Poznati košarkaški trener Boško Đokić objavio je na portalu Sportelja svoj osvrt na pokretanje Koš magazina. Prenosimo njegov tekst u celini, jer u njemu su sažete sve one ideje koje su nas rukovodile kad smo pokretali Koš magazin, i koje ćemo pokušati da realizujemo. Boško je jedan od ljudi koji pišu za one koji čitaju košarku.

Koš magazin ponovo u sedlu
Ovih dana osećam i kod sebe priliv pozitivne basket energije, ne samo zbog zlatne medalje košarkašica na evropskom prvenstvu, već i zbog ostalih, naizgled malih pazl-kamenčića u srpskom košarkaškom mozaiku, koji se sastavlja već sedamdeset godina. Jedan od njih, svakako, je i ponovno pokretanje Koš magazina. Za početak u elektronskoj formi, a siguran sam da ćemo vremenom moći da ga listamo, držimo u rukama i čitamo, kao u periodu od 1989. do 1994. godine kada je ovaj časopis bio vodeći (istinom, pismenošću, prepoznavanjem kvaliteta) hroničar košarkaških dešavanja na Balkanu. Živo i donekle setno, sećam se i prvog broja, sa Vladom Divcem na naslovnoj strani, koji i dalje ljubomorno čuvam u svojoj biblioteci. A evo i zašto mislim da će Koš magazin brzo izbiti na čelo top liste ove vrste ”literature”.
U prvoj fazi bivstvovanja časopisa (1989-1994) urednici su bili Vladimir Stanković, zatim Bojan Milovanović i na kraju Aleksandar Ostojić, novinari čiji je imidž (čitaj znanje) nesporan. Sad su zajedno u Koš magazinu, kao ”trojac bez kormilara” i normalno da su dvadesetak godina iskusniji, da će kvalitet i lepeza tema i saradnika biti izbrušeniji, pogotovo što se poslednjih godina moglo dobrano razaznati ”kako i o čemu ne treba pisati”, barem što se srpske košarke tiče.
Preciznije, očekujem isticanje ”lepog” u prvi plan – osmišljenu, dubinsku analizu kvaliteta i budućnosti igre, umesto površnog saopštavanja ”vesti” i rezultata, ”kladioničarenja”, svađa i razmirica ”uglednih” ljudi; isticanje u prvi plan mladih trenera i igrača, kao deo njihovog uvođenja u ”svet košarke”, umesto zadiranja u privatnost istih i noćnih fotografija sa rečnih žurki; apostrofiranje filozofije i ”modela igre”, umesto nemuštih i neukusnih konferencija za štampu; predstavljanje širokog, srpskog basket dijapazona, namesto ”beogradizacije” tipa ”sve pare, odmah i samo meni”; zadržavanje interesovanja za balkanski areal, ali takođe u cilju isticanja kvaliteta i perspektive, a ne ”basket zabave i estrade”; znam da neće biti naručenih komentara klupskog bot-tipa, pogotovo ne ostrašćene ”navijačke” provenijencije, a da će svi koji imaju šta reći u prilog boljitka dobiti svoju šansu i tako dalje…
Već po početnim tekstovima nazirem sasvim drugačiju koncepciju od dosad vladajućih, što me uverava da će košarka i medijski početi da izlazi iz gliba, gde je u novom veku većma i bila, zaglavljena u živom blatu. Da ne dužim, iskreno sam obradovan elektronskom promocijom Koš magazina, uz nadu da ovoga puta neće opstati pet, nego barem pedeset leta, a da će ovaj projekat prepoznati i neki ljudi koji konkretno mogu da pomognu, ne samo pričom (moj slučaj). Srećno i dugovečno nam bilo…

Photo: MN press