Baš ovih dana neko bi u Mađarskoj mogao da se seti najvećeg uspeha košarkaškog sporta u zemlji: 19.juna 1955. Mađarska je postala prvak Evrope! Posle tri pobede u grupi (protiv Finske, Italije i Turske) u finalnoj grupi za plasman od 1. do 8. mesta Mađarska je prvo izgubila od Čehoslovačke, ali je onda redom pobeđivala Poljsku, ponovo Italiju, Bugarsku, Jugoslaviju, moćni SSSR sa 82-68 i na kraju Rumuniju. Poredak je bio Mađarska 6-1, Čehoslovačka i SSSR 5-2, ali su Čehoslovaci bili drugi zahvaljujući pobedi u direktnom duelu:

Pod vodjstvom selektora Janoša Padera istorijski uspeh ostvatrili su Laslo Banheđi, Laslo Hodi, Tibor Cinkan, Janoš Benče, Janoš Greminger, Tibor Ziroš (prvi strelac ekipe sa 152 poena, prosek 16,9 po meču) Tibor Čelko ,Janoš Hodi, Pal Bogar, Janoš Simon, Peter Pap, Tibor Mezofi, Janoš Daloš i Laslo Tot. Igralo se na NEP stadionu, na otvorenom a poseta je bila odlična.

Sumnjam da je neko od mladih ljubitelja košarke čuo za ove košarkaše koji su pre ravno 60 godina upisali Mađarsku na mapu Evrope. Bila je to prva (i jedina) zlatna medalja za mađarski basket, ali su dve medalje osvojene i pre slavlja u Budimpešti. Na prvom posleratnom šampionatu 1946. u Ženevi, Mađari su bili treći, a 1953. u Moskvi drugi. Bilo je još nekoliko dobrih plasmana, poput 4. mesta 1957, 1959. i 1963, ali sve je to davna prošlost: Mađarska reprezentacija nije učestvovala na evropskom šampionatu od 1969. u Italiji, kada je bila 8. I ovog leta EP će se pratiti na TV ekranima jer je mađarska selekcija u kvalifikacijama, u grupi sa Belorusijom i Slovačkom, dobila samo jednu utakmicu. Kriza traje i nikako da prestane, uprkos povremenom bljesku pojedinmih igrača.

Sve je počelo sa Kornélom Dávidom. Momak iz Nađkanjiže, narastao do 206 centimetara, preko  Honveda i Albakompa stigao je 1999.  u Čikago Bulse. Bila je to senzacija – Mađar u NBA! Godinu dana kasnije prešao je u Klivlend Kavalirse, pa od avgusta 2000. u ekipu Toronto Reptors – da bi od februara 2001. igrao za Detroit Pistons. Na 109 NBA utakmice  ubacivao je u proseku po pet poena. Po povratku u Evropu igrao je u francuskom Strazburu i u litvanskom Žalgirisu iz Kaunasa. Sa španskim Taugresom iz Vitorije je 2004. u Evroligi igrao i finale. Po završetku karijere postao je “lovac” na evorpske talente.

Prvi od Dávidovih mađarskih otkrovenja je 26-godišnji Ádám Hanga. Visok je 201 centimetar, težak 90 kilograma, odrastao je u Sekešfehervaru. U sezoni 2010/11 angažovala ga je španska ekipa, Manresa. Posle dve godine otišao je u Kuću Laboral iz Vitorije, koja ga je na kratko poslala na pozajmicu   italijanskom Avelinu, odakle se brzo vratio. Interesovanje je pokazao San Antonio koji je još 2011 draftovao Hangu (59. pik), pa postoje šanse da on bude drugi Mađar u NBA. Bio je na probi u San Antoniju.

– Sve je  trajalo pet dana i bilo je veoma intenzivno. Pojma nemam šta će odlučiti jer nas je bilo  tridesetak, i svi se nadaju ugovoru. Stvarno ne znam hoću li uspeti, ali je činjenica da nismo mi iz Evrope ništa lošiji od domaćih. A to meni  znači –  rekao  je za mađarsku štampu Hanga.

U nedostatku dobre reprezentacije uteha je u dobrim pojedincima, makar i daleko od Mađarske.