U grčkoj košarci je nepisano pravilo da ako  makar na momenat promoliš glavu iz duboke medijske senke Olimpijakosa i Panatinaikosa, onda to mora da bude senzacija čiji gabariti zadiru u domen čuda.

Kako smo već naviknuti da medijske bombe svako malo eksplodiraju, pa se zaboravljaju dok se još dim nije slegao, gotovo da se izgubio osećaj šta je zaista vanserijski domet, bez obzira i uprkos medijskom tretmanu. Ako je čudo ono što je teško objasniti uobičajenim naučnim postupkom, a u Grčkoj je odomaćen taj „filozofski“ pravac, ovih dana se piše i govori o „AEK-ovom čudu“!

Posle višegodišnjeg tavorenja na dnu Egeja, AEK u samo par meseci osvoja Kup Grčke, a odmah zatim obezbeđuje plasman na Fajnal four FIBA Lige šampiona, i po svemu sudeći ispisuje najznačajniju stranicu klupske istorije.

Tvorci „novog“ AEK-a su naši Dragan i Dušan Šakota, uz podrazumevajuću i neophodnu logistiku vlasnika kluba Makisa Angelopulosa. Otac i sin razgalili su sve koji su gladni sve ređih sportskih uspeha grčkih klubova, jer su podigli „Vasilisu“ do visina koje se teško podnose bez maski za kiseonik, i daleko su iznad objektivnih mogućnosti „trećeg“ atinskog kluba.

Čudo je tim veće ako se zna da je stiglo bukvalno iz nedođije.

Jurij Zdovc je otišao iz kluba na kraju prošle sezone, koja ostaje zapisana kao „sto nijansi sivog“.

Naslednik, Sotiris Manolopulos, koga je Dragan Šakota doveo za pomoćnika sezonu i po pre, lutao je po bespućima tankog teorijskog znanja i golim okom vidljive neodlučnosti. Gotovo da je sam molio Boga da mu neko prekrati nelagodnost na AEK-ovoj klupi.

Predsednik Makis Angelopulos javno je priznao grešku, što za ljude koji duboko zavlače ruku u sopstveni džep nikada nije laka odluka. Godinu i po posle pritiska „ekspertske grupe“ iz klupskog kafića, i ishitrene odluke da trenera prevede u kancelariju generalnog menadžera, pokazao je mudrost i veličinu.

Pozvao je Dragana Šakotu da skine rukavice i povadi preostalo kestenje iz vatre.

Pravi trener, a Šale je baš to u punom kapacitetu čitavih 46 godina, doživotno inficiran  virusom trenerskog izazova, reagovao je na jedino mogući način. Navukao je još jednom uniformu kluba koji mu je ugravirao makar polovinu bora i obelio bar trećinu kose. Biće da su prevagnuli oni lepi trenuci iz prošlosti koji hrane dušu i od kojih se pravi eliksir koji obnavlja entuzijazam i leči rane od trenerskog prokletstva koje glasi: sve što si uradio biva poništeno u ponedeljak, sa prvim narednim treningom. Moraš ponovo i bezuslovno da pobeđuješ. Uvek i sve iz početka!

AEK i Šale su se na novom početku sudarili sa – Olimpijakosom!

Utakmica u kojoj ništa veliko ne može da se izgubi, osim samopouzdanja, a kod retkih i samopoštovanja, ali može mnogo da se dobije.

Šale je dobio 66-62, uz to i priznanje struke za šahovsku minijaturu svojstvenu pravim majstorima.

Bilo je vidljivo da osrednji AEK na volšeban način guši i „maltretira“ u tom trenutku najbolju evroligašku ekipu. Samo retki su kapirali da je u stvari trener AEK-a taktikom opstruirao „bogati pirejski tanker“, pa je sasvim malo vazduha stizalo do crveno-belog komandnog centra. Sferopulos mnogo zna, ali samo ono što je napisano, ali slabo razume srpski da bi razumeo lekcije o osećaju, prepoznavanju, predviđanju…

Toga nema u knjigama i na seminarima.

Tako su počela da se krpe jedra i podmazuju motori na rasklimanom „žuto-crnom“ brodu sa dvoglavim orlom na zastavi i vizantijskim fontom ispisanim imenom – „Vasilisa“ (po  grčkom pravopisu, AEK je ženskog roda, pa su ga navijači iz milošte prozvali „Vasilisa“-kraljica!).

„Kouč“, u laganom ritmu, povremeno jedva čujnom tonu, nije pristao na botoks, šminku, površinske basketaške radove. Zaronio je u sam kanal,tamo gde se mehanizmu udahnjuje život ili priprema opelo. Izvršio je generalnu. Objasnio momcima gde se nalaze i šta treba da rade, ne opterećujući ih ambicijama menadžmenta. Istini za volju, pitanje je da li je vrhuška kluba tog trenutka uopšte imala predstavu o konačnoj destinaciji na kraju sezone.

Serija „domaćih“ pobeda pokazala je da kapiten Dušan, sa novim elanom, predstavlja „superlepak“  koji spaja nespojivo-indolentne i svojeglave Amerikance i motivisane, ali igrački tanke, Grke. Sa svakom novom utakmicom bilo je sve jasnije da ta legura dobija obrise tima!

Tada dolazi već pomenuto finale grčkog Kupa. Porodična manufaktura je pronašla izlaz iz kritskog lavirinta porazivši Minotaura u liku Spanulisa, Printizisa i ostatak Olimpijakosa sa 88:83. Dragan Šakota je na jedino mogući način obnovio sećanja navijačima na dramu iz 2002. kada je protiv istog suparnika posle 0-2 preokrenuo na 3-2 i šokantno osvojio titulu prvaka Grčke!

Dušan Šakota je prvi put kao kapiten podigao pehar!

Još se nisu slegle emocije posle prvog trofeja posle 16 godina, kada je već otpisani AEK počistio preostale protivnike u grupnoj fazi Fibine Lige šampiona, a u prvom kolu eliminacija priredio pravu grčku dramu.

Posle poraza u OAKI od češkog Nimburka od 10 razlike, na gostujućem terenu je bukvalno u poslednjim sekundama najnovije pojačanje Panter trojkom doneo pobedu od plus 11, i četvrtfinale sa Strazburom.

Slučaj je hteo da se revanš u Strazburu igra 4. aprila, tačno 50 godina od dana kada je 1968. AEK osvojio Kup evropskih pobednika kupova. Prvi evropski trofej za neki grčki klub!

Ulogu čoveka odluke u finišu meča preuzeo je kapiten Dušan sa dve dalekometne trojke. Rezultat je bio 88:88, pa je posle „domaćih“ +9, AEK obezbedio plasman na fajnal four.

Tada se konačno bude i prestonički OLY-PAO mediji.

Dugi period mukle tišine zamenila je plima pohvala.

Dušan Šakota je jedini Evropljanin u idealnoj petorci četvrt- finala Lige šampiona, a komentator zvaničnog sajta ga je promovisao u „Mr Fourth Quarter“. Pišući o „daleko najboljem akteru takmičenja“, ako se računa poslednji period igre, nudi statistiku koja je sama po sebi dovoljna:

2P: 63%
3P: 47%
FT: 75%
eFG: 67.2%
Min: 9.2

Ono što grčkim medijima nekako izmiče pažnji, na sajtu FIBA je, lišeno svih lokalnih frustracija i navijačkih strasti, zacementirano argumentima – AEK najbolje igra u poslednjoj četvrtini! Onda kada je najbitnije, i kada se ne igra pet na pet, nego šest na šest – kada trener ključno utiče na rezultat. To su minuti za momke koji ne beže od odluke i preuzimaju stvari u svoje ruke. Sticajem srećnih okolnosti po AEK, i oko 2 miliona Grka koji vole ovaj klub, i trener i kapiten, koji se ne libi da odluči, su od iste sorte zaštićene geografskim poreklom – Šakota!

Imajući u vidu da će se pitanje osvajača FIBA Lige šampiona rešavati u Atini od 6.- 8. maja, sklapa se scenario da dvojica Šakota, stariji kao reditelj, a mlađi kao glavni izvođač radova na terenu, ugraviraju porodični pečat na najuspešniju godinu u istoriji „kraljice“!

Photo: FIBA