Danas, 14. marta 2023, Radmilo Mišović, najpoznatiji Čačanin i najbolji sporista grada na Moravi, puni 80 godina. Uz rođendanske čestitke prisetimo se šta su o njemu rekli slavni košarkaški asovi.

Dragan Kićanović: „Kao dete sanjao sam da igram kao Radmilo Mišović. Čoveka uglavnom sve ljubavi izdaju, ali ljubav prema Radmilu je neiscrpna. Moja ljubav prema njemu veća je od knjige. Radmilo ne zaslužuje knjigu! On zaslužuje mnogo više. Da nije bilo njega u Čačku ne bi bilo ni košarke, ni rukometa, ni fudbala, ni odbojke, ni sporta uopšte. Voleo bih da neko demantuje ovo moje uverenje. U životu za mene niko nije učinio koliko Radmilo. Meni, kao detetu od 19 godina, dao je sve. Pustio me da kao debitant budem strelac lige. On, koji je pre toga svake godine bio najbolji košgeter.“

Željko Obradović: „Pri pomenu Borca prvo pomislim na Radmila Mišovića. Nije to slučaj samo sa mnom, takva asocijacija se javlja kod svih poznavalaca košarke. Čačak – Borac – Radmilo predstavljaju neraskidivu vezu. Čačak se ne može zamisliti bez Borca i Radmila. On je sigurno najpopularniji Čačanin svih vremena. Da nije bilo Radmila čačanska košarka nikada ne bi bila na nivou na kome se nalazi. On nam je bio idol. Da nismo imali privilegiju da kao dečaci gledamo Radmilove majstorije, mnogi od nas se ne bi bavili košarkom. Prvi naš idol bio je Radmilo, pa tek kasnije Kićan. Imao sam sreću da igračku karijeru započnem pored Radmila Mišovića. Bila je to velika privilegija i ogromna čast. Iako je u to vreme Radmilo bio na zalasku karijere, za sve je predstavljao neverovatan autoritet. Posebno sam bio impresioniran njegovim šuterskim treninzima. Sada, posle više od dve decenije bavljenja trenerskim poslom, tvrdim da nema igrača koji trenira šut kao Radmilo. Ne znam nikoga ko bi izdržao takav tempo šutiranja na koš, pogotovu ne sa takvom uspešnošću. Prava je šteta što kamerom nije zabeležen bar jedan njegov šuterski trening. Mislim da bi to bilo dragoceno nastavno sredstvo za sve koji imaju ambicija da se bave košarkom.“

Borislav Bora Stanković: „Radmilo Mišović, po mom mišljenju, spada u uski krug šampiona košarke. Igrač koji sve može i koji košarci daje poseban šarm. On je u svakom slučaju igrač van serije izrastao u jednom malom gradu i postao idol svoje publike. To je najviše što jedan sportista može postići.“

Aleksandar Aca Nikolić: „Davnih vremena Čačak je bio malo mesto, ali je uvek davao dobre igrače koji su proslavili taj grad i Jugoslaviju. Tu, pre svega, mislim na Radmila Mišovića, pravog dragulja naše košarke.“

Ranko Žeravica: „Radmilo Mišović je car srpske košarke.“

Krešimir Ćosić: „Nemojte zaboraviti jednog Mišovića iz Čačka: meni je neshvatljivo da on nije igrao u reprezentaciji. Pa taj Mišović je bio super igrač. Znao je sve.“

Nemanja Neca Đurić: „Radmilo je bio izuzetan strelac, igrač koji je imao neviđeni talenat za postizanje koševa i ‘meku’ ruku. Bio je jedan od prvih igrača sa takvim mogućnostima i uz Koraća, Dalipagića i Kićanovića, predstavlja najbolje strelce u istoriji naše košarke. Oni su koševe postizali isključivo zahvaljujući ličnom talentu i u igri ‘jedan na jedan’.“

Ljubodrag Duci Simonović: „U današnjem svetu sve nestaje. Sve što je vredelo i što vredi. Nestaje život, nestaje istorija, nestaje sećanje… Radmilo Mišović deo je mog sećanja, moje mladosti, mog života… On je bio moj idol, moj uzor. Stariji drug iz Čačka od koga sam učio da igram košarku i budem čovek. Radmilo je plenio svojom plemenitošću. Imao je očinski odnos prema mladima. Imao sam tu sreću da sa Radmilom igram u istoj ekipi. Ti trenuci ostali su mi u najlepšem sećanju. Kako to sve izgleda nestvarno danas, u svetu koji je lišen ljudske topline… Da li su ljudi nekada imali srce? Da li su postojali ljudi kao što je to bio Radmilo ili je to samo plod moje mašte? Da li su nekada postojali Borac i Sloga? Da li je nekada Morava tekla tiho, dostojanstveno? Da li je nekada Ibar prkosno hučao noseći životvornu snagu naše otadžbine? Ko je Radmilo za nesrećnike koji leže, drogirani, na blatnjavim pločnicima? Ko je Radmilo za jadnike čiji je um zatvoren u staklenim kulama kockarnica? Zašto se sve češće sećam Radmila? Čega se plašim? Da ću zaboraviti da sam postojao? Ili se plašim budućnosti u kojoj će nestati sve ono što me čini čovekom? Moja majka je volela ruže. Kada sam se, sa zlatnom medaljom, vratio iz Ljubljane roditelji su me dočekali sa buketom ruža. Bili su to, zapravo, likovi mojih drugova koji su mi pomogli da postanem čovek. U buketu je bio i nasmejani lik mog druga Radmila.“

Slobodan Rica Gordić: „Radmilo Mišović je igrač koji je svaku sezonu završavao kao prvi ili drugi (iza Radivoja Koraća) strelac šampionata. Kada je Radmilo dobro igrao, Borac je pobeđivao. Cela igra je zasnivana na njemu i prava je šteta što u to vreme nije postojala linija za tri poena, jer bi njegove brojke bile još veće. Uvek je bio tih i miran momak.“

Svetislav Kari Pešić: „Nama mladima uzor je bio Radmilo Mišović. I zbog igre i zbog ponašanja. Normalno, više se pričalo i pisalo o Radivoju Koraću, ali Mišović je bio rođeni košarkaš, neukrotivi virtuoz koji nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Imitirali smo ga na svakom treningu, treneri su nas vodili u Čačak da ga vidimo na delu, a i Borac je dolazio kod nas u Pirot kad smo bili u istom rangu takmičenja. I kad sam postao priznati trener, nisam mogao da „pobegnem od Mišovića“. Bio je nezaobilazno štivo na trenerskim klinikama koje sam držao u više od sto zemalja širom sveta. Na svim meridijanima ljude je uglavnom zanimalo u čemu je tajna uspeha jugoslovenske košarke, zašto smo tako dobri u igri „jedan na jedan“ i otkud nam toliko dobrih šutera. Moj odgovor je uvek počinjao sa Mišovićem, pet puta prvim strelcem Prvenstva Jugoslavije, u ono vreme najboljeg nacionalnog šampionata Evrope. I uvek bih podsetio na jedan intervju koji je na svom vrhuncu dao televiziji, kad su ga pitali kako mu polazi za rukom da s lakoćom redovno postiže 30, 40 pa i više poena. U njegovom odgovoru se vidi sva jednostavnost i suština košarke: „Teško mi je da objasnim, ali znam samo da ako je igrač koji me čuva korak od mene – ja šutiram, a ako mi priđe – ja ga obiđem i onda opet postignem koš!“

Vilmoš Loci: „Za mene je šut Radmila Mišovića fenomen svoje vrste. Verujem i da sistematski uvežbava svoj šut. Ali, iznad svega, to je talenat. Međutim, nije sve u šutu. On poseduje i druge kvalitete koji ga čine velikim igračem. Poznato je da treneri uvek spremaju posebnu taktiku protiv njega i niko nikada ne uspeva. Šta je to? To dolazi otuda što Mišović ima neke prirodne reflekse koji su za druge neuhvatljivi. Počev od njegovog na oko ležernog kretanja, preko driblinga, sve je nedokučivo za odbranu. Sve to čini u jednom trenutku, ali onom pravom trenutku. Njegova je igra bez naprezanja, maštovita, što je dokaz visokog stepena tehnike i njegovih fizičkih sposobnosti.“

Bogdan Boša Tanjević: „Negde je napisano da sam ja najbolje čuvao Radmila. To znači: kada ti da 22 koša bacaš peškir uvis kao da si pobedio. Radmila nisam mogao da zaustavim, pa sam sprečavao njegove saigrače da mu ne dodaju loptu. Inače, on je bio nesebičan. Možda to zvuči čudno, ali je više voleo da razigrava saigrače. Šutirao je kada je morao, davao koševe da bi Borac pobedio. Zajedno smo igrali u reprezentaciji na Balkanskom prvenstvu u Sofiji. Odlično se sećam priprema za to prvenstvo. Trener nam zada da ubacimo po 150 lopti, pa na tuširanje. Radmilo samo trpa, ne maši. U prolazu nam dobacuje: „Ovo je lepo, samo kada se ne bi trčalo!“ Mi pokušavamo da zakinemo po neki pogodak, ali Radmilo ne krade. Ubaci svojih 150 koševa, istušira se, obuče i sedne da nas gleda. Čeka ko će sledeći na tuširanje. Jednom mi je Pljaka (Dragoljub Pljakić) pričao da je, kada je bio trener Borca, zadao igračima da ubace određeni broj skok-šuteva. Radmilo puca 49:49, pa priđe Pljaki i kaže: „Nije ovo za mene, Pljako. Daj mi nešto drugo da radim!“

Lazar Lečić Grk: „Čačak ima svoje sinonime, ima brojnih gradskih znamenitosti, ali on, Radmilo Mišović legenda je grada sa svim što je uradio za svoj Borac i svoj Čačak. Radmilo je prava sportska legenda koja je plenila svojom igrom, šutevima i koševima. Bio je prva lasta u generaciji, bio je pravi kapiten koji je izgarao za svoj dres i klub. Jednostavno, bio je neponovljiva desnica koja je razarala sve protivnike na terenima bivših balkanskih prostora. Čačak i Borac treba da slave Radmila Mišovića, jer je ostavio duboke tragove i bio neponovljivi Čačanin. Ne znam koliko još vode treba Moravom da prođe pa da se takav prirodni talenat ponovo rodi. Ne samo u Čačku, već i u celoj Srbiji.“

Dražen Dalipagić Praja: „Odmah po dolasku u Beograd, u Partizan, shvatio sam koliko je Radmilo veliki igrač i strašan šuter. Bio je to kompletan igrač, jer je pored šuta imao i izvanredne asistencije. Pošto jedan igrač nije mogao da ga čuva, pomagalo mu se. U trenutku kada se pomagalo njegovom čuvaru, on je lucidno asistirao slobodnom saigraču. Međutim, ja želim nešto drugo da istaknem. On je kao čovek i kao sportista bio ekstremno korektan. Kad god je Partizan dolazio u Čačak nas su ‘čačkali’. I navijači i Borčevi igrači. Ali, Radmilo nikada nikoga nije provocirao, poturao nogu. Uvek je igrao ležerno sa karakterističnim osmehom na licu. Ja sam imao veliku sreću na utakmicama Partizana protiv Borca, jer zbog razlike u visini nisam čuvao Radmila. Moji niži saigrači su imali velike probleme, dok sam ja uživao pošteđen toga. Tolika prvenstva odigrati u jednom klubu, pa to je podvig! On je prava legenda Borca! Čačak se prepoznaje po Radmilu!“

Željko Jerkov: „Prema Radmilu Mišoviću učinjena je strašna nepravda, jer nikada nije dobio pravu priliku da igra u reprezentaciji. A imao je apsolutno reprezentativni kvalitet. Čim pređe korak preko centra, bio je opasan po koš. Bio je pet puta najbolji strelac onakve lige, dajući svima po 30, 40 i više koševa bez ‘trica’ i dodatnih bacanja.“

Bora Đorđević: „Radmilo Mišović je svakako pravi čačanski narodni heroj!“

Photo: Privatni album