(Specijalno za Koš magazin sa EP u Sloveniji i Izraelu)

Na pauzi između treće i četvrte četvrtine doigravanja za četvrtfinale Evropskog prvenstva u Ljubljani za košarkašice između Srbije i Velike Britanije, pustili su u hali Stožice “Molitvu” Marije Šerifović. Tačno nam je ona i bila potrerbna. Ne pesma već molitva. Iako smo u tom momentu vodili sa par poena razlike, daleko od toga da je utakmica bila rešena.

Odavno nismo gledali psihički težu i naporniju utakmicu, a i poprilično ružnu za gledanje, Koga briga za lepotu kada je u igri plasman u završnicu Evropskog prvenstva i plasman na Olimpijske igre u Parizu, ali samo konstatujemo. Kao da su igračice imale kamen oko vrata sa kojim su igrale. E. tako je to izgledalo u Stožicama. Onako mali broj poena na poluvremenu, a uostalom i na kraju, takođe svedoči o tome.

Prva polovina meča, niko nije mogao da pogodi koš. U odbrani se još i igralo, zatvarao se put ka košu, dogovori umnogome više ispunjeni nego protiv Mađarske, ali u napadu pravo mučenje. A onda od sredine treće četvrtine pa do kraja, kao da su se ruke oslobodile, glava ohladila, samopouzdanje vratilo i napravili smo prednost koja nije bila velika, ali je nismo ispuštali do kraja meča.

Kažu za Britaniju da igra u istom ritmu ceo meč, bez obzira da li vodi ili gubi pa kako se ko od protivnika snađe. Mi smo našli na kraju ključ da otvorimo tu bravu zvanu četvrtfinale i sada se mnogo, mnogo lakše diše. Na kraju 66;60 za nas. Svako je dao svoj doprinos. Tina Krajišnik je pod injekcijama igrala i pokazala koliko nam znači u igri i pod koševima, Jovana Nogić je najzad pogadjala iz svih pozicija, Saša Čađo takođe, kad namesti ruku, tu nema dileme da li će ući ili ne, Nevena Jovanović, pored uvek sjajne odbrane, stizala je da postigne i neke jako važne trojke, Ivon Anderson je dirigovala napadom, Aleksandra Crvendakić je pokazala zašto igra najjača takmičenja, Topuzović, Janković…. i sigurno ćemo nekoga zaboraviti pa nam neće biti pravo i izvinjavamo se zbog toga, ali sve su dale što su mogle večeras. Niko nije bio briljantan, niko nije pružio partiju za nezaborav, kao ni cela naša ekipa, ali sve pomalo jesu i eto pobede za četvrtfinale.

To znači da ostajemo u Ljubljani, to znači da smo i dalje u igri, to znači da se borimo za što bolji plasman na ovom takmičenju, a i pokušavamo da uhvatimo voz, kako se to kaže, za Olimpijske igre u Parizu.

Sledeći protivnik Belgija u četvrtak u 15 h. Strašna Belgija, možda i u najboljoj formi trenutno ali…. svaka utakmica je za sebe. Kada bi ovako igrali kao večeras, ne bi bilo dobro, ali pošto je to potpuno nova utakmica, drugačija postavka meča i utakmica koja će psihološki biti mnogo lakša od ove, ko zna. Devojke su spremne da se skupe kao tim, kao jedno i da odigraju sjajno kada to treba. Psihološko težište je sad na Belgiji, na njima je da pokažu da li su favoriti, a mi ćemo svoju šansu čekati strpljivo i pametno. Onako kako je Srbija godinama igrala protiv velikih ekipa i onako kako ove devojke to mogu. Neka se oporave koliko je moguće, neka prime svoje terapije, neka se tela opuste, glava pripremi pa u boj. Nema druge. Srbija je još uvek i posle ove utakmice i dalje zvanični prvak Evrope. Važi za svakoga, ako hoćeš da ideš do kraja u Ljubljani, moraćeš da pobediš zvaničnog prvaka Evrope. Pa da vidimo da li Belgija to može.

Nakon meča selektorka i igračice su rekle sledeće:

Marina Maljković; “Jako teško. Najveća stvar je što smo uspele da budemo egal u skokovima sa njima. Tu su one najjače. Odradili smo ono što se kaže prljav posao, mnogo smo se mučili, sveli smo greške na manji broj i pobedili smo. Raduje me samo pobeda. Više smo poštovali plan u odnosu na Mađarsku i kontrolu skoka smo dobro odradili, bilo je tu grašaka, naravno ali skupili smo se i pobedili. Jako je bilo psihički teško, sekund jedan ne možeš da daneš dušom protiv njih, grizu samo. Za dalje ćemo videti, da se opet skupimo, da budimo zdravi pa da se borimo protiv favorita. Nema se vremena ni za šta. Samo terapija, odmor, da se skupimo i da igramo protiv Belgije”

Jovana Nogić: “Veoma teška utakmica. Najviše smo bile fokusirane za meč do sada. Stvarno smo se potrudile da ispravimo ono što je bilo protiv Mađarske i mislim da smo je sa najviše energije odigrali. Protiv Belgije mora duplo jače, svi znamo kakav su tim. Svi moraju da daju i više od svojih mogućnosti na toj utamici. Za ovu svoju partiju koju sam pružila i na koju sam i ja čekala sve ovo vreme, mogu da se zahvalim svojim saigračicama koje su mi mnnogo pomogle. I one i stručni štab koji veruju u mene i daju mi samopouzdanje da odigram onako kako sam sada odigrala”.

Jovana Nogić

Kristina Topuzović: “Naravno da smo sad srećne jer je bilo jako teško. Trudile smo se da odradimo sve što je trener rekao. Protiv Belgije moramo još bolje svih 40 minuta da bi pobedili”.  

Nevena Jovanović: “Ne baš najlepša utakmica za gledanje ali jedan veliki teret sa srca je pao.Nismo još spremni da idemo kući i eto, i dalje smo tu. Naša velika energija i u napadu i u odbrani je presudila. Britanija je ekipa bila koja ne popušta svih 40 minuta i mnogo je teško igrati protiv takvih timova. Stalno se vraćaju u meč. Sad idemo na Belgiju. Oni su se pokazali kao najbolja ekipa do sada, pobedjivali su i sa 30 i više poena razlike, izuzetna ekipa  predvođena Emom Meseman, vodećim strelcem prvenstva, imaju i najboljeg asistenta Prvenstva, tako da moramo mnogo dobro da se spremmo. Malo je vremena do tada. Znamo šta ta utakmica nosi, šta nam je bio cilj i pre dolaska ovde, ovo prvenstvo vodi na Olimpijske igre i to treba da nam je stalno u glavi”.

Srbija će u u borbi za polufinale da se sastane sa Belgijom. Ostali parovi četvrtfinala su: Španija – Nemačka, Mađarska – Češka i Francuska – Crna Gora.

Photo: FIBA