Duel pirejskih i beogradskih „crveno-belih“, osim karakteristike „bratskog derbija“ (zbog istih boja i tradicionalnog prijateljstva) ima još nešto što spaja ova dva kluba: sa izuzetkom poljskog Toruna, jedina su dva kluba u svojim nacionalnim ligama bez poraza ove seyone. U Zvezdinom slučaju termin „nacionalni“ treba uzeti uslovno, kao i kada su u pitanju CSKA i VTB liga, jer su lige regionalne, ali razumemo se.

Evo pregleda lidera u ozbiljnijim evropskim ligama:

*Španija: Real Madrid 11-1

*Francuska: Monako 11-2

*Italija: Armani Milano 11-1

*Turska:Anadolu Efes 10-1

*Nemačka: Brose Bamberg 14-1

*Izrael: Makabi Tel Aviv 9-2

*Litvanija: Žalgiris 15-1

*VTB Liga: CSKA i Uniks po 9-1

*Belgija: Otende 9-3

*Poljska: Torun 11-0

*ABA liga: Crvena zvezda 14-0

Pregled može dvojako da se posmatra. Optimisti će istaći golu i neoborivu činjenicu da postoje tri tima u Evropi koja ne znaju za poraz u domaćem takmičenju. Pesimisti i dežurna zakerala uporediće kvalitet liga i rivala, i naći objašnjenja zašto su dve „crveno-bele“ ekipe tako superiorne u matičnim ligama. Nije tajna da u grčkom šampionatu, osim Olimpijakosa i Panatinaikosa, još samo AEK ima kakav-takav kvalitet. Liga je slaba, ali i kad je bila jača dominacija atinskih klubova debelo nadmašuje onaj period kada je Solun sa Arisom i PAOK-om bio prestonica grčkog basketa.

A da li je Jadranska liga slaba, ili je Zvezda (pre)jaka? Istina je negde na sredini, liga nije slaba ali ni Zvezda nije prejaka nego samo jača, bar u dosasdašnjem delu sezone, od ozbiljnih rivala poput Cedevite i Budućnosti, još više od Partizana i Cibone, što ne znači da od nekog od njih ne može da izgubi. Gotovo svi lideri u navedenim ligama, osim nekoliko, igraju u takmičenjima Evrolige, što će pre ili kasnije ispostaviti fakturu u vidu umora, povreda i neminovnog pada forme u nekom momentu duge sezone. Ko bude bolje manipulisao raspoloživim igračkim kadrom, ko sebi može da priušti čarter-letove, ko bude imao bolju medicinsku službu za brži oporavak igrača, proći će bolje na kraju sezone, kad se računi budu svodili.

Olimpijakos i Zvezdu ne vezuje mnogo igrača koji su nosili dres oba kluba. Najpoznatiji je svakako Dragan Tarlać koji je iz Zvezde stigao u Pirej i sa Olimpijakosom osvojio titulu prvaka Evrope 1997 sa Dudom Ivkovićem na klupi. Oba dresa, koliko se sećam, nosio je i Marko Kešelj. Miloš Teodosić je zvezdaš, ali nije igrao u klubu za koji navija, Milan Tomić je počeo u beogradskom Radničkom, Žarko Paspalj je partizanovac, Dušan Vukčević je počeo u juniorima Zvezde ali je u Olimpijakos otišao iz beogradskog Radničkog… Trofejni trener Dušan Ivković je trenirao Partizan i Radnički, i nikada nije vezivan za beogradske „crveno-bele“… Možda sam nekog zaboravio, ali i bez velikog broja igrača koji su igrali u oba kluba Zvezda i Olimpijakos neguju redak vid prijateljstva i saradnje, nešto ne baš uobičajeno u svetu profesionalnog sporta.

Ko god da pobedi večeras, pobediće „crveno-beli“, ako je za utehu onima čiji će tim izgubiti.

Photo: MN press