Ne samo da je pobedila toliko hvaljenu rusku Lokomotivu, nego je Crvena zvezda demonstrirala klasu kao retko kad. Od prvog podbacivanja lopte, pa do poslednjeg zvuka sirene. Zvezda se predstavila kao bolji, raznovrsniji, agresivniji, precizniji i u svemu zreliji tim. Ja bih dodao: Crvena zvezda je i mnogo skuplji tim od Lokomotive!

Sad će mnogi da se iznenade, jer budžeti klubova govore upravo suprotno. Međutim, prava istina, tačnije prava vrednost je malo prikrivena. Ako na jedan tas stavimo Klavera, Dilejnija, Drejpera, Rendolfa, Brokhofa i Singltona, a na drugi Cirbesa, Milera, Kinsija, Jovića, Štimca, Simonovića – šta mislite, ko će prevagnuti? Ubeđen sam da je crveno-beli sastav u ovom trenutku skuplji od onog kojim raspolaže tim ruskih železnica. S tim što je Crvena zvezda imala sreću pa je svojevremeno za male pare dovela Cirbesa, Jovića, Dangubića, Milera, Mitrovića, a iz svog pogona je dobila Gudurića, Rebića, Lazića i Tejića. Danas je Maik Cirbes verovatno najdominantniji, i samim tim najskuplji centar u Evropi. Teško da će neki tim sa kontinenta ovog leta imati dovoljno para da ga dovede, pre će se destiti da ode u NBA. Zatim, Kvinsi Miler je najbolji debitant u Evroligi ove sezone, njegova cena je sada bar deset puta veća od one kad je dolazio u Zvezdu. Reprezentativce Srbije Jovića, Simonovića, Mitrovića, Dangubića i Štimca da ne pominjem. Samim tim što su na spisku Saše Đorđevića njima je skočila cena, a igrama u Zvezdi su dodali bar još 50 odsto vrednosti. Ne treba nikako zaboraviti ni Gudurića, autentičnu evropsku zvezdu u usponu, čija cena skače bukvalno iz sata u sat. A ja bih na sve to dodao još i trenera Dejana Radonjića, koji je od sebe napravio skupo ime mada je došao za relativno male pare.

I sad, kad vidim kako to sve savršeno funkcioniše i kako pred crveno-belima padaju evropski velikani, ne mogu da pobegnem od dva pitanja koja postavljam samom sebi. Prvo: kako je došlo do toga da u letnjem prelaznom roku Crvena zvezda dovede tri potpuno pogrešna igrača (Skorcanitis, Mekel i Tompson), za koje bi čak i svaki pažljiviji pratilac košarkaških zbivanja mogao reći da nemaju kvalitet za borbu za vrh u Evroligi i ABA ligi (što se i pokazalo). I drugo, kako je došlo do toga da tokom jeseni Zvezda savršeno pogodi dovodeći (na brzinu, u cajtnotu) Kvinsija Milera, Vladimira Štimca, Vasu Micića i Tarensa Kinsija? Verovatno ću dobiti odgovor da je dovođenje novih igrača uvek lutrija, jednom se pogodi, drugi put promaši… Dobro, mogu ja to progutati, ali mi i dalje mnogo toga nije jasno. Možda i previše želim da znam…

Nego, da se vratimo Lokomotivi. Posle utakmice trener pobednika Dejan Radonjić upitan je da prokomentariše izglede svoje ekipe za plasman među osam najboljih timova u Evroligi. “Rano je za to, odigrano je svega pet kola”, bio je njegov odgovor. Diplomatski, ali čini mi se da je Zvezda protiv Lokomotive igrala sa neuporedivo više elana nego tri dana ranije protiv Partizana, i da su igrači nekako mnogo motivisaniji kad igraju Evroligu nego ABA. Sve mi se čini da je ekipa spremna da napravi korak dalje u Evroligi, jer su svesni da poseduju kvalitet. Možda to nije strategija u klubu, možda zaista niko ne razmišlja još uvek toliko daleko, ali mi se čini da postoji neka takva atmosfera, i to je sjajno. Čak i publika oseća taj motiv, diše zajedno sa igračima i nosi ih, pa bih ja to nazvao nekim tajnim planom Zvezdinih igrača i njihovih vernih fanova. Dobro je što se javno ne govori o tome, ne treba se istrčavati jer to ume da bude mač koji će vas poseći, ali nešto se tu kuva. I to nešto mnogo dobro, pa jedva čekam da vidim kako će ispasti na kraju.

Photo: Euroleague