Rođendani su vreme slavlja. Vreme kada se nešto dobija i kada se, barem nehotice, svode računi. Rođendani su često i vreme od kada se započinju nove životne epohe i kreće u nove izazove.

Milanu Tomiću rođendan je 24. jula. Pre 45 godina rodio se u Beogradu i sada se njemu vraća. Da li je najveći poklon koji može dobiti za svoj ovogodišnji rođendan mesto šefa struke KK Crvena zvezda? Verovatno da. Da li je ovo uobičajan, svakodnevni poklon? Naravno da ne. Malo njih ima prilike da dođe u ovu situaciju. Još manji broj da se duže zadrži i nešto postigne. A samo retki mogu da postanu ljubimci armije navijača crveno-belih i da zadovolje sve rezultatske i estetske uslove koji se postavljaju pred nekoga na ovom mestu.

A kada pominjem poklon, ne mislim da je iko Milanu Tomiću bukvalno poklonio ovo mesto. Ne, čak ne ni predsednik kluba. Čovek je svojim velikim radom, ogromnim iskustvom kao igrač i kao deo najužeg tima jednog od najvećih evropskih klubova Olimpijakosa to i zaslužio. Doduše, osim retkih i kratkih izleta, nije nikada samostalno vodio neku ekipu, ali i o tome ćemo. Dakle, Milan Tomić je novi trener košarkaša Zvezde i mnogi su mu iskreno poželeli dobrodošlicu u svoj rodni grad i u klub za koji je uvek i navijao.

Tomić je igračku karijeru započeo u Radničkom sa Crvenog krsta. Nije se tu dugo zadržao, put ga je odveo na jug, u bratsku Atinu i bratski Olimpijakos (bar iz ugla svog današnjeg kluba). Tadašnjeg trenera Janisa Joanidisa oduševila je Tomićeva inteligencija i želja za pobedom. Zbog tadašnjih košarkaških pravila, koja su nalagala da u timu nastupa samo jedan stranac, a to je tada u redovima atinskih crveno-belih bio legendarni Žarko Paspalj, Tomić je morao da uzme grčko državljanstvo, koje i dan danas poseduje. Nije on bio usamljen primer. U to doba, takva državljanstva su dobili i Stojaković, Tarlać, Nesterović… Dobijanje državljastva pomoglo mu je da brže zaigra u prvom timu i da se, zbog liderskih osobina koje je posedovao, brzo nametne kao vođa. Međutim, ubrzo u slavni klub iz Pireja stiže velika zvezda Dejvid Rivers, i Tomić sve više vremena provodi na klupi.

Ko zna kakva bi i njegova, ali i sudbina celog kluba bila da sredinom 90-ih godina u Olimpijakos nije stigao veliki Dušan Ivković. Tada kreće vrtoglavi uspon atinskih crveno-belih u kome je Tomić imao itekakvu ulogu. Preklapanje Riversa i Tomića na bekovskim pozicijama Duda je rešio tako što je svom zemljaku poverio organizaciju igre, a Amerikancu realizaciju kao beku šuteru. Pod košem je bio sjajni Dragan Tarlać, i mašinerija iz Pireja je ubrzo mlela sve pred sobom. Osvojena je tripla kruna (prvenstvo, Kup i titula prvaka Evrope), prva u istoriji. Tomić je bio ne samo deo tima, već i jako bitan deo, a 2004. postaje prvi trener nakon odlaska Dragana Šakote, a 2008. nakon dolaska Panajotisa Janakisa za prvog trenera, ustalio se kao član stručnog štaba grčkog giganta.Učestvovao je u još dve titule prvaka Evrope, kao desna ruka prvog trenera i povremeno uskakao kao glavni trener.

Dakle, nimalo naivna karijera. Posle nešto slabije prošle sezone Olimpijakosa, umesto trenera Janisa Sferopulosa došao je velki Dejvid Blat, i Milan Tomić rešava da definitivno započne samostalnu trenersku karijeru. „ Sa Milanom smo i ranije odlično saradjivali, kao uostalom i sa celim Olimpijakosom, kao bratskim klubom, ambicije i želje su nam se poklopile i Milan je sada tu“, rekao je predsednik kluba sa Malog Kalemagdana Nebojša Čovič na promociji novog trenera.

O ostalim detaljima nije se moglo mnogo čuti. Klub je odlučio da ide logičkim putem, da prvo dovede trenera, a onda u saradnji s njim i igrače. I to je u redu. Bili su novinari malo razočarani što se na promociji trenera nije moglo više saznati o pojačanjima, stručnom štabu, planovima, ali donekle je i to razumljivo. Tomić je tek došao, čeka ga mnogo kako trenerskog, tako i administrativnog, ličnog posla i prosto treba čoveku dati da udahne.

Čeka ga selidba za Beograd, u kome nije živeo 26 godina, sredjivanje uslova sebi i porodici za život, a uporedo se radi na stvaranju novog tima. Jer, drugi ne gube vreme. Budućnost, kao prvak ABA lige se pojačava uz pomoć države i sponzora, Cedevita ima ozbiljne ambicije dolaskom trenera iz najjače španske lige, Olimpija maše nekim silnim parama za pojačanja, a ni Partizan ne sedi skrštenih ruku.

„Volim kada je teško. Bolje je teško nego lako, tako je zanimljivije“ – odgovara novi strateg Zvezde na pitanje o protivnicima naredne sezone.

Da li se plaši?

„ Da se plašim, ostao bih kod kuće“ – odgovara Tomić, pokazujući onu hrabrost i drčnost koja ga je krasila i kao igrača.

A koliko može? Teško je sada reći. S jedne strane, deluje kao čovek bogatog iskustva, zbog svega što smo ranije nabrojali. S druge, kao samostalnog trenera ga praktično ne poznajemo pa ne možemo ni da sudimo ili predviđamo. Ako je za utehu svima kojima je crveno-bela boja na srcu, slično je bilo i sa njegovim kolegom na klupi „zelenih“, drugim atinskim i evropskim gigantom, Panatinaikosom. Tamo je postojao sličan slučaj. Dimitris Itudis je učio od najboljeg. Jednog ali najboljeg. Od Željka Obradovića. Posle decenije učenja, nekoliko titula najboljeg u Evropi i svog stečenog iskustva, Itudis je otišao kao samostalni trener u CSKA i napravio čudo. Danas je jedan od najboljih i najtraženijih trenera. Tomić je učio i od Joanadisa, i od Šakote, i od Janakisa, i od Bacokasa, i od Sferopulosa, a verovatno je najviše naučio od Dude Ivkovića. Sublimacija znanja i iskustva je tu, ostalo je samo da to pokaže i primeni u praksi. Ako je mogao Itudis, zašto ne bi i Tomić. Uzeli smo ovaj primer kao najsličniji, i iz slične sredine da pokažemo kako navijači Zvezde ako ništa drugo, moraju Tomiću i njegovom timu bar da daju šansu.

Neosporno košarkaško znanje je tu, a na sve ostalo utiče bezbroj faktora. Naravno da nije isto voditi tim s budžetom CSKA i Zvezde, ali verujem da, na primer, Itudis nema ništa više trenerskog nerva od Tomića. Zato vredi sačekati sa početkom priprema, timom i prvim naznakama trenerske filozofije novog trenera, i onda donositi sudove.

Uostalom, u danu kada je predstvaljen trener, stiglo je i prvo pojačanje u igračkom kadru, i to na bekovskoj poziciji u liku Bilija Barona sa Virdžina koledža, i već solidnim iskustvom igranja u Evropi. Čovek ima jako dobar šut, dobro igra odbranu i ima karakteristične prodore. Tako je bar na papiru. I to je dokaz da ljudi rade, doduše malo tiše nego prethodnih sezona, i treba ih pustiti da rade i dalje. Kada sve urade i krenu da se takmiče, cenićemo to što su uradili. Prošla sezona je bila neuspešnija od one prethodne, i to ćemo uvek glasno i jasno reći kada za to dodje vreme. Sada je vreme rada, stvaranja tima, uslova za rad tom timu i sve ono što prati jedan tako veliki brend kao što je Crvena zvezda. Zato Milanu Tomiću treba dati vreme i prostor da pokaže šta zna, a od kakvog je trenerskog matrijala sazdan, ubrzo ćemo saznati.

Photo: MN press