Nije sve loše i crno u našoj klupskoj košarci, ima mnogo toga pozitivnog, i pošteno je takve stvari istaći. Često govorimo kako kaskamo za svetom, najviše na polju marketinga, i to je tačno. Ali trudimo se, a jedan od takvih primera je podlistak koji štampa KK Partizan. Zove se “Crno na belo”, i deljen je pre svake utakmice ovog kluba u Evrokupu.

Povod za ovaj komentar je aktuelni problem sa brojem stranaca koji igraju u Partizanu (kao i u Crvenoj zvezdi), i kako se prilagoditi pravilu da samo četvorica mogu da nastupe na predstojećem finalnom turniru Kupa Radivoja Koraća. S tim u vezi počeo sam u glavi da prebiram ne samo imena stranaca koji trenutno igraju u Partizanu, nego i onih koji su ikad branili boje tog kluba. Sećanje je varljivo, ali pomogao mi je bilten “Crno na belo” br. 6. Ekipa koja ga pravi, pretpostavljam da je reč o PR službi Partizana, povadila je iz arhiva sva imena igrača koji su nosili crno-beli dres, i priznajem da je za mene tu bilo podosta iznenađenja. Nekih se sećam, a nekih bogami i ne.

Priča počinje 1976. sa dolaskom Roberta Bača Tejlora, Amerikanca i ujedno prvog stranca koji je zaigrao za Partizan. Pojačao je ekipu koja se spremala za nastup u Kupu šampiona, posle titule koja je osvojena pod vođstvom trenera Ranka Žeravice. Partizan je imao u to vreme najubojitiji tandem na svetu – Kićanović i Dalipagić – ali bio im je potreban centar. Doveden je tamnoputi Amerikanac koji je vrlo brzo atraktivnim zakucavanjima stekao simpatije navijača, pa i odgovarajući nadimak – Baća.

Bač Tejlor je imao tada ultra-popularnu frizuru a-la Džimi Hendriks, a stigao je sa američkog koledža Golf Stejt. U to vreme postojala je zabrana da stranci igraju u jugoslovenskom prvenstvu, pa je Bač nastupio na samo četiri međunarodne utakmice: dvaput protiv češke Zbrojovke, i u dvomeču sa bugarskim Akademikom. To ga je preporučilo za novi angažman u Italiji, a Partizan sledeće 22 godine nije dovodio strance!

Drugi stranac bio je Makedonac Vlado Ilievski, koji je potpisao 1998. Došao je iz kluba Nemetali, iz Strumice, a iste sezone crno-beli dres zadužio je i bugarski centar Bojko Mladenov (iz sofijskog CSKA).

Slede Amerikanci: Ševalije Koton i Piter Kornel (2001), Marvin O’Konor i Fredi Haus (2002) i Džerald Braun (2003).

Novi Makedonac u Partizanu bio je Predrag Samardžiski (2004), a iste godine došli su i Turčin Semih Erden i Amerikanac Blejk Step. Pa opet Amerikanci Vontigo Kamings i Dejmon Edvards (2005), i Milton Palasio (2007). Sledeće, 2008. potpisuje Gabonac Stefon Lasme, a godinu dana kasnije Lorens Roberts i Bo Mekejleb (SAD), Aleks Marić (Australija) i Jan Veseli (Češka).

Približavamo se svežijim datumima, pa je i broj stranaca veći: 2010. to su Kurtis Džerels, Oliver Lafajet i Džejms Gist (SAD), Jaka Klobučar (Slovenija)  i Nejtan Džavaj (Australija). Naredne godine potpisuju Ejsi Lo (SAD) možda najzvučnije pojačanje koji je stigao iz Golden Stejt Voriorsa, kao i već zaboravljeni Slovak Mihael Čekovski.

Mnogo ih je prošlo kroz klub 2012: Domenik Džejms, Dru Gordon i Tori Tomas (SAD), Davis Bertans (Letonija), Žofri Lovernj i Leo Vesterman (Francuska) i Nemanja Gordić (BiH). A sledeće sezone samo dvojica potpisuju za Partizan – Boris Dalo (Francuska) i Tarens Kinzi (SAD).

Podjednako “mršava” bila je i 2014, kad je član beogradskog kluba postao perspektivni Grk Janis Kuzeoglu i Slovenac Edo Murić. Neuporedivo više bilo ih je 2015: Kevin Džons i Darel Vilijams (SAD), Džoš Akojon (Nigerija), Andrej Magdevski (Makedonija), Adin Vrabac (BiH) i Džamar Vilson (Finska).

Pre tri godine za Partizan potpisuju Amerikanci Vil Hečer (bio je sjajan) i Frenk Robinson (totalno razočaranje), kao i Kenan Karahodžić (Bosna i Hercegovina). Slede 2017: Džamont Gordon, Najdžel Vilijams-Gos i Patrik Miler (SAD), Obrad Tomić (BiH) i Samardo Samjuels (Jamajka).

Prošle godine ugovor sa Partizanom potpisali su: Kvame Von, Entoni Braun, Majkl Pejdž i Aleks Renfro (SAD), Bandža Si (Francuska), Amidi Brajma (Gana), Amar Gegić (BiH), Džok Lendejl (Australija), i Aleksej Nikolić (Slovenija).

Sve u svemu – 60 stranaca od 1976. nosilo je dres Partizana. Neki uspešnije, neki manje uspešno, ali u svakom slučaju pohvala za ekipu koja je povadila njihova imena i podsetila navijače ovog kluba na momke koji su ostavili kakav-takav trag u istoriji crno-belih.

Photo: Printscreen