Prevario si me. Kad smo se čuli rekao si:
“Bolje sam, ne brini, ima vremena…”
Nema ga više prijatelju. Otišao si na neko, kažu bolje mesto, ostavivši mi mnoge savete, anegdote, priče, ali je ona koju sam ja tebi prvi kazao ostala nezavršena.
Tu priču završićemo jednog dana. Zbog Ace, tebe i svih vas koji ste je stvorili. Obećavam ti! Mirno spavaj, znaš da sam od reči.
Pozdravi Acu, Rašu, Nebojšu, Ranka…
Dovoljno je možda da za neupućene kažem da se radi o Žarku Varajiću… Košarkaškom virtuozu, gospodinu, u svakom momentu spremnom da pomogne da se, kako je sam govorio, košarka shvati kao sport koji ima sadašnjost, ali da bi imao budućnost mora se poštovati prošlost.
U toj prošlosti Žarko Varajić bio je jedan od njenih najboljih protagonista. Šampion Evrope u Liježu 1977. godine, pobednik Olimpijskih igara u Moskvi 1980, rekorder Evrolige…
Bosna je sa njim kao kapitenom 1979. godine u Grenoblu postala prvak Evrope, a on u meču bez trojki ubacio do sada nenadmašnih 45 poena! Boša Tanjević kaže da je bilo svega 17 bacanja i da bi, da je bilo linije za tri poena, tada na udaljenosti od 6,25 metara, Varaja dao Emersonu od 56 do 58 poena.
Do te titule ne bi ni došao da se nije razboleo, pa nekoliko meseci kasnije u odnosu na to kad je želeo nije dobio dozvolu da napusti vojsku. Zbog armije nije igrao na Mundobasketu u Manili 1978. godine, ušao u pesmu Đorđa Balaševića o košarkašima i prudružio se Mirzi Delibašiću i Ratku Radovanoviću. Sa njima bi, da je išao na Filipine, sačinjavao jedinstven trio košarkaša koji imaju olimpijsko, svetsko i evropsko zlato, plus evropsku klupsku titulu. Od živih svedoka tog vremena takvim dostignućem sada može da se podiči samo Raša.
Bilo je dragi Varaja zadovoljstvo slušati te. Kao vrsnog govornika i veoma informisanog čoveka, željnog života koji te je izdao. Ne smeš biti zaboravljen.
U tom cilju odmah apelujem na čelnike Saveza da uspostave nagradu sa imenom Žarka Varajića, i ubuduće je daju najboljem strelcu finala plejofa Superlige. Ako Evroliga to ne uradi prva.
Photo: Privatni album