Poslednjom finalnom utakmicom, između dva bavarska kluba, Bamberg je pobedivši Bajern vratio dominaciju u svoj “Frik City”. Bila je ovo jedna od retkih sezona u karijeri trenera Svetislava Pešića u kojoj je na kraju ostao bez ijednog osvojenog trofeja.

Ovo je bila jedna od najboljih završnica nemačkog prvenstva ikada. Sve četiri ekipe koje su bile u polufinalu (Ulm, Alba, Bajern i Bamberg) igrale su ove sezone Evroligu ili Evrokup, pa je otuda i došlo do koncentracije kvaliteta u završnici šampionata.

Alba i Bajern su odigrali teške međusobne mečeve i sve je rešeno u petoj utakmici. Bajern je, između ostalog i uz dosta sreće, dobio tu poslednju polufinalnu utakmicu na vrućem Albinom terenu, i to u produžetku. Koliko je to bio vruć teren osetio je i popularni Kari Pešić kada je u 5. meču zbog dve tehničke greške morao napolje iz dvorane, a ekipu je do pobede doveo pomoćni trener Emir Mutapčić. Prethodne dve utakmice, kao domaćin, Alba je lako dobila i imao se utisak da je ekipa Saše Obradovića ubeđena u konačnu pobedu ušla u poslednji meč. U regularnom delu imali su veliku priliku da seriju reše u svoju korist i domognu se finala, imali su u nekoliko navrata i lepu rezultatsku prednost, ali sve to nije bilo dovoljno da se uđe u željeno finale. Ta peta utakmica je u većem delu bila simultanka Nihada Đedovića koji je postigao 30 poena, uz šut 9/6 za tri poena. Konačan rezultat je bio 96:101 za Bajern, a 56 poena za minhenski tim su postigla tri igrača sa prostora bivše Jugoslavije (Đedović 30, Štimac 14 i Savanović 12, Micić nije ulazio u igru).

Druga polufinalna serija između Ulma i Bamberga je lako rešena rezultatom 3:0 u korist Bamberga. Stekao se utisak da su igrači Ulma samim ulaskom u polufinale bili prezadovoljni, i već su u svojim glavama bili na odmoru. Posebno kad su drugu utakmicu na svom terenu izgubili u poslednjim sekundima, što im je praktično i oduzelo nadu za pobedu.

Finale je krenulo brejkom Bajerna u Bambergu, rezultatom 73:84. Bamberg je uspeo da vrati prednost domaćeg terena pobedom u Minhenu 78:80, što je bivšim šampionima otvorilo mogućnost povratka titule u svoj “Frik City”. Na trećoj utakmici je Bamberg dominirao u jednoj fenomenalnoj šuterskoj partiji gde su njihovi igrači pogađali za tri poena preko 59 odsto! Čak su 13 od 22 “bombe” završile u košu Pešićeve ekipe. Sledeću utakmici u minhenskom “Audi Domu” igrači Bajerna su uspeli da dobiju, pre svega zahvaljujući partiji Amerikanaca Tejlora (22) i centra Brajanta (15, uz šut 3 od 3 trojke).

Početak petog meča u Bambergu, posle četiri dana odmora ali i svih iscrppljujućih mečeva polufinalne i finalne serije, nije ulivao mnogo optimizma navijačima i stručnom štabu Bajerna. Domaćin, ekipa italijanskog trenera Trinkijeria, pokazala je rešenost da osvoje titulu i spremnost na pobedu koja nije dolazila u pitanje sve do finalnih nekoliko minuta. Bez obzira što je Bamberg u nekim fazama imao i prednost od 17 poena, u samoj završnici se igralo na jednu loptu. Izgleda da su igrači Bamberga prerano krenuli u slavlje i to im se zamalo nije obilo o glavu. Na kraju su ipak slavili i povratili titulu. Može se reći da je rezultatu dosta doprineo i lak posao Bamberga u polufinalu, dok je Bajern morao sa Albom da odigra svih pet mečeva.

Što se igrača sa prostora bivše Jugoslavije tiče, bilo ih je u tri ekipe koje su se našle u polufinalu, mada Bagarić (Hr) u Bambergu nije takoreći ni igrao, samo jedan minut na jednoj utakmici. U polufinalu su igrači Albe, Leon Radošević (Hr) i Marko Banić (Hr) bili uglavnom na nivou i igrali u proseku dvadesetak minuta. Bajernovi igrači, Srbi Savanović, Micić i Štimac, kao i Đedović (BiH) – koji ima i nemački pasoš – imali su veoma bitne uloge, svako na svoj način. Bili su nosioci igre i svaki od njih je u po jednoj utakmici doprineo dobroj igri svoje ekipe. Jedino Micić zbog povrede nije igrao na prvoj utakmici, ali je kasnije do kraja odradio dobru ulogu na poziciji plejmejkera. Štimac i Savanović imali su prilično dobrar učinak, kako u odbrani tako i u napadu.

Bila je ovo još jedna godina u kojoj su u nemačkom prvenstvu dominirali strani igrači, posebno u odlučujućim delovima utakmica. Sporedne uloge domaćih igrača govore da oni nisu nosioci igre u svojim timovima iako je reč o tako velikoj zemlji i sa tako dobrim uslovima rada. Za Nemce jednostavno nema mnogo mesta i prostora za igru, osim za nekoliko izuzetaka. Kao u Ulmu, ekipi u kojoj dominira plejmejker Per Ginter, i delimično u Bajernu gde je Šafarčik, odnosno Tada u Bambergu. Pa čak i oni su po minutaži u važnim utakmicama (osim Gintera) limitirani na po desetak do petnaest minuta. Svi ostali su u sporednim rolama. Dominiraju Amerikanci uz nekolicinu igrača sa prostora bivše Jugoslavije koji igraju u Albi i Bajernu, gde su i naši treneri Obradović i Pešić. U Tibingenu, koju vodi bivši igrač Partizana Igor Perović, igraju Aleksandar Nađfei, Branislav Ratkovica, Bogdan Radosavljević i Vladimir Mihajlović.

Treba napomenuti da je najveće iznenađenje ovdašnje košarke osvajanje kupa ekipe Oldenburga. Njih je neposredno pred završni turnir preuzeo hrvatski trener Mladen Drijenčić, koji je do tada radio u tom klubu kao pomoćni trener. U Oldenburgu nosilac igre je Nemanja Aleksandrov, koji je dobro odigrao finalnu utakmicu.

Nemačku prvu ligu napuštaju Karlshajm i Trijer (bankrot i oduzeta 4 boda), kao i ekipa Artlanda koja nema sredstava da isprati finansijske zahteve koje traži menadžment prve lige.

Photo: Beko BBL