Juniorska košarkaška reprezentacija Srbije je u nedelju u Bratislavi postala šampion Evrope i to je zaista sjajno, kao što je u svojoj kolumni, koju je kako je rekao napisao lakše nego druge primetio Boško Đokić, sa kojim se slažem u trocifrenom procentu.

Ipak, koristeći rečenicu mog sina Alekse iz perioda kada je imao tri ili četiri godine i znao da opisujući neki događaj kaže da je bilo strava – katastrofa, pokušaću da iznesem lična zapažanja.Neobično mi je drago i raduje me ovo zlato. Zbog toga što ga je osvojio selektor Vlada Jovanović. Prvi put sam ga video još u prošlom veku u Kanjiži. Trenirao je pionire Partizana, a legendarni Aca Janjić mi je skrenuo pažnju i rekao da će biti ozbiljan trener, jer ga odlikuju marljivost i strpljenje. Kasnije, dok je bio trener Partizana, nisam se uvek slagao sa potezima koje je vukao, što možete primetiti ako zaludno krenete da pregledate konferencije za medije iz tog vremena. Ali Vlade je i tada imao rezultat, baš kao i sada u Lokomotivi.Raduje me i što je Nikola Mišković, sin mog subotičkog druga Dejana, kojeg sam upoznao još početkom ovog veka na nekoj utakmici Spartaka u Beogradu izrastao u najkorisnijeg igrača Evrobasketa za uzrast do 18 godina. Prvi put sam sada profesionalno razgovarao sa njim i Markom Pecarskim, sinom legedarnog Miča, koga znam i pre Partizana, zbog zajedničkih veza sa Mokrinom. Oba dečaka su sjajna, pametna, govore vrlo lako i pismeno, što je dokaz da i van košarke rade na sebi i za sebe. Verujte mi na reč, to je sve ređa pojava među decom.

Srećan sam, jer, su ta deca sve vreme turnira bila prava. Ponašali su se kao šampioni. I pre, a i po povratku iz Brastislave. Dakle, i tu lekciju za budućnost su uspešno prebrodili. Sada znaju kako se stiže do zlata.

A sad malo o katastrofi. Tužan sam jer smo do zlata u uzrastu tik do punoletstva stigli posle devet godina, i što se taj period može meriti od Vlade do Vlade. Jovanović je i tada i sada bio selektor te reprezentacije. U međuvremenu on je bio trener, pa iz privatnih razloga nije radio, da bi se vratio u Savez i uradio sve o čemu pričamo. Sada ga samo treba ubediti da ostane, da ovu generaciju isprati do najjače i najbitnije selekcije, koja polako treba da se osvežava.

Zabrinut sam. Nošen iskustvom od ranije, bojim se da će ovo zlato, pa i medalja koju čekamo za nešto više od mesec dana od seniora, biti dobra samo da bi se pod tepih gurnuli svi problemi koji pritiskaju domaću košarku. Letnji uspesi iskoristiće se za priču o dobrom radu sa mlađim kategorijama, koji može da se opiše u rečenici: “Nađi dete i dovedi ga u Beograd“. Jer, Niš, Valjevo, Čačak, Novi Sad… ne rade i ne nude uslove kao Zvezda ili Mega iz kojih dolazi gro Jovanovićević zlatnih dečaka.

Pričajući o zlatu zaboravićemo igranke oko registracija i prelaska igrača iz kluba u klub, menjanja datuma na ispisnici jednog stranca zbog BAT-a, jurnjavi u drugu ABA ligu kluba koji je po rezultatima nije zavredeo, ali želeći je možda srlja i u sunovrat. Lično ne verujem u budućnost tog projekta, jer ne vidim ko će da ga plati, a još manje ko sa tribina posmatrati.

Ovo zlato i medalje tokom leta dobra su pokrivalica za otvorene ugovore i činjenicu da ni treneri KLS klubova ne znaju da između dve utakmice nabroje sve igrače koje treniraju. Nećemo govoriti ni o tome koliko dece pubertetlija izađe iz košarke i sporta, jer sa 14,15 godina trenira, a ne igra, jer nije dovoljno izraslo ili ima neki drugi biološki nedostatak, koji traži vreme, a treneri nasuprot pričama i postulatima o košarci kao igri, zarad gole egzistencije i kluba i sebe, uvek i svuda jure rezultat!?

Vama koji čitate košarku, ovo je verovatno poznato. Ono što ne znamo je kakva perspektiva u narednih nekoliko meseci čeka ovih 12 ili 18 momaka. Hoće li zarad budućnosti bez obzira na greške i nedostatke početi da igraju sa seniorima, ili će ih, gledajući sebe i trenutak, trener “zakucati” za klupu i na njihovo mesto čak i u KLS ligi dovesti “proverenog” veterana, koji čeka angažman i da bi preživeo bez para možda pre utakmice svrati do kladionice. Da pogodi rezultat meča svoje ekipe i ličnu statistiku na tiketu ispiše.

Situacija zahteva korenite i brze promene, kako bi u vremenu posle šampionske generacije koju predvodi Miloš Teodosić, mogli da se nadamo medaljama. Jer, dok petica sama stiže na cilj, četvorke moramo da stvaramo”.

Photo: MN press