Poznat je i treći učesnik Juniorskog turnira Evrolige tokom F4 u Beogradu: Real Madrid. Juniori španskog velikana osvojili su turnir u Minhenu pobedivši u finalu Bajern 77-57 i tako, posle Huventuda (najbolji u Ospitaletu) i Lijetuvos Ritasa (pobednik u Kaunasu) izvadili vizu za juriš na titulu nezvaničnog juniorskog prvaka Evrope. Četvrti direktni učesnik znaće se posle turnira u Beogradu od 23. do 25. februara, na kome će nekoliko naših timova pokušati da stigne do završnog trnira. Evrliga će pozvati još četiri tima.

Minhen je prvi put bio bio domaćin “Adidas Next generation turnira”. Pre nego što vas obavestim šta se sve dešavalo u Bavarskoj, moram napisati da ni nemačka železnica nije što je nekad bila. Naime, iako lepo isplanirate put desi se da voz kasni u startu 50 minuta, pa eto male utehe za srpske “brze pruge”.

Real je još jednom potvrdio da odlično radi u mlađim kategorijama i dominantno se plasirao na završni turnir koji je na programu u maju u Beogradu. Jeste da su Madriđani izgubili utakmicu od Ulma u grupi, ali su već ranije obezbedili prvo mesto pa je trener Havijer Huarez iskoristio priliku da svim igračima da poneki minut. “Kraljevski klub” je i u mlađim kategorijama legija stranaca sa pet tamnoputih igrača a momci dolaze iz Konga, Senegala, Engleske, Švedske i Slovenije. Sve ih predvodi Mario Nakić, sin Ive Nakića, bivšeg asa Partizana i Cibone, koji je u Minhenu pokazao da ga očekuje velika karijera. Svoje odlične predstave zaključio je maestralnom partijom u finalu sa 23 poena, uz 9 skokova i 5 asistencija. U zvaničnom vodiču Mario se vodi kao igrač iz Hrvatske, ali se on još nije izjasnio za koju će reprezentaciju nastupiti. Pored Hrvata, za njega su interesovanje pokazale košarkaške federacije Srbije i Španije. U Bavarskoj su ga sa tribina bodrili majka Zorica i otac Ivo, dok im se u subotu na kratko pridružio i Saša Đorđević. Pred Nakića, iz pobedničkog sastava pažnju je u finalu privukao dabl-dabl učinak Usmana Garube, 19 poena i 11 skokova. Rođen je u Španiji ali je afričkog porekla. Bajern se za jedan poen provukao u finale, ostavivši iza sebe Olmpijakos i Bamberg. Tim trenera Demonda Grina, kome asistira Piroćanac Oliver Kostić, radi na “balkanski pogon”. Najbolji igrač je Šibenčanin Bruno Vrcić, koji zbog nedostatka pravog plejmejkera mora da igra na toj poziciji, iako je bek-šuter. Sasvim solidno svoje minute koristi Makedonac sa nemačkim pasošem Danijel Zdravevski. Problem su domaći igrači. Luk Van Solten i Kilijan Binapfl (po mom mišljenju nezasluženo u idealnoj petorci), kojih nigde nema kad se utakmica odlučuje.

Biser (naš) Pokuševski

Prvog dana poslednju utakmicu programa između Bamberga i Olimpijakosa gledao sam iz publike. Nikog u dvorani ravnodušnim nije ostavio 2,11 cm visoki all-round igrač Olimpijakosa Aleksej Pokuševski. Gledaoci su pretpostavljali da dolazi iz Rusije ili Ukrajne, a ja sam saznao da je – Srbin. Već sutradan je usledila “pomoć prijatelja” Marina Sedlačeka, koji mi je potvrdio da se radi o vrlo interesantnom igraču, koga je i pored povrede prošle godine vodio na Džordanov kamp. Posle meča protiv Betisa porazgovarao sam sa Aleksejem. On je rođen u Novom Sadu, gde je krenuo da trenira košarku u klubu “Kadet”. Od 2014 je u Grčkoj, i ima samo reči hvale za rad u klubu i trenera  Joanisa Hristadopulosa. Pritisak iz grčke federacije je ogroman da uzme pasoš i nastupi za njih, ali mi je lično rekao da njega zanima samo Srbija, i da je reprezentacija njegova velika želja. Vreme je za akciju i u našem Savezu.

Saznao sam da je Olimpijakos trebalo da nastupi na kvalifikacionom turniru u Beogradu, ali Grci su insistirali da igraju u Minhenu kako se Aleksej ne bi pokazao našoj široj javnosti! U timu iz Pireja odličan utisak je ostavio i Nikolaos Arsenopulos , “Vasilis Spanulis za siromašne”, koji je ujedno i najbolji strelac turnira.

Alba je odigrala sasvim solidno potvrdivši dobar rad sa mladima. Prijatno izenađenje za sve je Darušafaka sa jednim dobrim timom predvođena kapitenom Enginom Kalkanom koji likom i težinom podseća na Džona Brajanta. Bamberg je bolji tim nego što to rezultat u Minhenu pokazuje. Ulm je opravdao pozivnicu za ovaj prestižni događaj, i mogu biti ponosni na svoje igre. Betis iz Sevilje je doživeo sva četri poraza, ali su vrlo tesno izgubili u grupi od Bajerna i Olimpijakosa. Opšti ljubimac publike (koje je bilo u sasvim solidnom broju) u “Audi domu” je bio temperamenti trener iz Sevilje Rafel Gomariz.

Za kraj ću citirati Marina Sedlačeka, koji je rekao da je manifestacija u Minhenu bila sa vrlo kvalitetnim timovima, i mnogo bolja košarka nego u Ospitaletu, gde je takođe bio.

Poredak: 1.Real Madrid, 2. Bajern, 3. Alba, 4. Olimpiakos, 5. Darušafaka, 6. Bamberg, 7. Ulm, 8. Betis

Idealna petorka – Nikolaos Arsenopulos (Olimpijakos), Henri Drel (Bamberg, 40 poena i indeks 45 protiv Bajerna), Mario Nakić (Real Madrid), Kilijan Binapfl (Bajern) i Usman Garuba (Real Madrid).

MVP – Mario Nakić (Real Madrid).

Photo: Privatni album