Postoji taj lep običaj u NBA ligi da se dresovi zaslužnih igrača “penzionišu”, da ostanu da vise ispod plafona dvorane i da više niko u tom klubu ne nosi taj broj. Svaki od tih dresova, kao i baš svaki sportski dres, ima svoju priču. Ovo je specifična: priča o najslavnijim igračima NBA lige koji su nosili dresove sa brojevima od 0 do 50. Niko je dosad nije ispričao.

21 – Tim Dankan

Momak od 40 godina konačno je ovog leta doneo odluku da se penzioniše. Zajedno sa njim, u penziju će sigurno otići i njegov dres broj 21, niko ga više u San Antoniju neće obući.

Dankan je rođen na Devičanskim ostrvima, a kao tinejdžer bio je velika plivačka nada. Međutim, katastrofalni tajfun Hugo koji je 1989. pogodio Karibe opustošio je Devičanska ostrva, uništio bazene i mladi plivači su morali da treniraju u moru. Tim se plašio ajkula, pa se prešaltovao na košarku. Srećom! Uskoro je sa porodicom prešao u SAD.

Mnogo pre završetka studija zvali su ga da se prijavi na NBA draft, čak je slavni Džeri Vest vršio veliki pritisak na njega jer je bio uveren da će biti izabran među prvih pet pikova. Međutim, Dankan se držao svog cilja i obećanja datog majci da će diplomirati na fakultetu. Tokom četiri godine studija predvodio je svoj univerzitetski tim do skora od 97 pobeda (uz 31 poraz). Bio je prvi igrač u istoriji NCAA koji je postigao 1.500 poena, imao 1.000 skokova. 400 blokada i 200 asistencija. Našao se među deset univerzitetskih igrača koji su postigli preko 2.000 koševa i imali preko 1.500 skokova. Otišao je 1997. na NBA draft kao najbolji bloker u istoriji ACC lige i treći skakač tog takmičenja ikad.

Na draftu su ga kao prvog pika izabrali San Antonio Sparsi, i odmah ga uparili sa Dejvidom Robinsonom. Dankan četvorka, Robinson petica, prozvali su ih “tornjevi blizanci”. Dankanova NBA karijera je relativno poznata. Ukratko: pet puta prvak NBA lige, 14 nastupa za Ol-star selekciju, dvaput MVP prvenstva, triput MVP finala plejofa, jednom MVP Ol-star utakmice, najbolji ruki 1998, deset puta u najboljoj petorci lige, osam puta u najboljoj defanzivnoj petorci… i ispunio mu se san da nastupi na Olimpijskim igrama. U Atini 2004. sa reprezentacijom SAD osvojio je bronzanu medalju.

Sa suprugom Ejmi, bivšom čirlidersicom Univerziteta Vejk Forest, ima kćerku Sidni i sina. Dankanov otac je preminuo od raka tokom plejofa 2002. Tim godinama vodi sopstvenu fondaciju koja prikuplja sredstva za borbu protiv raka. Obožava da igra monopol, žali što nije igrao jedan-na-jedan sa Viltom Čemberlenom i Karimom Abdulom Džabarom. Nosio na dresu broj 21, jer je to broj koji je imao njegov rođak koji ga je odveo na prvi trening.

Lična karta:

Ime: Tim Dankan

Visina: 211 cm

Rođen: 25. aprila 1976. u Kristijanstedu

Univerzitet: Vejk Forest

Draft: 1. pik 1997. (San Antonio)

NBA: San Antonio Spars (1997-2016)

Poeni: 26.496 (19,0)

Skokovi: 15.091 (10,8)

Asistencije: 4.225 (3,0)

Priznanja: 5 puta šampion NBA, 3 puta MVP finala plejofa, 2 puta MVP lige, 15 puta ol-star, 2 puta MVP ol-star meča, 10 puta u idealnoj petorci lige, 8 puta u najboljoj defanzivnoj petorci lige, sportista godine u svetu 2003. po izboru Sports Ilustrateda…

Medalje: bronza na Olimpijskim igrama 2004. u Atini

***

22 – Eldžin Bejlor

Kada je Eldzin Bejlor 15. novembra 1960. Njujorku ubacio 71 poen, bio je prvi koji je probio granicu od 70 koševa jer  “Čemberlenova era” još nije bila počela. Dve godine ranije, 8. novembra 1959, Bejlor je protiv Boston Seltiksa (u Mineapolisu) dao 64 poena, čime je za poen nadmašio rekord Džoe Folksa iz Filadelfije, koji je još 1949. dao 63  koša. Kada je u  “Medison Skver Gardenu ”   Njujorku dao 71 poen, 56 su bili iz igre. Imao  je i 25 skokova, 11 više od prvog narednog skakača u oba tima.

Bejlor je bio preteča  “all-round ” igrača koji će se masovnije pojaviti tek krajem 70-tih godina. Znao je i mogao sve, naravno najviše i najbolje da šutira i skače, ali nije bio loš ni u ostalim elementima. Sa Džerijem Vestom – koji ga jednostavno definiše kao “prvog modernog igrača ” – činio je prvi veliki tandem bekova, protivnici nisu znali sa koje strane preti veća opasnost jer su obojica bili izraziti strelci. Uostalom, od nekoga ko je u NBA debitovao sa 25 poena protiv  Sinsinati Rojalsa ništa se drugo i nije moglo očekivati.

Karakterisao ga je fantastični takozvani “prvi korak”, onaj kojim je u startu sticao prednost u borbi za poziciju. Potom je sledio gotovo savršeni skok-šut za “zadržavanjem” u vazduhu dok rival ne padne. Zvali su ga “čovek sa hiljadu pokreta” ili “ofanzivna mašina”. Ironijom sudbine, posle samo 9 utakmica u sezoni 71/72 – pošto je izgubio gotovo celu prethodnu odigravši samo 2 utakmice – povukao se zbog povrede kolena. Lejkersi su te sezone osvojili prvu titulu od dolaska u Los Anđeles. Bez Eldžina Bejlora, jednog od svojih najboljih strelaca svih vremena i dan-danas vodećeg skakača sa 11.463 uhvaćene lopte. Ipak, na slikama šampionskog tima pojavljuje se i Eldžin jer je na tih 9 utakmica imao prosek od 11,8 poena i bio šesti strelac, uz Gudriča, Vesta, Mekmiliana, Čemberlena i Herstona.

Lična karta:

Ime: Eldžin Gej Bejlor

Visina:195 cm

Rođen: 16.9.1934. u Vašingtonu (D.C.)

Univerzitet: Sijetl (nije diplomirao)

Draft: 1958. (prvi pik, Mineapolis Lejkers)

NBA: Mineapolis Lejkers (58-60), LA Lejkers (60-72)

Broj poena u regularnoj sezoni: 23.149 (27,4)

Skokovi: 13.187 (13,5)

Asistencije: 4.191 (4,3)

Broj utakmica: 980

Priznanja: Ol-star: 11 puta (59-70), šampion NBA 1972 (igrao samo 9 utakmica), MVP NCAA 1958, debitant godine u NBA 1959, u prvoj petorci 10 puta (59-69), MVP  Ol-star 1959, izabran u idealan tim NBA 1980. povodom 35 godina Lige. Sa 61 poenom u finalu protiv Bostona 1962. već 35 godina je najefikasniji igrač u jednoj finalnoj utakmici.

“Kuća slavnih”: od 1976.

***

23 – Majkl Džordan

Njegovo Leteće Veličanstvo najčešće se identifikuje sa dresom broj 23. Mnogi današnji veliki svetski košarkaški asovi počeli su pikajući basket ispred kuće u dresu svog idola – sa brojem 23.

Ako se za nekoga može reći da je ostvario “američki san”, onda je to sigurno Em-Džej. Krenuo je “niotkuda”, i stigao pravo u dolarski raj.

Krenuo je, istini za volju, iz njujorškog Bruklina 17. februara 1963. Slučajno se tu zadesila gospođa Džordan, i rodila Majkla Džefrija, a ubrzo je cela porodica otišla u nedođiju zvanu Vilmington, gradić u državi Severna Karolina.

U američkoj košarkaškoj tradiciji je da najveće zvezde dolaze iz najvećih zabiti. Prema tim varošicama su naš Čačak (Kićanović) ili Prijepolje (Divac) prave metropole. Čarls Barkli je iz Lidsa u Alabami, gradića sa 8.670 stanovnika. Dominik Vilkins je iz Vašingtona u Severnoj Karolini (8.420 duša), Leri Bird iz Frenč Lika u Indijani (2.265), a “šnjur” nosi Karl Meloun. On je rođen u mestu Samersfild, u Indijani, koje ima okruglo 200 stanovnika!

Maleni Vilmington je imao i lokalnu gimnaziju, zvala se “Emsli Ej. Lejni”. Stidljivi i štrkljavi Majkl je završio tu školu, mada ga je neuporedivo više privlačio “street ball”. To je američka varijanta košarke na pustim gradskim ulicama, a takvih je u Vilmingtonu bilo napretek. Provodio je dane i noći pikajući basket, a u početku je bio prepoznatljiv po ultra-crnoj boji kože. Ličio je na đavolov rep, pa su ga klinci prozvali “momak u crnom odelu”.

Jednog jutra sedamnaestogodišnji Majkl Džefri Džordan probudio se u svojoj kući u Vilmingtonu, i ispod prozora ugledao “čoveka koji hoda po vodi”.

Vodeni hodač je, naravno, bio Din Smit, trener univerziteta Severna Karolina. Čuo je da u provinciji ima jedan dečak sa ušima klempavim kao u Damba, nogama tankim kao drvca šibica, i malim prstom u kome se nalazi cela košarka! Din Smit je bio pravi čovek da namiriše, i kasnije izbrusi takav jedan dragulj, jer on je jedna od živih koledž legendi. Ne zovu ga džabe “Čovek koji hoda po vodi”, odnosno – čudotvorac.

Čika-Din je malog Majkla odveo na svoj univerzitet Severa Karolina, i tamo ga spojio sa još nekim studentima koji su mnogo više vremena provodili u sali za trening nego u biblioteci. Njihova imena su bila Sem Perkins (kasnija zvezda Sietla), i Džejms Vorti (jedan od najboljih strelaca Lejkersa svih vremena).

Odmah je primećen Džordanov munjevit korak prilikom “ulaza”. Štaviše – ustanovljeno je da je to najbrži prvi korak od svih košarkaša – bar od kada se na taj elemenat obraća pažnja, a to je poslednje četiri decenije! Sudije u NCAA ligi bile su u nedoumici da li on to pravi korake prilikom “ulaza”, pa je Din Smit morao da organizuje poseban seminar na kome je deliocima pravde na usporenim snimcima pokazivao taj čuveni Džordanov prvi korak. Tek “sloumoušn” otkrio je o kakvom se fenomenu radi.

Severna Karolina je jedan od najčuvenijih američkih košarkaških univerziteta. Sa trenerom Dinom Smitom osvojena šampionska titula u NCAA ligi 1982. Trofej je doneo, naravno, Majkl. U finalu, u poslednjoj sekundi, dao je pobedonosni koš protiv Džordžtauna. Pokušao je da ga blokira – Patrik Juing!

Dve godine kasnije zajedno su zadivili svet u dresu američke reprezentacije na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu. Odmah posle toga sledio je draft za NBA. Džordana je odabrao Čikago…

Lična karta:

Ime: Majkl Džefri Džordan

Rođen 17.02.1963. u Bruklinu (država Njujork)

Visina: 198 cm

Univerzitet: Severna Karolina

Draft: Izabrao ga Čikago kao 3. na draftu 1984.

NBA: Čikago Buls (1984-1998, Vašington Bulets 2001-2003)

Poeni: 32.292 (30,1)

Skokovi: 6.672 (6,2)

Asistencije: 5.633 (5,3)

Priznanja: Univerzitetski igrač godine u Americi 1983. i 1984, dobitnik trofeja “Džon Vuden” 1984, prvak NCAA lige 1982, dvaput u idealnoj univerzitetskoj petorci, šest puta šampion NBA lige (1991, 1992, 1993, 1996, 1997. i 1998.), dvaput osvajač zlatne olimpijske medalje (1984. i 1992.), najbolji strelac, asistent i kradljivac lopti u Čikagu svih vremena, MVP prvenstva pet puta, najbolji defanzivac godine u NBA (1988), debitant godine (1985), deset puta biran u idealnu petorku NBA lige, devet puta biran u najbolju defanzivnu petorku lige, šest puta MVP finala plej ofa, najbolji strelac NBA lige deset puta…

Ol-star: 14 nastupa, triput MVP igrač (1988. i 1996), dvaput pobednik takmičenja u zakucavanju…

Medalje: dve zlatne na Olimpijskim igrama 1984. i 1992.

“Kuća slavnih”: od 2009.

***

24 – Rik Beri

Sa 203 santimetra imao je skok-šut mek kao najtananija svilena nit, i muskulozni ulaz pod koš kojim je rušio sve prepreke kao kegle. Mogao je podjednako dobro da skoči i da doda loptu, i to je često činio, a usput je za 14 godina igranja u NBA postigao i preko 25 hiljada koševa!

Prilikom svakog nabrajanja “naj-naj”, bilo u lošem ili u dobrom smislu, Berijevo ime je nazobilazno. On je svojom igrom zasenjivao sve rivale, a po ponašanju je bio centralna figura svake utakmice. Bio je neprestano u sukobu sa sudijama, protivnicima, saigračima, publikom, pa i sa samim sobom.

– Iskreno tvrdim da ne postoji nijedna utakmica koju sam odigrao, i na kojoj sam u potpunosti bio zadovoljan sobom – kaže Rik Beri. – Možda zvuči ironično kad neko teži takvoj perfekciji, ali ja sam ipak realista. Znao sam, dok sam bio aktivan košarkaš, da je nemoguće odigrati perfektnu utakmicu, jer perfekciju kojoj sam uvek težio – ja jednostavno nisam mogao dostići. Gledao sam pažljivo jednu utakmicu Lejkersa, i pratio u poslednjim minutima Medžika Džonsona. Čovek odigra nemoguće stvari, ali na licu mu se ne vidi nikakva promena. Takav sam bio i ja. Nikakvog izraza, što ne znači da nisam ponekad i uživao u igri.

Lična karta:

Ime: Ričard Frensis Denis Beri III

Ro|en: 28.3.1944. u Elizabetu (država Nju Džersi)

Visina: 202 cm

Univerzitet: Majami

Draft: 1965. odabrao ga San Francisko u 1. rundi

NBA: San Francisko (1965-1967), Golden Stejt Voriors (1972-1978), Hjuston (1978-1980)

Poeni: 18.395 (23,2)

Skokovi: 5.168 (6,5)

Asistencije: 4.017 (5,1)

Procenat ubačenih penala: 90 odsto (4.243-3.818)

Broj utakmica: 794 + 74

Priznanja: Ol star: 8 nastupa, član šampionskog tima (1975), debitant godine u NBA (1966), pet puta biran u A-petorku šampionata i jednom u B-tim, MVP finala plej ofa (1975), jednom najbolji strelac NBA lige (1967), jednom najbolji strelac NCAA lige (1965), MVP ol star meča (1967)

“Kuća slavnih”: od 1986.

***

25 – Mark Prajs

Jedan od najboljih izvođača slobodnih bacanja u celokupnoj istoriji NBA lige (90,4 odsto), i skoro jednu deceniju lider Klivlend Kavalirsa. To su razlozi što je Mark Prajs dobio prednost u odnosu na Gejla Gudriča i Doka Riversa, koji su takođe nosili dres sa brojem 25.

Sa koledža je stigao na NBA draft pod velikim sumnjama u njegove kvalitete. Pričalo se da je previše nizak, previše spor i previše oprezan i promišljen da bi mogao igrati u ligi kakva je NBA. Te nedoumice potrajale su i na sam dan drafta, pa ga je Dalas uzeo kao tek 25. pik, i odmah prosledio u Klivlend. Bila je to loša procena, pokazaće se vrlo brzo. Uostalom, dovoljno je baciti pogled po plafon dvorane “Kviken Loans Arena” u Klivlendu. Tamo vise “penzionisani” dresovi najvećih zvezda, a počasno mesto zauzima broj 25 – koji je nosio upravo Mark Prajs.

Lična karta:

Ime: Vilijam Mark Prajs

Visina: 183 cm

Univerzitet: Džordžija Tek

Draft: 25. pik 1986 (Dalas)

NBA: Klivlend Kavalirs (1986-1995), Vašington Vizards (1995-1996), Golden Stejt Voriors (1996-1997), Orlando Medžik (1997-1998)

Poeni: 10.989 (15,2)

Asistencije: 4.863 (6,7)

Priznanja: 4 puta Ol-star, jednom u idealnoj petorci lige, dvaput pobednik takmičenja u šutiranju trojki na ol-star vikendu…

Medalje: Zlato 1994. na Svetskom prvenstvu u Kanadi

Photo: NBA