Da je Stefan Janković pogodio onaj zicer u poslednjoj sekundi… A promašio je, i to može biti odlučujuće u konačnom ishodu ko iz ove grupe Evrokupa ide u četvrtfinale. Međutim, hajde da celu stvar pogledamo i iz drugog ugla: šta bi bilo i kakav bi ishod bio u Beogradu da je Monako odigrao utakmicu do kraja onako kako je igrao tri četvrtine? Naš tim je imao sreću što je tada izgubio sa samo četiri poena razlike, sada je imao nesreću da prokocka pobedu od pet poena razlike, dakle – što se neke više pravde tiče – stvari su došle na svoje.

Partizan je izvojevao vrednu pobedu na gostovanju u malenoj kneževini na Azurnoj obali (68-71), i zaista je besmisleno sada kriviti Jankovića ili bilo kog drugog igrača, jer tim je pobedio. I to je već druga gostujuća pobeda ove sezone, prva je ostvarena pre nekoliko nedelja, takođe u Francuskoj, protiv Asvela. Mrzi me da preturam po dokumentaciji, ali iskreno ne pamtim kad je poslednji put Partizan imao dve gostujuće pobede u jednoj sezoni u Evropi.

Mnogi su se pitali, i danas se još uvek pitaju: šta će Partizanu sav taj trud u Evrokupu, zar ne bi bilo pametnije da je pogubio jesenas utakmice i lepo igrao jedan meč nedeljno u ABA ligi, i posvetio se treninzima i individualnom radu? To pitanje mogu postaviti samo nedovoljno potkovani pratioci košarke. Svaki, pa i najmarginalniji trener, reći će vam da je i najgora utakmica bolja od najboljeg treninga. To pogotovo vrlo dobro zna Andrea Trinkijeri, i svakim danom postaje sve jasnije zašto Italijan toliko insistira na ozbiljnosti igranja u Evrokupu, i na pobedama. Posle svake te utakmice njegov tim postaje bolji, a Partizan je sada daleko bolji tim nego pre dva-tri meseca. Da ne poredimo prošlogodišnju sezonu, kad se dogodilo upravo to što su neki i sad priželjkivali: od 10 utakmica u Evrokupu izgubljeno je 9, i dobijeno je to navodno “vreme” za treniranje i posvećivanje ABA ligi. I – šta se dobilo? Apsolutno ništa, tim je posle ispadanja iz Evrokupa nastavio da pada i u toj ABA ligi, nije stigao ni do plejofa, a u domaćem šampionatu, ma kakav on bio, Partizan je ispao u polufinalu. Dakle, možeš napredovati samo ako igraš i ako pobeđuješ. Uostalom, pitajte Novaka Đokovića da li bi mu bilo pametno da neki meč namerno odigra slabo da bi imao više vremena za odmor!?

Trinkijeri je uspeo da napravi tim u kome na svaki dobar potez, naročito u odbrani (na kojoj insistira) cela klupa skače i bodri. U tajmautima svi su maksimalno koncentrisani i nema poprekih pogleda onih koji ne igraju prema petorci koja je na parketu. Samo u takvoj atmosferi može se dogoditi da jedan Aleks Renfro protiv Monaka šutira 5 od 16, i da ima 6 izgubljenih lopti, pa opet da ga ostatak tima hrabri da šutira i dalje, i da u njemu vidi lidera. Pa i taj Stefan Janković je ginuo u odbrani i nesebično pravio saigračima blokove u napadu, ne mareći za sopstveni poenterski učinak. Završio je sa odličnim utiskom i pored toga što pored njegovog imena stoji nula poena, i treba da što pre zaboravi onaj promašaj u poslednjoj sekundi. Daće ga neki drugi put, sigurno hoće.

Photo: Eurocup