Ako nekog interesuje, a sećanje ga ne služi najbolje, da se podsetimo: u ovo vreme pre godinu dana trener Partizana bio je Aleksandar Džikić, direktor Dragan Todorić, a predsednik kluba Nikola Peković. Prve zvezde tima bili su Vilijam Hačer i Stefan Birčević. Konačan plasman u Košarkaškoj ligi Srbije bio je skroman – tim je u polufinalu plejofa eliminisan od FMP-a. Bio je to dovoljan razlog za totalno renoviranje ekipe.

I – koji je rezultat danas? Partizan je ponovo eliminisan u polufinalu plejofa KLS, ovaj put od Crvene zvezde. Pre toga je osvojio Kup Radivoja Koraća, što se smatra velikim uspehom. Posle Kupa usledio je veliki neuspeh – peto mesto u ABA ligi, sa skorom 11-11. Da podsetimo, godinu ranije Partizan je ABA ligu završio kao treći, sa skorom 19-7.

Rezime upravo završene sezone je – prosek, prosek, prosek…

Prvo: naši klubovi i treneri kukaju da igraju mnogo utakmica tokom sezone, oko sto. Činjenica je da je Partizan ove sezone odigrao 49 utakmica, od čega je 26 dobio a 23 izgubio.

Najporazniji je bilans u Evrokupu: jedna pobeda i devet izgubljenih.

U ABA ligi je uspeh polovičan (11-11), a sezonu je izvadila Košarkaška liga Srbije, gde su crno-beli imali ukupno 11 pobeda i tri poraza. Od ova tri poraza dva su od Zvezde u polufinalu plejofa, i to nikako nisu obične izgubljene utakmice.

Dakle, igrači Partizana su od oktobra do kraja maja, za osam meseci, odigrali 49 utakmica. Drugim rečima – imali su dovoljno vremena za odmor.

I uprava se odmarala sve do pozne jeseni, kad je košarkaški nepoznati Ostoja Mijailović izabran za predsednika kluba. Nešto kasnije smenjen je trener Miroslav Muta Nikolić, koji je forsirao ofanzivu i nije priznavao igru u odbrani, a na njegovo mesto je doveden Nenad Čanak, koji je prethodno trenirao samo subotički Spartak.

Najveći promet bio je u kancelarijama u Humskoj, gde su se raskidali i potpisivali ugovori. Iz prošlogodišnjeg sastava, pored trenera Džikića, otišlo je 11 igrača (Robinson, Hačer, Luković, Ratkovica, Gordon, Birčević, Pot, Vrabac, Majstorović, Koprivica i Karahodžić). Većini njih navijači su jedva dočekali da vide leđa, a nisu ih mnogo obradovale ni pridošlice. Ukupno ih je bilo – 17 (sedamnaest):

Obrad Tomić, Jan Bejker, Aleksandar Aranitović, Tomas Vilson, Najdžel Vilijams-Gos, Andreja Stevanović, Strahinja Gavrilović, Patrik Miler, Marko Čakarević, Đoko Šalić, Marko Pecarski, Dimitrije Nikolić, Samardo Samjuels, Đorđe Gagić, Kvame Von, Bandža Si i Amida Brajma.

Njih 17, plus četiri starosedeoca: Novica Veličković, Slobodan Jovanović, Vanja Marinković i Mihajlo Andrić.

Dakle – 21 igrač za 49 utakmica.

Toliko o bilansu Partizana u sezoni 2017-18.

Igrači su već na odmoru (od čega?), neki se sa njega neće ni vraćati u Beograd. Zasad je sigurno da su ugovori istekli Novici Veličkoviću, Mihajlu Andriću, Kvame Vonu, Marku Čakareviću i Amidi Brajmi. Skoro je sigurno da bar četvoricu iz ovog kvinteta nećemo dogodine gledati u crno-belom dresu, možda ni Veličkovića.

Uz njih, jasno je da će neki bogatiji evropski klub odvesti Najdžela Vilijams-Gosa. A sa velikom dozom verovatnoće može se računati da će otići i oni kojima ugovori ističu 2019. (Vanja Marinković, Đorđe Gagić).

Ako se sve desi kao što smo predvideli, u Partizanu ostaju Tadija Tadić (ugovor do 2021.), Strahinja Gavrilović (2020.), Bonđa Si (2019, )Aleksandar Aranitović (2020.) i Đoko Šalić (2020.). Plus Marko Pecarski. Jedna prilično tanka petorka.

U ovom trenutku nije najjasnije da li će predsednik Ostoja Mijailović ukazati poverenje Čanku da nastavi da vodi tim, ali bilo koji trener da bude u avgustu u Hali “Ranko Žeravica” suočiće se sa jednim potpuno novim timom. S tim što ne treba očekivati spektakularne transfere, jer Partizan je prodao “pola porodičnog zlata” (Patrik Miler), a drugu polovinu (Vilijams-Gos) teško će da zadrži. I pitanje je koliko će sjajni Amerikanac doneti para u Partizanovu kasu, jer od trenutka njegovog dolaska prošle godine pletu se raznorazne priče o tome kome je sve obećan, i ko je sve dao pare za njegov dolazak.

Poslednjih dana pojavila se vest da će možda Uroš Luković da se iz Mornara vrati u Partizan ovog leta. Teško je poverovati u to jer momak početkom juna puni 29 godina, a posle sjajne sezone u Baru ima šansu da potpiše ugovor sa nekim bogatijim evropskim klubom. Ili da ostane u Mornaru i igra Evrokup, takmičenje za koje se Partizan nije kvalifikovao, i čežnjivo čeka vajld kartu.

Navijači bi voleli da se vrati Luković, da u paketu sa njim iz Bara dođe i Nidam, ali veliko je pitanje koliko je to realno.

Ako bi ostali Veličković, Gagić, Si i Marinković, Partizan bi mogao da gradi novi tim oko nih i ima kakav-takav kontinuitet. Ako i oni odu, veliko je pitanje da li na tržištu uopšte postoje igrači koji bi za relativno skromnu platu igrali ABA ligu i domaće prvenstvo, uz rizik da budu označeno kao krivci za još jednu promašenu sezonu. Tako da se u ovom trenutku čini da su gromoglasne najave iz tabora crno-belih o povratku u borbu za Evroligu prilično nerealne.

Photo: ABA