Sa sajta Sport klub prenosimo tekst Nine Spasojević Radojević povodom godišnjice rođenja Zorana Sretenovića: https://sportklub.n1info.rs/blog/blog-ostalo/secanje-na-sretu-zivi-dobri-duh-kosarkaski/

***

Talenat i dobrota se ne mogu sakriti i niko nikom ne može da ih oduzme. Ostaju te bogomdane niti i posle čoveka… Za uspomenu i za primer. A on, tih, skroman i povučen kao da nam je za života dao kredit da ponekad greškom smemo i da ga zaboravimo. Ali ne zauvek. Tako se 28. aprila mediji nisu setili godišnjice njegove smrti, ali evo jednog drugog podsećanja, 5. avgusta, napunio bi 59. godina… Zoran Sretenović. Ili kako je znao za sebe da kaže: “Samo Sreta”...

Proslavljenog srpskog i jugoslovenskog igrača i u rodnom Beogradu i u Splitu su zvali Sreta. Bio je omiljen, plenio je šarmom, specifičnom veštinom pod obručima i osvajao je voždovačkim manguplukom na Gripama i na Rivi, a uvek u granicama pristojnosti.

Čovek za velika dela, a uvek u senci, to je, nekako, samo njemu polazilo za rukom. Nije voleo da se eksponira i nameće, ali je bio borac bez mane i straha kad god je timski cilj stajao pred njim. Pravi nesebičan lider, kreirao je igru staloženo, hladne glave, a vrelog ratničkog srca.

E, to junačko srce, nažalost, nije izdržalo, 28. aprila 2022. godine iznenada je prestalo da kuca. A ostala su svedočenja o blistavoj karijeri jugoslovenskog dvostrukog zlatnog momka i Jugoplastikinog četvorostrukog državnog i trostrukog evropskog šampiona.

Kao osnovac fudbal je zamenio košarkom, najpre je na poziv Duška Vujoševića trenirao u OKK Beogradu, a zatim prešao u Crvenu zvezdu, u kojoj je kao senior dobio šansu samo na kašičicu. Ovako se sećao sportskih početaka:

„Trenirao sam fudbal u Radu, Voždovcu i Crvenoj zvezdi. Bio sam perspektivan napadač, prvo golgeter, a onda desna polutka. Obožavao sam Dušana Savića, bio je moj idol. Kada sam prešao na košarku, posle igranja za mlađe selekcije OKK Beograda i Crvene zvezde, zaigrao sam i za prvi tim Zvezde kod trenera Ranka Žeravice. To je bilo ostvarenje dečačkog sna, ali ubrzo je usledilo razaočaranje. Novi trener Zvezde Vlada Đurović mi je saopštio da ne računa na mene i to je za mene bio veliki udarac. Ne sećam se kako sam se vratio kući, poljuljan i uzdrman“.

Blistava karijera

Zoran Sretenović je rođen u Beogradu 5. avgusta 1964. godine, seniorsku karijeru je počeo u OKK Beogradu, pa nastavio u Crvenoj zvezdi u sezoni 1984/85. kod trenera Ranka Žeravice. Odigrao je još jednu sezonu sa crveno-belima da bi nakon dolaska Vlade Đurovića 1986. godine izgubio mesto u timu i napustio klub.

Potom odlazi u splitsku Jugoplastiku, gde je za pet sezona osvojio tri titule evropskog prvaka (1989, 1990, 1991), četiri titule prvaka SFRJ (1988, 1989, 1990, 1991), kao i dva trofeja u nacionalnom Kupu (1990, 1991).

Zlatna generacija Jugoplastike: Sobin, Ivanović, Rađa, Sretenović, Poljak, Perasović i Kukoč

Pred početak rata u Hrvatskoj karijeru nastavlja u nemačkom Bambergu sa kojim osvaja Kup Nemačke 1992. godine. Posle toga oblači dres francuskog Olimpika iz Antiba, 1993. godine. Zatim, sa Partizanom osvaja Kup Jugoslavije, 1994. godine. Nakon toga je igrao u Borovici iz Rume, ponovo Crvenoj zvezdi i u Radničkom iz Beograda. A u Poljskoj završava igračku karijeru 2001. godine.

Sa reprezentacijom je osvojio zlatnu medalju na EP 1991. u Rimu i na EP 1995. godine u Atini.

Kao trener vodio je Budućnost iz Podgorice tokom sezone 2001/2. Bio je i pomoćnik Željku Lukajiću u Hemofarmu 2005. godine. Sezonu 2006/7. proveo je u Železničaru iz Inđije, a takmičarsku godinu 2007/8. kao prvi trener Igokee. U julu 2008. postao je strateg Vojvodine, a 2009/10. je ponovo u Železničaru iz Inđije. A na kormilu poljske Polifarme 2011. godine bio je pobednik nacionalnog Kupa. U januaru 2013. godine preuzeo je tim poljskog Košalina.

Preminuo je 28. aprila 2022. godine u Beogradu i ostavio suprugu Nadu, ćerku Miu i sina Marka.

I kako to u životu biva, princip „ko zna zašto je to dobro“ doneo mu je u dresu Jugoplastike iz Splita za pet godina sedam trofeja – tri evropske i četiri jugoslovenske titule.

„Boža Maljković me je pozvao u splitsku Jugoplastiku, dobro me je poznavao jer je bio pomoćni trener u Zvezdi, a i ja sam ga poštovao kao trenera, pa se nisam dvoumio nijedan tren. Napravljen je spoj talenata i iskustva sa istom filozofijom igre, što je dovelo do tolikih uspeha. Svaki mi je na svoj način najdraži“, govorio je Sretenović.

Bio je deo čuvene splitske generacije, koju su činili Toni Kukoč, Dino Rađa, Zoran Savić, Duško Ivanović i mnogi drugi velikani, koje je znalački predvodio u maniru vanserijskog plejmejkera. Ponosno je isticao da je Jugoplastika neponovljiva.

„Ne verujem da će iskočiti ekipa sa takvom strukturom, rada i sistema“.

I na privatnom planu mu se posrećilo u Splitu, tamo je upoznao životnu ljubav, sjajnu košarkašicu Jugoplastike Nadu Biuk, takođe plejmejkera, koja je, kao i on, nosila dres sa brojem 4. Nedugo potom zasnovali su uzoran sportski brak, dobili ćerku Miu i sina Marka i njihov dom je uvek odisao srdačnošću, smehom i prirodnošću…

A Sretina reprezentativna karijera je beležila vrtoglav uspon tokom turbulentnih godina u bivšoj Jugoslaviji. Imao je dva zlata sa reprezentacijom, sa EP 1991. u Rimu i sa EP 1995. u Atini, a nije propuštao da spomene i veliko razočaranje, što zbog sankcija reprezentacija nije mogla da igra na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine.

„To nisam nikad prežalio, da smo učestvovali nosili bismo se ravnopravno s prvim i najboljim američkim drim timom. Tada smo imali kult reprezentacije, bilo je veoma teško ući među 12 igrača. U Rimu sam imao veliki učinak, a da nije bilo rata, SFRJ bi vladala svetskom košarkom do danas. U Atinu 1995. sam otišao kao iskusan igrač, s ciljem da pomognem. Bila je to naša eksplozija posle tri godine sankcija, teškog života, pobeda je donela mnogo radosti, a 100.000 ljudi nas je dočekalo na platou ispred balkona Gradske skupštine. Bio sam ponosan kada sam video koliko smo radosti doneli navijačima“, sećao se legendarni Sretenović.

Posle slavnih godina u Splitu do kraja  igračke karijere nosio je dresove Bamberga, Antiba, Partizana, Borovice iz Rume, Crvene zvezde, Radničkog sa Crvenog krsta, a patike o klin je okačio u Poljskoj kao član Ostrova.

Igrao je i za Olimpik iz Antiba

Zatim se bavio trenerskim poslom, vodio je Budućnost, Igokeu, Vojvodinu, a najveći uspeh je ostvario 2011. godine, kada je sa Gdanjskom osvojio Kup Poljske. Poslednji angažman bio mu je 2015. godine u Ostrovu iz Vielkoploskog, a smrt ga je zatekla u Beogradu na funkciji direktora JUBAK kampa.

Pričali viceve pred finale KEŠ

U istoriji evropske košarke 6. april 1989. godine upisan je zlatnim slovima. Tog dana u Minhenu na fajnal-foru KEŠ Jugoplastika je, sa prosekom starosti ekipe jedva nešto preko 20 godina, iznenadila Barselonu u polufinalu i Makabi u finalu, a i košarkašku Evropu. A pamti se da su Splićani prethodno osvojili titulu državnog prvaka pobedničkom trojkom Zorana Sretenovića na dodavanje Kukoča na meču sa Cibonom u Zagrebu…

„Bili smo mlada ekipa i niko nas nije shvatao na način da možemo ugroziti ostale. To nam je možda i išlo u prilog. Međutim, imali smo takav rad i pripremu pod vođstvom Bože Maljkovića i Ace Nikolića. Posebno je u mentalnom segmentu profesor imao uticaj na nas pred odlazak u Minhen. Uoči finala su pazili da ne sagorimo u želji protiv Makabija. Nisu nas uopšte opterećivali. Pričali smo viceve, šalili se, kao da ne igramo sutra finale za prvaka Evrope. Kako se to odrazilo na nas, videlo se na terenu. Fešta je nastala odmah posle pobede. Dobijali smo informacije da je ceo Split na nogama i da nas Splićani željno iščekuju. A doček je bio neopisiv, bilo je preko 100.000 ljudi. Kada je kapiten Ivanović izašao iz aviona sa peharom nastalo je opšte veselje. Te scene su ostale za ceo život“, ponosno je pričao Sretenović.

Vest o njegovoj iznenadnoj smrti šokirala je i rastužila kompletnu košarkašku javnost i brojne Sretine saradnike i prijatelje. Proslavljeni strateg Božidar Maljković, predsednik OKS, napisao je emotivno pismo kako bi se oprostio od legendarnog plejmejkera i velikog prijatelja.

„Zamislite filmove ’Do poslednjeg daha’ bez Belmonda ili ’Kad budem mrtav i beo”’ bez Dragana Nikolića. Sa drugim glumcima bili bi to odlični filmovi, ali sa njima su remek dela. E, ono što su bili Bebel i Gaga u svetu filma, to je bio Sreta u evropskoj košarci. Po toj analogiji, Jugoplastika, zvanično najveća ekipa evropske košarke, bila bi bez Srete dobra, ali ne i odlična. Van terena nonšalantno je nosio lepršavi duh beogradskog mangupa, koji nije bio bitanga i čoveka koji je poznavao ulicu, sa velikim U, ali nije bio uličar. Pored divne majke, i oca milicionera iz policijske uprave Voždovac, to nije ni mogao da bude. Baš takvog, želeo sam ga u Jugoplastici. Baš takav, dao je našem timu hemiju koja je trajala koliko i njegov boravak u Splitu. Naš sport i ovaj grad, izgubili su dobrog duha… čoveka koga nisam video namrštenog“, napisao je Maljković.

Na emotivan način od Zorana Sretenovića, oprostio se tih dana i Dejan Koturović, nekadašnji as Partizana i reprezentativac.

„Bio mi je cimer 1995. godine, tada iskusni plej Sreta Zoran Sretenović, a sada već pokojni maestro košarkaške igre i osvajač raznih evropskih zlatnih medalja. Nije bio onaj tip koji loži i pod…ava mlađe saigrače, niti iskaljuje bes i nezadovoljstvo egoističkim dramama poput ponekih zvezda i zvezdica po svetu, već je imao strpljenja da ti pojasni ono što ne znaš, pa makar i u restoranu, recimo, kako se po bontonu jedu škampi. Iako je već tada uveliko bio legenda nije bio prznica, niti razmažena ikona, nije uprazno brbljao, već smisleno savetovao. Bio sam pozitivno iznenađen njegovom ljudskošću i opštom kulturom i iako nikad nismo bili na dalje u redovnom kontaktu uvek bi mi bilo milo kad ga sretnem“, napisao je Koturović na Fejsbuku na vest o Sretinoj smrti.

Teodosić poslednji Mohikanac

Zoran Sretenović je bio zagovornik jugoslovenske košarke, isticao je da je prava, izvorna igra pod obručima u Evropi i da treba toga da se držimo, bio je protiv bilo kakve amerikanizacije.

„Ne smemo da odustajemo od naše škole košarke, koja je bila poznata i priznata u svetu. Imali smo našu filozofiju, tehniku, kreaciju i šut, sada je ostao samo šut, ali se kreacija izgubila. Poslednji Mohikanac te košarkaške priče je Miloš Teodosić, a da li će se pojaviti neko takav iz mlađih generacija, ne znam. Ja sam starog kova, evropsku košarku smatram najboljom, nikako NBA. Svi žele da igraju kao Ameri, a nekada se igrao šah sa protivnikom, nadigravalo se, nije sve bilo u igri jedan na jedan“, isticao je neponovljivi Zoran Sretenović.

Bivši centar Partizana i reprezentacije istom prilikom je opisao zanimljiv događaj iz cimerskih dana.

„Jedne noći, dok smo spavali, u hotelsku sobu nam je upao lopov i maznuo Sretin zlatni lanac sa noćnog stočića. Mene je to tek brecnulo iz sna pa zbunjen u kadru videh Sretu kako iskače iz kreveta i nečiju siluetu u tami na izlazu do vrata. Munjevito potrča Sreta za njim bosonog sve u pidžami, ali ga po hotelskim spratovima nije stigao. Nije kukao zbog lanca nego je posle nekoliko nedelja druženja, vere, vežbe i nadmetanja okačio novo vrednije zlato oko vrata na pobedničkom postolju u Atini. Bilo je i hvala Bogu, ima tu naravno još dobrih ljudi među igračinama naše košarke generalno, a Sreta je bio u prva četiri čoveka među svima nama“, dodao je Koturović.

O Sretinom liku i delu mnogo govori i uvodnik, koji i danas stoji na portalu poznatog JUBAK kampa, a služi za dobrodošlicu svim polaznicima:

„Osnovna ideja koja prati ovaj događaj je zasnovana na podizanju igračkih kvaliteta, korišćenja svih potencijala, ali ono što se ne sme zaboraviti i podizanju ljudskih kvaliteta. Cilj ovog kampa je jednostavno napredak. Ljudska i sportska sposobnost su glavne oblasti našeg zajedničkog rada. Mi ćemo nastojati da od vas učesnika napravimo trajne pobednike. Pobednike na košarkaškom terenu i u najvećoj igri u kojoj ćete ikada učestvovati – igri života. Počastvovan sam što ću biti sa Vama i želim vam srećan i nezaboravan doživljaj. Srdačno vaš, Zoran Sretenović“.

To je bio Zoran Sretenović…

Svi dobro znamo da su Split i Dalmacija poslednjih pet godina posebno ranjivi u ovo „gluvo litnje doba“. Od Splita do Vele Luke i širom bivše Jugoslavije, poslednjih julskih i ranih avgustvovskih dana u znak sećanja na legendarnog pevača Olivera Dragojevića pevaju se horski i spontano njegovi vanvremenski hitovi.

Ali pamte ljudi od košarke i tamo i širom sveta ko je ostavio i košarkaški trag u beskraju… Maestro iz Beograda. Zoran Sretenović… Za sva vremena …

Photo: MN press, Twitter