Real vraćao. Kad je na tri minuta pre kraja grčki tim poveo 76-70 činilo se da je novi šampion Evrolige poznat. Nije bilo tako. Olimpijakos je do kraja postigao samo četiri poena, a Real 12 i zasluženo pobedio.

U ovom trenutku nije zahvalno govoriti određeno, ali čini se da je ovaj sastav Real Madrida jedan od najstarijih po proseku godina od svih dosadašnjih pobednika Evrolige. Izvesno je da mnoge od ovih igrača nećemo gledati sledeće sezone, ali izvesno je i da će posle osvajanja ovog trofeja uprava Madriđana dobro razmisliti da li da menja trenera Ćusa Matea. Bez njega izvesno je da ove titule ne bi bilo.

Photo: Euroleague