Slika radosti mladog Marka Jarića posle pobede Kindera u petoj utakmici plejofa prve Evrolige u sezoni 2000/01, objavljena juče u našoj foto-priči, podstakla me je na temu o očevima i sinovima u (našoj i regionalnoj) košarci. Uveče sam u evroligaškom meču Zelena gora-Panatinaikos video Vladimira Jankovića, sina nekadašnje Zvezdine zvezde Bobana Jankovića.

Dosta je primera da su sinovi nasleđjivali košarkaški gene očeva. Evo kraćeg spiska, po sećanju, sa verovatno nekim zaboravljenim primerom. Otac pomenutog Marka Jarića bio je Srećko, po priznanju Dude Ivkovića „najtalentovaniji igrač koga je trenirao“. Marko će se ljutiti na mene, mnogi se neće složiti sa mojom „jeretičkom“ konstatacijom, ali za mene je Srećko bio bolji igrač od Marka! Bio je vođa velikog Radničkog iz 70-tih godina, plej sa sjajnim šutem, odličnom vizijom igre i liderskim sposobnostima. Očevim putem išli su i Rastko Cvetković, sin Vladimira Cvetkovića, Davorin Dalipagić, naslednik Praje Dalipagića, Mirko Pavlović čiji je otac Tihomir igrao u Zvezdi, Igor Rakočević koji je nasledio oca Gorana, takodje bivšeg igrača Zvezde… Marko Pešić, sin Svetislava Pešića, bivšeg igrača Partizana i Bosne, igrao je za Albu i nemačku reprezentaciju, sinovi Mirze Delibašiča, Dario i Danko, takođe su se oprobali među obručima, baš kao i Stefan Ivanović, sin Duška Ivanovića. Bata Đorđević nije bio igrač, ali je kao trener ostavio dubok trag, prvak sa Zvezdom 1972, dok je njegov sin Saša našu košarku zadužio i kao igrač i kao trener.

Očevim stopama krenuli su sinovi bivšeg igrača IMT-a Ljubiše Lukovića, Uroš i Marko. Takođe i naslednici Žarka Koprivice, nekadašnjeg centra Zvezde, Jovan i Nikola. Slobodan Nikolić, još jedan zvezdaš, ima naslednike i na terenu u sinovima Nikši i Stefanu, a Filip, sin Nebojše Čovića, takođe potvrđuje da iver ne pada daleko od klade. Naša košarka beleži i drugu vrstu bliske rođačke veze. Na primer, braća Slobodan i Dušan Ivković, istaknuti treneri, ili Boža i Marina Maljković, otac i kćerka veliki treneri. Rade Petrović je bio jedan od naših najboljih sudija, a njegova kćerka Sonja je jedna od najboljih članica naše reprezentacije, prvaka Evrope 2015. Nisu bili igrači, ali da spomenem i Obrada-Bocu Beloševića i njegovog sina Iliju, nekad i sad među najboljim evropskim arbitrima.

U pripremi je i nova generacija košarkaških naslednika, skauti već prate Balšu Koprivicu, sina Slaviše Koprivice, bivšeg igrača Parztizana. Dečak je već u Americi. Mario Nakić, sin Ive Nakića, takođe člana šampionske generacije Partizana iz 1992, već je u kadetima Real Madrida, a Marko Pecarski, sin još jednog partizanovca iz 80-tih godina, Miroslava Pecarskog, već je reprezentativac u mlađim kategorijama. Kažu da je vrlo talentovan i Uroš Trifunović, sin trenera, nekadašnjeg igrača Zvezde i Zadra, Aleksandra Trifunovića, a i Đorđe Obradović, sin Željka Obradovića, pokazuje sklonost ka basketu.

U komšiluku takođe ima mnogo primera. Janko i Dragan Lukovski, Vladimir i Dušan Bocevski u Makedoniji, u Hrvatskoj Petar i Marko Popović (Zadar), Velimir i Vicko Perasović (Jugoplastika), Franjo i Marko Artapović (Cibona/Cedevita), Goran i Josip Sobin (Jugoplastika-otac, a Zadar/Fuenlabrada-sin), iz splitske  „dinastije Tvrdić“ (Rato, Lovro, Dražen) košarkašku crtu povukao je Damir (nisam siguran da li je sin Lovra ili Dražena, dok Rato ima kćerku koja je udata za Žana Tabaka)…. Sin Ace „Trice“ Petrovića, sinovac velikog Dražena, Marko Petrović takođe se oprobao u basketu, ali je ostao daleko u senci oca i strica. Trener Cibone Slaven Rimac ima „100 odsto košarkaške gene“ jer mu je otac Matan bio igrač i trener nekadašnje Lokomotive, a majka Ružica Meglaj jedna od najboljih jugoslovenskih košarkašica. Brat Davor Rimac bio je šampion NCAA sa Arkanso Univerzitetom. Duje Dukan, sin nekadašnjeg šutera Jugoplastike Ivice Dukana, asistnta GM u Čikagu, potpisao je letos za Sakramento Kings.

U Sloveniji Erazem, Domen i Klemen Lorbek nastavljaju tragom oca Radovana Lorbeka, Jaka Daneu nije mogao da dostigne slavu oca Ive, ali je bio solidan igrač Olimpije i reprezentagtivac. Njegova dva sinu pokušavaju da produže sagu o košarkaškoj familiji Daneu. Luka Dončić, perla Real Madrida, imao je primer u ocu Saši Dončiću koji je 15-tak godina igrao za najbolje slovenačke klubove. Mladi Filip Kraljević, sin Marjana Kraljevića, Dalmatinca koji je igrao u Olimpiji, opredelio se da karijeru gradi u Zadru. Nihad Đedović takođe nije slučajno košarkaš, otac Ćamil bio je svojevremeno juniorski prvak Jugoslavije sa Bosnom…

Ne bih da arbitriram ko je bio uspešniji, očevi ili sinovi. U većini slučajeva situacija je jasna i ne bi se reklo da je u ovom slučaju primenljiva izreka da na mlađima svet ostaje. Sa časnim izuzecima, poput Igora Rakoćevića ili Erazema Lorbeka, dobro, ajde, i Marka Jarića,  rekao bih da su očevi sinovima ostavili teret i težinu velikog prezimena.

Ima još mnogo primera u komšiluku i uopšte košarci (Đentile, Karašev, Zidek, Ščerbiak, Brabender, Sabonis, Vezenkov, Monkler, Menegin, Tkačenko…) ali da ne širim tenu. I za te inostrane primere rekao bih da važi isto – očevi su , uglavnom, bili bolji.

Photo: MN press